Lekari bi samo u retkim slučajevima trebalo da propisuju antiobiotike za kašalj, jer u većini slučajeva oni ne deluju na glavne simptome, upozoravaju iz NICE-a i dodaju da se u većini slučajeva kašalj povuče sam od sebe u roku od dve do tri nedelje.
Cilj novih preporuka NICE je da pomogne kod problema koji nastaju stvaranjem otpornosti na antibiotike zbog njihovog čestog propisivanja. Infekcije je sve teže lečiti zbog rezistencije te vrste lekova na superbakterije.
Topli napitak s medom, limunom i đumbirom dobro je poznat kućni lek za kašalj i nadraženo grlo. NICE raspolaže novim podacima po kojima upravo med, propolis, limun i slični biljni proizvodi ublažavaju simptome kašlja.
Med se koristi širom sveta kao narodni lek protiv kašlja. Sigurna je i delotvorna alternativa tradicionalnoj medicini. Slatkast je i sirupast te deluje umirujuće na iziritirano grlo, a važno je i njegovo antioksidativno delovanje. Med je delotvoran i protiv mikroba. Ipak, ne preporučuje se deci mlađoj od godinu dana zbog mogućih alergijskih reakcija. Povremeno sadrži bakteriju koja kod beba može izazvati botulizam.
Lekovi protiv kašlja
Britanski Institut za zdravlje preporučuje i lekove protiv kašlja koji se propisuju bez recepta, a sadrže ekstrakt korena pelargonije (Pelargonium sidoides) i guaifenesin.
Guaifenesin spada u grupu lekova koji se nazivaju ekspektoransi. Oni aktiviraju proizvodnju šlajma, razređuju ga i čine kašalj produktivnijim, odnosno olakšavaju iskašljavanje.
Suv, nadražajni kašalj praćen bolovima u grudima i povišenom temperaturom obično je posledica prehlade ili virusne infekcije, pa je lečenje simptomatsko, a pacijentima se daju antitusici - lekovi za ublažavanje kašlja. Antitusici smanjuju refleks kašlja tako što deluju lokalno ili centralno na centar za kašalj u mozgu. Primenjuju se kod suvog nadražajnog kašlja.
Pacijentima se savetuje korišćenje spomenutih lekova dok se stanje ne poboljša samo od sebe, ali ako se to ne dogodi, preporučuje im se odlazak kod lekara.
Kašalj nije bolest, već simptom bolesti
Kašalj nije bolest, već simptom brojnih bolesti i po pravilu je prirodan, zaštitni refleksni mehanizam disajnog sistema na brojne činioce radi održavanja prohodnosti disajnih puteva i normalnog disanja. Najčešći uzrok kašlja je akutna infekcija disajnih puteva, a najčešći uzročnici su virusi na koje antibiotici ne deluju.
Uprkos tome, studijom je ustanovljeno da čak oko 48 odsto britanskih lekara propisuje antibiotike i pre nego što se ustanovi pravi uzrok kašlja. Ističu da je za pravilno lečenje kašlja najbitnije odrediti njegov uzrok, zbog čega je jako važna dobra anamneza.
"Otpornost na antibiotike postala je ogroman problem i moramo preduzeti neke poteze da bismo smanjili prečestu upotrebu antibiotika", smatra dr Suzan Hopkins, zamenica direktora Agencije za javno zdravstvo (PHE).
"Nove preporuke koje su izdali PHE i NICE, lekare opšte prakse trebalo bi da podstakne da smanje propisivanje antibiotika i istovremeno ohrabri pacijente da slušaju njihove savete", rekla je Hopkins i dodala da je kod bakterijskih infekcija disajnih puteva (bakterijskog rinosinusitisa, gnojne angine, bronhitisa i upale pluća) koje su obično praćene povišenom temperaturom i obilnim, gustim, žutozelenim šlajmom, antibiotska terapija neophodna.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar