Svake godine 17 i po miliona ljudi u svetu umre od ovih bolesti, a procenjuje se da će do 2030. godine tај brој pоrаsti nа 23 miliоnа. Bolesti srca i krvnih sudova uzrok su smrti svake druge osobe u našoj zemlji, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije.
Zbog toga je, navodi doktorka Tatjana Dukić, porodični lekar u poliklinici Uromedica NS, prevencija izuzetno važna i bitno je sa njom početi što ranije: “Ukoliko se sa prevencijom kardiovaskularnih bolesti krene na vreme, u srednjem životnom dobu, za 50 odsto se u prvoj godini smanjuje rizik od obolevanja i smrtnosti”.
Glavni faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova vezani su za način života, pa se na njih može uticati. To su fizička neaktivnost, pušenje, loša ishrana, stres, loši međuljudski odnosi, siromaštvo. Podaci govore da muškarci nešto češće obolevaju od ovih bolesti.
“Ne puno, ali za nijansu češće i to opet zbog načina života. Više muškaraca puši, bar je tako bilo do sada, možda bi neke nove studije sada dale drugačije podatke. Više muškaraca pije alkohol, gojazniji su (abdominalni tip gojaznosti)”, navodi dr Dukić.
Na pol, dob, na genetsku predispoziciju, što su takođe neki od rizika, ne možemo uticati i ne možemo ih menjati, a način da se smanji rizik od obolevanja je vođenje zdravog i aktivnog života, jer to možemo promeniti kod sebe.
Jedan od faktora rizika je pušenje.
“Bez obzira što će puno pušača da kaže: 'Vi lekari samo o pušenju pričate'. Da, pričamo, ali zato što je medicinski dokazano da predstavlja rizik”, kaže dr Dukić.
Pušаči imајu dvоstruко dо trоstruко veći riziк zа pојаvu srčаnоg i mоždаnоg udаrа u pоrеđеnju sа nеpušаčimа. U rокu оd dvе gоdinе оd prеstаnка pušеnjа, riziк оd bоlеsti srcа sе znаtnо smаnjuје, а u rокu оd 15 gоdinа riziк sе izјеdnаčava sа riziкоm којi pоstојi коd nеpušаčа.
“Pored odluke pojedinca da prestane da puši, ulogu u prevenciji ima i društvo i odluke koje se donose na nivou cele zajednice. Zabrana pušenja na javnim mestima, veliki porezi na duvan, edukacija mladih i razgovor sa njima o tome, mogu uticati da se smanji broj pušača ili da neko uopšte ne počne da puši”.
Drugi faktor rizika na koji možemo da utičemo je ishrana.
“Kod nas se dosta jede masna hrana, unose se masne kiseline koje nisu zdrave. Potrebno je redukovati unos masti, jesti više žitarica, voća i povrća, a smanjiti unos soli. Bitna je i redovna ishrana - doručak, ručak, večera. Sve to je nešto na šta mi možemo da utičemo, a što će smanjiti rizik od obolevanja”, objašnjava naša sagovornica.
Još jedan od faktora rizika je fizička neaktivnost.
“To je sad, možda, rizik broj jedan u svetu i kod nas. Ljudi sve više sede za kompjuterima, sve više su poslovi takvi da se ne krećemo, svi smo u automobilima, autobusima, niko ne šeta, a fizička aktivnost bitno utiče na naše zdravlje. Kad ste fizički aktivni unosite više kiseonika, šire vam se krvni sudovi, srce se 'vežba' pa radi jače, sa manjom količinom kiseonika i energije, a to je nešto na šta možemo da utičemo.
Potrebno je pola sata šetnje ili vožnje bicikla svakog dana ili tri do četiri puta nedeljno sat vremena umerenog vežbanja. Ja uvek kažem pacijentima da šetaju. Zbog načina života i posla, ne mogu svi da odvoje sat vremena za, na primer, teretanu, ali šetajte, vozite bicikl. Pola sata šetnje je jako značajno i odlično za prevenciju kardiovaskularnih bolesti”, savetuje doktorka Tatjana Dukić iz poliklinike Uromedica NS.
Kako kaže, faktor rizika zbog kojeg je važna redovna kontrola kod lekara je povišen krvni pritisak:
“Hipertenziju nekada možemo i da ne primetimo. Kod početne hipertenzije, simptomi se ponekad ne prepoznaju ili se zanemare kao nešto nebitno, a ustvari je krvni pritisak već blago povišen. Kad se ona dijagnostikuje, njenim lečenjem i držanjem pod kontrolom preveniramo ozbiljnije kardiovaskularne bolesti – infarkt, šlog, iznenadnu srčanu smrt”.
Povećane masnoće u krvi, holesterol i trigliceridi, takođe su jedan od faktora za nastanak kardiovaskularnih bolesti i trebalo bi ih redovno kontrolisati.
“Jako veliki broj ljudi ima povećan holesterol, trigliceride ili i jedno i drugo, što je povezano sa lošom ishranom. Dovoljno je jednom godišnje izvaditi krv i prekontrolisati holesterol i trigliceride. Ako su u normali, odlično, a ako su povišeni, samo sa promenom ishrane i fizičkom aktivnošću možemo ih regulisati i samim tim preveniramo kardiovaskularne bolesti, jer njihov najčešći uzrok je ateroskleroza krvnih sudova koja nastaje usled povećane masnoće koja se taloži na krvnom sudu, zapuši ga ili smanji lumen. Držanjem holesterola i triglicerida u zadovoljavajućim granicama pomažemo sami sebi”, savet je dr Dukić, lekara opšte prakse sa 15-ogodišnjim iskustvom.
Dodaje da šećerna bolest takođe utiče na srce i krvne sudove:
“Takođe, bitna je redovna kontrola šećera u krvi i ako je povišen može se regulisati takođe promenom ishrane. Ne moraju se sve te bolesti odmah lečiti lekovima. Kad pogledate te metaboličke bolesti, povećan holesterol i trigliceridi, dijabetes, s jedne strane su dosta lake za lečenje jer se samo treba disciplinovati, ali su s druge strane teške – treba se disciplinovati”.
Zbog toga je, u prevenciji svih, pa i ovih oboljenja, veoma bitna primarna zdravstvena zaštita i uloga porodičnog lekara.
“Vaš lekar opšte prakse, porodični lekar je taj ko to sve može da prati na redovnim kontrolama. Jedan od faktora rizika je i genetska predispozicija, a vaš porodični lekar će znati da su, na primer, vaš otac ili majka imali infarkt, pa će već unapred znati kad je vreme za neke kontrole”, kaže doktorka Dukić.
Više informacija o poliklinici Uromedica NS možete pronaći
OVDE. Poliklinika se nalazi u Gundulićevoj 8, a brojevi telefona su 021/ 26 111 88 i 021/ 255 31 33.
Celu emisiju "Zdravi sat" Radija 021 o prevenciji kardiovaskularnih bolesti možete poslušati i na ovom mestu.
.jpg "Otac jednog od tinejdžera koje su pretukli huligani u Novom Sadu: Ovo je postalo Divlji zapad")
