Koliko je štucanje opasno po zdravlje?

Ne postoji osoba iz koje nekad nije izletelo sponatano "hik" kao znak štucanja.

Da li nas u tom trenutku "neko spominje", što bi rekli stariji, ili se u organizmu dešava nešto drugo? Iako je štucanje u principu bezazleno, kod ljudi kojima se dešava izaziva neprijatnost zbog glasnih zvukova koje ne mogu da utišaju. Ova nekontrolisana reakcija organizma može da bude simpatična ako kratko traje i ako ne izaziva neprijatno naprezanje. Ali ako ne može da se zaustavi ili se učestalo ponavlja, može da ukaže i na ozbiljne zdravstvene probleme, zbog čega je neophodna intervencija lekara.

Šta je štucanje i kako nastaje, objašnjava gastroenterolog Nenad Perišić iz Klinike za gastroenterologiju Vojnomedicinske akademije.

- Štucanje ili singultus, kako se na latinskom zove, nastaje zbog grčenja dijafragme i trenutnog zatvaranja glasnica. Zato se poznato "hik" i javlja posle svake kontrakcije. Ponavlja se nekoliko puta u minutu, a u 80 odsto slučajeva radi se o nekontrolisanim kontrancijama leve hemidijafragme. Što se tiče dijafragme, ona predstavlja mišićnu barijeru između trbuha i grudnog koša. Osnovna funkcija dijafragme je u disanju, gde prilikom njene kontrakcije dolazi do širenja pluća i ulaska vazduha u njih. Brzi dotok vazduha u pluća uzrokuje zatvaranje epiglotisa, odnosno nepčane resice, stvarajući u tom trenutku karakterističan "hik" zvuk. U medicini je štucanje poznato i kao sinhrono lepršanje dijafragme.

Šta do štucanja dovodi?

- Štucanje nije voljan čin i obuhvata poseban refleksni luk. Javlja se u svim uzrastima, od prvih dana života pa do poznih godina. Ipak, češće je kod muškaraca nego kod žena. Nastaje usled različitih poremećaja centralnog i perifernog nervnog sistema, počevši od nadražaja ili povrede jednog od nerava, poznatog kao frenični živac, do toksičnih i metaboličkih poremećaja. Uzroci mogu biti različiti - može da se pojavi usled brzog konzumiranja obilnog obroka, poremećaja elektrolita, pa čak i zbog tumora mozga. Štucanje može da izaziva i upala pluća, poremećaj jednjaka i želuca, upala gušterače, bolesti jetre i žučnog sistema, uremija bubrega. Može da se javi i zbog stanja nakon operacije, trudnoće ili alkoholizma.

Do upornog i neukrotivog štucanja mogu da dovedu ozbiljni problemi sa centralnim nervnim sistemom zbog karcinoma, infekcije, moždanog udara ili povreda. Poremećaj hemijskih procesa u organizmu koji se odražavaju na smanjenu funkciju bubrega takođe je jedan od razloga. I nadraženost nerava na području glave, vrata i grudi, kao i problemi sa mentalnim zdravljem, u određenim okolnostima mogu biti okidači za ovaj vid nepodnošljivog štucanja.

- Obično kratko traje i spontano nestaje. Ali, takozvano perzistentno uporno štucanje traje više od 48 sati, dok intraktibilno, neukrotivo štucanje u kontinuitetu, može da potraje i duže od mesec dana. Iako retko, neukrotivo štucanje može da dovede do iscrpljenosti, nesanice, pa čak i gubitka telesne težine. Poznat je primer Amerikanca Čarlsa Osborna koji je štucao 68 godina, od 1922. do 1990. Zbog rekorda koji je postigao u dužini štucanja našao se i u Ginisovoj knjizi - objašnjava sagovornik Novosti.

Da li je moguće da se štucanje prekine i na koji način se to postiže? - Može da se prekine lekovima i određenim medicinskim postupcima bez korišćenja medikamenata. Zna se da visoka koncentracija ugljen dioksida u krvi inhibira, odnosno koči štucanje, dok niske koncentracije ovog gasa deluju podsicajno. Stoga, mnoge jednostavne metode mogu zaustaviti štucanje. Jedna od njih je ponavljano zadržavanje daha nakon dubokog udisaja ili disanja u papirnu kesu. Može pomoći i brzo ispijanje čaše hladne vode, gutanje izmrvljenog leda, sisanje kriške limuna, stavljanje kašičice šećera pod jezik. Podsticanje povraćanja, kao i pritiskanja očnih jabučica takođe može pomoći.

Jesti sporije

Ljudi koji svakodnevno ili nekoliko puta nedeljno štucaju u kratkim vremenskim razmacima, najčešće imaju višak želudačne kiseline i problem sa gastritisom. Da bi se pojava štucanja što više proredila važno je jesti što sporije, veće obroke raspodeliti na nekoliko manjih i ograničiti unos alkoholnih pića i cigareta.

Samo u izuzetnim slučajevima štucanje može biti izuzetno učestalo, čak više od sto puta u minutu. Takvo stanje dovodi do poremećaja disanja, zbog čega je neophodna hitna lekarska pomoć, upozoravaju stručnjaci.