Hlađenjem na toplotni udar

"Toplotni udar može da bude ozbiljan. Kada telo ne može da se znoji zbog visokog procenta vlage u vazduhu, dolazi do pregrejavanja. Kada su napolju visoke temperature, koje prelaze 40 stepeni Celzijusa i telo se zagreva, ali ostaje suvo, jer se znoji. Tada se javlja gubitak svesti i rastrojenost. Osnovna pomoć se sastoji u tome da se osoba što pre skloni sa sunca ili iz tople prostorije i da se rashlađuje hladnom vodom. Nikako ne treba stavljati led na čoveka. Trebalo bi napraviti i veštački vetar, ventilatorom ili lepezom, jer je cilj da se telo što pre ohladi i temperatura da se spusti ispod 38 stepeni Celzijusa", objašnjava Aracki.

Toplotnom udaru su podložni stariji ljudi, deca, ali i oni koji rade na ulici, ili u pekarama i livnicama, u kojima su specifični uslovi rada. Toplotni udar ipak nije česta pojava, ali zato mnogi od dugog boravka osećaju sunčanicu. Ovo stanje takođe zahteva hlađenje.

"Sunčanica je stanje u kojem ljudi osećaju mučninu, glavobolju, povraća im se. Cilj je, kao i kod toplotnog udara, što pre rashladiti pacijenta. Ukoliko je stanje teže i ozbiljnije treba pozvati hitnu pomoć na broj telefona 94", objašnjava dr Aracki.

Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć savetuje što češće tuširanje, kao  rashlađivanje na kupalištima. Klimu u zatvorenim prostorijama treba podesiti da umereno hladi, kako se ne bi pravila velika razlika u kućnoj i spoljnoj temperaturi. Iz kuće ne treba kretati bez kape na glavi, a odeća treba da bude od prijatnih, prirodnih materijala, kao što su lan i pamuk.

Aracki preporučuje i što više voća i povrća, koji sadrže elektrolite, jer ih gubimo kada se znojimo, kao i dosta tečnosti, pre svega vode.