Teretana i strah od igle menjaju rezultate laboratorijskih analiza

Pre nego što odemo u laboratoriju zbog, na primer, vađenja krvi treba da znamo da na rezultate analiza utiču brojni faktori i da treba da se pridržavamo saveta koje dobijemo kako bi lekar imao tačnu sliku našeg stanja.
Teretana i strah od igle menjaju rezultate laboratorijskih analiza
Foto: Pixabay
Na rezultate, između ostalog, utiču vežbanje, položaj tela, hrana, naše navike – kafa i alkohol, ali i to da li smo prethodno bili na nekom putovanju. 
 
Marijana Medić, medicinski biohemičar iz Zdravstvene ustanove "Jugolab" ukazuje da se promenom položaja tela iz ležećeg u uspravni zapremina krvi smanjuje za 600 do 700 mililitara: 
 
"Tada mogu da se blago povise enzimi i neki hormoni za oko 10 odsto. Za ležeće pacijente zbog toga je preporuka da, pre vađenja krvi, sede 10 do 15 minuta i da se tek onda izvadi krv. Takođe, kod ovih pacijenata je snižen pH urina, a dolazi i do smanjenog izlučivanja proteina."  
 
I fizička aktivnost može da utiče na rezultate laboratorijskih analiza. 
 
"Umerena fizička aktivnost može da blago poveća ili smanji neke vrednosti, pa tako glukoza može biti blago povišena, samim tim i insulin. Neznatno može da se povisi i kreatinin u krvi, kao i neki enzimi, pa tako može biti povećan enzim CK, to je srčani enzim. Ali ako to vežbanje nije umereno, ako neko na primer četiri sata i više dnevno trenira i sutradan dođe da izvadi krv ovaj parametar - kreatin kinaza može biti povišen i do 50 odsto, a lekaru to može ukazivati da postoji neki problem sa srcem. Zato se preporučuje sedam dana bez fizičke aktivnosti pre vađenja krvi. Naravno, imamo u praksi slučajeve da mladi treniraju uveče i ako je sve u redu, a vidimo samo taj CK visok, pretpostavljamo da je to od teretane. Onda je savet da se nekoliko dana odmore i ponovo izvade krv", navodi naša sagovornica.
 
Bitno je i da li smo nešto jeli ili pili, kao i kada se vadi krv.
 
"To je ono kad vam se kaže da dođete u laboratoriju u određeno vreme, pa bi bilo dobro to i ispoštovati. U principu se preporučuje vađenje krvi od 7 do 9 sati, zato što na primer gvožđe ima dnevne varijacije do 50 odsto i izražene su od 7 do 14 časova. Kortizol čak od 7 do 16 časova pokazuje te varijacije, a njegova najviša koncentracija je u 8 ujutru. Na nalaz utiče i to da li smo nešto jeli i uglavnom je preporuka da se ne jede 10 do 12 sati pre dolaska u laboratoriju, da se pije samo voda, pa i da se ne puši."  
 
 
Na neke analize utiče i stres, pa na primer strah od same igle može veoma da povisi vrednost prolaktina. Zbog toga je, kaže Marijana Medić, za decu veoma važno da roditelji pre dolaska u laboratoriju porazgovaraju sa njima i da ih pripreme.
 
"Treba da budu iskreni, da im kažu gde idu i zašto, šta će im se tamo raditi, da im kažu da je to u interesu njihovog zdravlja, da probaju da dete opuste, ali da ga ne lažu. Mogu poneti i omiljenu igračku, da dete umire nekom pesmicom ili pričom. Naravno i mi smo tu da, kada dođu, pomognemo da se dete ne uplaši i u principu sve prođe u redu, ali često, ako roditelj nije spreman, tek dete neće biti spremno za vađenje krvi. Tako da se ponekad desi da imamo većih problema sa roditeljima nego sa decom." 
 
Međutim i neki odrasli ljudi imaju strah od igle i vađenja krvi. 
 
