Čaša vode na sat

Dok jedni tvrde da treba unositi što više tečnosti, drugi upozoravaju da preterana količina, osim štete koju nanosi crevima, odnoseći kao bujica korisne bakterije u njima, maltretira i srce koje mora više da pumpa.

Nesporno je da tečnost organizmu mnogo znači, ali odnos takozvane diureze (količine mokraće) i unete vode, mora da bude usklađen, upozorava za Novosti profesor dr Steva Plješa, načelnik Odeljenja za nefrologiju KBC „Zemun“.

- Ako, recimo dnevno izbacite litar, litar i po vode treba da unesete toliko i još malo više - ističe profesor Plješa. - Zdrav čovek, u proseku, treba da unosi litar i po do dva litra dnevno. Veoma je važno da svu tu tečnost, ne „sruči“ odjednom, nego da pije otprilike čašu na sat. Naročito kod dece i starijih ljudi, dehidracija pravi velike probleme, jer što smo stariji procenat vode u organizmu je sve veći.

Naš sagovornik opominje da kod svakog, i najzdravijeg čoveka, nedovoljni unos tečnosti dovodi do dehidracije, posebno kad postoje dodatni otežavajući faktori kao što je, recimo, visoka temperatura vazduha, ili tela, usled čega se znojenjem pojačano gubi voda. Stariji organizam znatno brže dospeva u stanje dehidracije. Kao posledica toga, opada rad bubrega, rastu urea i kreatinin, što dovodi do oštećenja funkcije bubrega. Kada je bolesnik na dijalizi, suprotno - govorimo mu da ne sme da unosi veliku količinu tečnosti.

Poslednjih godina, u modu je, kaže profesor dr Steva Plješa, ušla flaširana voda. Po njegovom mišljenju, međutim, voda iz vodovoda je dobra za zdravlje. Pri unosu te vode, čovek mora da bude svestan da je u pitanju mineralna voda, koju ne treba piti u velikim količinama. Tu je neophodan oprez, jer, za razliku od „česmovače“, flaširana voda sadrži različite hemijske elemente. Rizik posebno preti od natrijuma, koji podiže krvni pritisak, opterećuje srce i krvne sudove, smanjuje količinu kalijuma, zaštitnika kardiovaskularnog sistema.