Dermatolog Natalija Jovićević iz Poliklinike "Nada Diva" kaže da su to u prvom redu urođeni mladeži, za koje obično ljudi misle da ih ne treba pratiti i da su, samim tim što ih imaju od rođenja, automatski dobri.
"Naprotiv, to su mladeži koji su visokorizični, koji čak treba preventivno da se odstranjuju ili da ih dermatolog pregleda jednom godišnje, a osoba koja ih ima treba da ih prati jednom mesečno ili jednom u dva meseca. Visokorizična je još jedna grupa, to su atipični mladeži, ravni, u ravni kože, tamne boje, nejednakih ivica, koje svako ima bar jedan, a da ni ne zna da ga ima i oni se takođe moraju pratiti. Treba s vremena na vreme pogledati da li rastu, da li menjaju boju ili ivice i najmanje jednom godišnje se javiti dermatologu da ih stručnije pregleda", navodi doktorka Jovićević.
Prema njenim rečima, pre svega treba obratiti pažnju na promenu veličine mladeža i to naglu:
"Da li je on u poslednjih dva, tri meseca naglo narastao, da li se proširio ili narastao u visinu, a da je do tada bio ravan. Pored toga, on može menjati boju, da odjednom postane jako taman, neprirodno crne boje ili da izgubi boju, postane šaren. Ivice mogu postati reckave, može se pojaviti crvenilo oko njega, svrab ili bol. To su sve promene koje ne moraju automatski da znače da se on menja u loš, ali ukazuju na to da je potreban detaljan dermatološki pregled."
Doktorka Jovićević navodi da je uklanjanje mladeža poželjno u svim slučajevima kada su u pitanju oni visokorizični:
"Za te dve grupe se predlaže preventivno hirurško uklanjanje. Oni drugi, a to su meki, ispupčeni, takozvani mirni mladeži koji se ne menjaju godinama, ne moraju da se preventivno uklanjaju. Mogu, ukoliko su, na primer, na liniji grudnjaka ili na tabanu, gde se taru ili gde smetaju, tada se mogu ukloniti iz funkcionalnih razloga, da se spreči njihovo povređivanje. Takođe, mogu se mladeži uklanjati i iz estetskih razloga."
Kako kaže, za to postoje dve metode:
"Osim hirurške metode, klasične sa rezom i naknadnim ušivanjem, koja je i dalje osnovna i primarna, postoji još jedna, takozvana radiotalasna hirurgija, kada se mladeži i sve druge dobroćudne promene na koži uklanjaju elektrodom. To je vrlo komforna metoda, brža je, nema reza i ušivanja, a naknadni ožiljak je minimalan. Koja će se metoda upotrebiti, ne zavisi ni od želje pacijenta ni od lekara, nego od tipa mladeža. Svi oni koji su u ravni kože, koji su prečnika većeg od jednog centimetra, koji su rizični ili mogu biti rizični uklanjaju se isključivo hirurški."
Naša sagovornica navodi da se svaki mladež koji se odstrani šalje na patohistološku analizu kojom se definitivno utvrđuje kakav je bio.
Pred nama je leto pa, kako mladeže, tako i celu kožu treba zaštititi od jakog sunca.
"UV zraci su glavni okidači transformacije visokorizičnih mladeža u loše. Moram napomenuti i da melanom, kao najmaligniji tumor ljudskog organizma, može da se pojavi i ako na koži pre toga nije postojao mladež, a i takvo pojavljivanje melanoma takođe na prvom mestu uzrokuju UV zraci. S obzirom na to da je pred nama leto, nikako se ne preporučuje sunčanje u periodu od 12 do 15 časova, a do 12, odnosno posle 15 časova, samo uz visoke faktore zaštite. Za one koji imaju dobar pigment - SP faktor 30, a za sve one svetle kože, kose ili očiju - minimalno 50 faktor zaštite. Maže se celo telo, 20 minuta pre izlaska na sunce i obavezno ponovo nakon svakog izlaska iz vode ili nakon intenzivnog znojenja. Maže se cela koža, uključujući i mladeže. Naravno, nositi šešir i zaštitne naočare", savetuje doktorka Natalija Jovićević.
Navodi da posebnu pažnju treba da obrate oni koji imaju svetlu kožu, svetlu kosu ili oči. Oni su u rizičnoj grupi, zatim svi koji imaju preko 30 mladeža na telu, takođe deca do puberteta su visoko rizična, s obzirom da im je mlada koža, da pamti sve opekotine, kao i trudnice i stariji ljudi.
Naša sagovornica ističe da se pažnja naročito mora posvetiti zaštiti kože dece:
"Prvo što je koža tanka, osetljiva, nema dovoljnu melaninsku zaštitu, nema taj takozvani melaninski kišobran da apsorbuje negativno dejstvo UV zraka i sva ta izlaganja dece UV zracima u neželjeno vreme, a bez zaštite - znači svako crvenilo kože ili ne daj bože da se dopusti da dete dobije opekotine, koža pamti i kasnije u životu ona nažalost negativno vraća, pa sad imamo jako veliku učestalost melanoma, bazocelularnih karcinoma i svih drugih tumora kože koji su uzrokovani neadekvatnim izlaganjem kože sunčevim zracima u detinjstvu. Znači do neke petnaeste, dvadesete godine se apsolutno koža mora štititi od sunca."
Doktorka Jovićević dodaje da zaštitni faktor u kremama za sunčanje nije UV blok.
"On nas ne štiti kompletno od UV zraka, ali sprečava u određenom procentu da koža trpi neželjena dejstva, znači da ne izgori, da li 30 puta štiti više nego da koža nije namazana ili 50 puta. U svakom slučaju, može da nam pruži značajniju zaštitu od neželjenih dejstava UV zraka nego da nismo uopšte namazani, ali to ne znači da smo potpuno bezbedni, da se možemo namazati i slobodno sunčati u jedan popodne. Naravno da ne, to nas štiti samo u tom nekom razumnom periodu, do 12 sati i posle 15h ili posle 16h, ukoliko su južniji krajevi."
.jpg "Imena")