"Ima takvih osoba čak i među onima koji rade u laboratoriji. Ako se to zna, to je smernica da možda treba da se ponovi vađenje krvi, da se pacijent smiri, da odsedi 15-ak minuta, a u nekim baš teškim slučajevima postoji mogućnost da se u venu postavi posebna vrsta igle – kanila, sačeka 15 do 20 minuta i tek se onda vadi krv, jer tada ne postoji taj stres od samog ubadanja iglom."
 
Na rezultate može da utiče i vrsta ishrane.
 
"Tako na primer dugogodišnji vegetarijanci mogu da imaju nisko gvožđe. To ne mora uvek da bude tako, ali se često dešava. Kod gladovanja nivo glukoze pada. Gladovanje od šest dana u početku dovodi do blagog povećanja holesterola i triglicerida, ali oni, a samim tim i urea, nakon četiri nedelje na strogoj dijeti padaju." 
 
Uticaj, kaže Marijana Medić, imaju i duvan i alkohol.
 
"Dejstvo duvana zavisi od broja cigareta i najviše utiče na povećanje lučenja adrenalina, a pored njega mogu biti povišeni holesterol i trigliceridi. Pijenje alkohola je takođe nešto što mi možemo da prepoznamo u laboratoriji. Ako je sve ostalo u redu, a samo je na primer gama GT, enzim koji je marker i hroničnog i akutnog alkoholizma, blago povišen pretpostavljamo da je pacijent možda pio prethodno veče. Kod hroničnih alkoholičara te vrednosti su i do 1.000 puta veće od referentnih." 
 
Tu je i uticaj putovanja na kojem smo prethodno bili.
 
"Putovanje i promena vremenskih zona dovode do promena usled izmenjene funkcije hipofize, tako da je nekada potrebno i do pet dana da bi se stabilizovao taj dnevni ritam ako prelazimo 10 vremenskih zona. Poznato je da se na većim nadmorskim visinama povećava nivo hemoglobina." 
 
 
Kako kaže naša sagovornica, veoma je bitan i menstrualni ciklus i njegove faze. 
 
"U ovulaciji nivo holesterola je niži, a raste neposredno pre menstruacije i ostaje povišen u narednoj nedelji. U toku ovulacije smanjeni su i proteini i albumini, tokom menstruacije niži je novo gvožđa, fibrinogen - znak upale i fosfor, a neposredno pre ovulacije nivo aldosterona je čak i dva puta viši. Zato je i bitno kada se tokom menstrualnog ciklusa rade ove analize. U trudnoći su eritrociti i hemoglobin niži, dolazi do promena u statusu hormona štitne žlezde, sedimentacija je uvek povišena, kao i fibrinogen."
 
Kod onih koji primaju infuziju jako je bitno iz koje se ruke vadi krv.
 
"Ako se takvom pacijentu krv vadi na terenu, trebalo bi da kaže u koju ruku je primio infuziju, jer ako se neposredno nakon toga vadi krv, a on je na primer primio glukozu  ili neke elektrolite - natrijum, kalijum, hlor, mogu se dobiti lažno povišene njihove vrednosti."
 
Mi skoro svakodnevno koristimo ili neke lekove ili neke suplemente, a da ni ne znamo da i oni mogu da utiču na laboratorijske analize.
 
"Na primer vitamin C u većim dozama, oko jedan gram, može da maskira prisustvo bakterija i glukoze u urinu. Antibiotici, kao što su na primer cefalosporini, to je recimo Palitreks, mogu da dovedu do lažno povišenih nivoa kreatinina", ukazuje Marijana Medić.   
 
Ona savetuje da pacijenti treba da se pridržavaju osnovnih principa – vremena dolaska, ishrane i korišćenja lekova. Lekove treba poneti sa sobom i popiti nakon vađenja krvi.
 
Više informacija o Zdravstvenoj ustanovi "Jugolab" možete pronaći na njihovom sajtu www.jugolab.rs.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Sajlovčanin

    16.04.2018 09:57
    Odbije mene kardiolog da plivam za Časni krst zbog povišenog krvnog pritiska, ja mu kažem da sam bukvalno do pre pola sata bio u tereatani (državni posao, pozvali usred treninga, idioti), a on će na to: "Nema ti to veze".

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje