Odavno je poznato da preskakanje obroka nije preporučljivo za osobe koje vode računa o svom zdravlju. Međutim, šta se dešava kada čovek potpuno prestane da uzima hranu?
Video Asap Science objašnjava kroz koje faze prolazi organizam u tom slučaju.
U prvih šest sati, sve normalno funkcioniše. Vaše telo počinje da razlaže glikogen – zalihe “energije” – na glukozu, koju ćelije koriste kao gorivo. Oko 25 odsto energije dobijene ovim putem koristi isključivo mozak, dok ostatak odlazi na mišiće i crvena krvna zrnca.
Međutim, posle šest sati gladovanja, ovaj proces se obustavlja, pošto se zalihe glikogena prazne. U ovoj fazi, telo ulazi u proces ketoze, jer telo mora da razlaže mast, kako bi došlo do energije. Masnoće se razlažu na masne kiseline koje mozak ne može da iskoristi direktno, pa signalizira telu da ih dalje razloži na ketone. Samo 75 odsto energije potrebne za rad mozga može da potiče od ketona, što znači da bez glukoze imate slabije kognitivne funkcije.
Važno je znati da ne morate gladovati, kako biste ušli u stanje ketoze. Mnogi ljudi prolaze kroz ovu fazu ako su na ishrani siromašnoj ugljenim hidratima ili se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću koja troši sve ugljene hidrate dobijene kroz hranu.
Posle 72 sata gladovanja, nećete se osećati samo umorno i bezvoljno, nego će mozak početi da razlaži i mišiće u vašem telu. Proteini se razlažu na aminokiseline koje se mogu pretvoriti u glukozu.
Kod žena koje dugo gladuju, često se gasi i menstrualni ciklus, jer telo pokušava da štedi energiju. Smanjuje se gustina kostiju i gubi se seksualni libido.
Posle nedelje ili dve gladovanja, imuni sistem je toliko izmučen nedostatkom vitamina i minerala, da mnogi umru zbog bolesti. U suprotnom, telo nastavlja da troši samo sebe, dok ne preostane ništa od glukoze, masti i mišića i čovek koji gladuje uglavnom umire od srčanog udara. To je i najčešći način na koji umiru osobe obolele od anoreksije.
Gladovanje može dovesti do smrti već posle 20 dana, ali su zabeleženi slučajevi preživljavanja i do 70 dana bez hrane. Šanse za preživljavanje u velikoj meri zavise od hidriranosti, ali i masnih naslaga.
Autor: Huffington post
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Kada se ne uzima hrana, nakon 12 do 17 sati, u našem organizmu započinje proces autofagije koji je veoma koristan. Autofagija je nešto kao reciklaža ćelijskog otpada.
Pročitajte knjigu prof. Arnold Ehreta koji je pre sto godina uz pomoć posta i zdrave ishrane pomagao mnogima. Pravilna ishrana, kontrolisani post i hidratacija čiste organizam od toksina i sprečavaju moderne bolesti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak joda je jedan od uzroka oštećenja mozga u detinjstvu, što dovodi do poremećenog kognitivnog i motoričkog razvoja.
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Komentari 7
Bojan
She
Q
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar