Osteoporoza sve više preti Novosađankama

Dijabetes i gojaznost samo su neke od posledica nepravilne ishrane, koje su kod nas veoma izražene. Stručnjake u Novom Sadu posebno zabrinjava što mlade Novosađanke piju malo mleka i jedu malo sira, što bi osteoporozi moglo da da šansu, da bude jedna od vodećih bolesti 21. veka.

O ovom, ali i drugim pitanjima u vezi sa zdravom ishranom bilo je reči na tribini "Pravilna ishrana i zdravlje žena", koja je u ponedeljak, 21. februara, održana u Radio kafeu, a na kojoj su govorili doktorka Dragana Balać s Instituta za javno zdravlje Vojvodine, te šefovi kuhinja u dva novosadska restorana, Marija Pete i Srđan Stojković.   

Doktorka Dragana Balać s Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže da pažnju posebno privlači koliko mlade Novosađanke jedu malo sira i piju malo mleka. "Potrebe za kalcijumom su 1.000 do 1.200 miligrama dnevno, a one unose 300 do 400 miligrama, čime sebe dovode u rizik za oboljevanje od osteoporoze. Milslim da će osteoporoza, uz dijabetes melitus, biti bolest 21. veka. Nažalost. I to kod žena", kaže doktorka Balać.

Ona dodaje da, osim dijabetesa i osteoporoze, nepravilna ishrana vrlo često za posledicu ima gojaznost, ali i druge poremećaje. "Prošle nedelje, u ponedeljak sam imala jednu anoreksiju. U utorak je bio državni praznik, u sredu bulimiju, a u četvrtak anoreksiju. Koliko god da je gojaznost veliki problem, anoreksija i bulimija su još veći, pre svega zbog  toga što su to psihijatrijske bolesti", kaže doktorka Balać.

Pažljivo izbacivati određene namirnice iz ishrane

Ove neohrabrujuće činjenice trebalo bi da zabrinu sve koji o ishrani jako malo ili uopšte ne vode računa. Naše podneblje je pogodno za relativno zdravu hranu, ali i kvalitetne obroke bez mesa. Ipak, ako se težeći da se zdravije hranite odlučite da iz obroka izbacite određenu vrstu namirnica, morate im pronaći odgovarajuću zamenu, upozorava Marija Pete, koja je  glavna kuvarica u jednom novosadskom vegetarijanskom restoranu.

"Naravno da je mnogo ljudi došlo do kolapsa. Izbace meso, izbace mlečne proizvode, ostanu recimo na žitaricama, ali ne na integralnom pirinču i korisnim namirnicama, nego na belom hlebu ili na takozvanom integralnom hlebu, koji je samo obojen i pun aditiva, a nije pravi hleb od celog zrna pšenice", kaže Pete.

Stručnjaci su podeljeni, ali doktorka Balać smatra da iz ishrane ne bi trebalo izbaciti namirnice životinjskog porekla. "Iz namirnica životinjskog porekla dobijaju se neki elementi kojih nema u namirnicama biljnog porekla. Na primer, vitamin B12, koji je jako bitan u našoj krvnoj slici, može da se unese samo preko namirnica životinjskog porekla", tvrdi doktorka Balać.

Napravite bašticu na terasi

Kada je pravilna ishrana u pitanju, ne treba da zaboravljamo da doručak ne treba preskakati, da bi od pet obroka dva trebalo da su voćne užine, da ne treba jesti kasno i da, u zavisnosti od uzrasta i težine, treba piti oko osam čaša vode dnevno. Alkohol i gazirane napitke treba izbegavati, a sastavni deo što šarenijih oborka često treba da je riba, kaže šef jednog od novosadskih restorana, Srđan Stojković i dodaje da je, uz pravilnu ishranu, bitna i fizička aktivnost. "Ne mogu ja da očekujem da se žena od 40, 50 godina bavi sportom, ali može dnevno da prošeta sat vremena. I videće da će posle izvesnog vremena kile same da odlaze, a dijete nisu rešenje", kaže Stojković.

Takođe, u moru nezdrave hrane koja nam se servira, bilo bi dobro kada bismo bar za deo namirnica bili sigurni da nisu zatrovane. Snabdevanjem hranom od proverenih proizvođača sa sela, ali i iz sopstvene baštice, koja može ukrasiti balkon. (Dejan Stojičić)