Stresom protiv depresije

Hipokampus je deo mozga koji je povezan za učenje i memoriju. Kod ljudi, on reguliše i emocije. U drugom istraživanju koje povezuje hipokampus i depresiju, pokazano je da oni koji pate od depresije imaju manju hipokampalnu zapreminu od onih koji ne pate od nje. Takođe, veličina hipokampusa je povezana i sa dužinom trajanja depresije. Iako nisu uspeli da dokažu da ona nastaje nakon smanjivanja hipokampusa ili obrnuto, veza između njih je nesumnjiva.

Ovi majmuni su u Stanford istraživanju bili podeljeni u dve grupe sa različitim uslovima za život. Prva grupa (6 majmuna) je bila smeštena u životni prostor sa poznatim majmunima u periodu od 18 meseci. Druga grupa je, takođe 6 majmuna, bila izdvojena neko vreme, zatim vraćena nepoznatim majmunima u periodu od 9 nedelja, i tako u krug do kraja straživanja.

Na kraju, upoređena je obnova ćelija u dve grupe. Majmuni koji su bili smešteni sa nepoznatim jedinkama su imali znatno bolju regeneraciju ćelija od onih u poznatom okruženju.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da stresne situacije pomažu rad mozga. Iako u njemu nisu učestvovali ljudi, moglo bi se reći da bi rezultati bili istovetni, iako se zahteva podrobnije istraživanje.

Uz stres, i briga pomaže kod lečenja depresije. Briga omogućava rešavanje problema na zdrav način jer se fokusiramo na zadatak, razvijemo plan i isključimo negativne emocije koje nam komplikuju jasno razmišljanje, što je najvažnije.