Žene pate od depresije

Više od dve trećine samoubistava u svetu izvrše osobe se nalaze u teškoj depresiji, a čak četristo i pedeset miliona ljudi boluje od depresije. U našoj zemlji ima najmanje 250.000 ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogućnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah. kako navodi internet stranica stetoskop.info depresija je poremećaj raspoloženja.

Depresija je mnogo više od žalosti i očaja, ona traje najmanje sedam dana i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Svaki čovek oseća povremeno potištenost, tugu, nervozu, iscrpljenost i umor, ali takvo raspoloženje prođe za nekoliko dana. Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj. Kod čoveka koji pati od depresije može se promeniti način razmišljanja. Svet se vidi drugačije, obično u negativnom svetlu, utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju.

Može da se krije iza osećaja iscrpljenosti, a često je maskirana drugim smetnjama, kao što su hronična anksionznost ili poremećaj u ishrani.Uzrok depresije može da bude samoća, teška bolest, gubitak drage osobe, teški uslovi života, smanjeno kretanje ili genetsko nasleđe, ali tačan nastanak ni do danas nije objašnjen.

Prema najonovijim teorijama smatra se da je, s jedne strane, pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti takozvanih hormona sreće, koji imaju prirodnu antidepresivnu finkciju, a sa druge strane uzrok nastanka je i prekomerno lučenje stresnih hormona. Izloženost hroničnom stresu menja funkciju mozga, pa se njegovo štetno dejstvo nagomilava.


Osnovni simptomi depresije su nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača, strah, nemir, zabrinutost, strepnja, osetljivost, ranjivost, razdražljivost, usamljenost, bezvoljnost, oslabljena koncentracija, poremećaj pamćenja, nesanica ili veliak potreba za snom, umor, iscrpljenost, manjak energije, značajno smanjen ili povećan apetit, somatski bolovi kji nemaju fizičke uzročnike, želja i razmišlajnje o smrti ili planiranje samoubistva.

Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se na osnovu razgovora provere simptomi i vreme od kada traju. Depresija neće proći snagom volje i pozitivnim mišljenjem, jer bolesniku nedostaju upravo volja i optimizam. Za lečenje depresije koriste se antidepresivi nove generacije, psihoterapija, ili pak oba načina.