Stanovnici Srbije gojazni

Epidemija gojaznosti, koja je počela osamdesetih, nije zaobišla ni nas: svaka druga odrasla osoba i svako peto dete imaju problema sa viškom kilograma.
Epidemija gojaznosti, koja je počela osamdesetih, nije zaobišla ni nas: svaka druga odrasla osoba i svako peto dete imaju problema sa viškom kilograma.

Praznični dani - slave, Nova godina i Božić - doba su kada većina građana ne vodi računa o ishrani, iako u Srbiji svaki drugi stanovnik ima prekomernu telesnu težinu, a i među decom imamo eksploziju gojaznosti.

Stručnjaci upozoravaju da kao nacija postajemo sve deblji i deblji i da bi zato pod hitno trebalo sprovesti niz mera kako bi se promenile navike u ishrani, piše "Press".

Prema podacima Ministarstva zdravlja, u Srbiji je 18 odsto populacije gojazno, a još 33 odsto ima prekomernu težinu. Inače, po tipologiji postoje gojazni ljudi i oni koji su predgojazni (prekomerno uhranjeni), a svi zajedno čine grupu stanovništva sa prekomernom telesnom težinom.

Epidemija gojaznosti započela je osamdesetih godina prošlog veka, a poslednjih godina poprimila je zabrinjavajuće razmere.

Dr Ljubomir Pfaf, naš poznati nutricionista, kaže za "Press" da su mu šezdesetih godina kada je počeo da se bavi ovom problematikom pacijenti dolazili zbog problema sa viškom kilograma iz estetskih razloga. Tada je bilo i dve trećine manje gojaznih nego danas kada se prekomerna težina tretira kao ozbiljno oboljenje.

"Gojaznost je postala pandemija u 21. veku što znači da obuhvata sve, a naročito decu koja postaju gojazna. Zbog mišljenja da je "debelo dete zdravo dete", kod mladih se naročito stvaraju velike komplikacije, jer gojaznost vodi u šećernu bolest. Odraslima prete i razna druga oboljenja, kao što su bolesti srca, krvnih sudova i celog organizma", objašnjava dr Pfaf.

Sva istraživanja pokazuju da tokom novogodišnjih i božićnih praznika toliko neumereno jedemo i pijemo da u novu godinu zakoračimo od tri do pet kilograma teži. Samo za dva dana tokom Badnjeg dana i Božića unesemo oko 6.000 kalorija i to ako pazimo šta jedemo, a kako se tih dana veoma malo krećemo, sav nepotrošen višak pretvara se u salo.

Lekari preporučuju da se što manje piju slatka bezalkoholna pića, kao i da se smanji potrošnja grickalica i slatkiša. Potrebno je redovno šetati i hodati bar 30 minuta dnevno i redovno unositi voće, povrće i vodu.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Zašto su važni pregledi urina

Rezultati osnovnog pregleda urina pokazuju stanje naših bubrega, njegovih izvodnih kanala i mokraćne bešike, a ti rezultati važni su za sve, naročito za trudnice i hronične bolesnike.