Deformiteti kičmenog stuba kod dece najčešće se otkrivaju na sistematskim pregledima. Roditelji pre toga nisu morali ni da primete da su im deca pogrbljena, a ukoliko se otkrije teži deformitet, ishod može da bude i nošenje izuzetno neprijatnog pomagala za terapiju kičme - midera.
Dr Vladimir Arbutinov, ortoped iz Opšte bolnice "Đorđe Joanović" u Zrenjaninu kaže za 021 da je jedan od ključnih perioda za pojavu poremećaja poput ubedljivo najveće bojazni - skolioze, polazak u školu, jer deca tada prestaju da provode mnogo vremena u igri i prelaze na sate i sate provedene u sedećem položaju.
"Statistika kaže da je oko 97 odsto vremena koje dete provede u školi u sedećem položaju, a ako na to dodamo vreme za domaći, kompjuter i TV, dolazimo do podatka da se dečija fizička aktivnost smanjila za oko 50 odsto. Sama ta fizička neaktivnost dovodi do atrofije i smanjenog tonusa mišića što sve, uz nepravilno sedenje i držanje tela pri hodu, pogoduje razvoju telesnih i statičkih deformiteta. Sa stanovišta ortopedije, najznačajniji su deformiteti u obliku skolioze ili bočnog držanja tela, nešto manji značaj imaju kifoze ili poremećaj u prednjem i zadnjem segmentu kičmenog stuba, kada se u grudnom delu kičme javlja grbavost. Situacija je dodatno otežana činjenicom da se radi o maloj deci koja ne mogu da shvate i razumeju ozbiljnost problema ili su, što je još češće, u pitanju adolescenti koji imaju povećanu osetljivost na sve promene koje im se dešavaju u i na telu. Roditelji često nisu upućeni u ono što se dešava i često očekuju da se na brz i efikasan način taj problem reši", pojašnjava za 021 dr Arbutinov.
Kako dodaje, skolioze u oko 80 odsto slučajeva imaju nepoznat uzrok i dva puta su češće kod devojčica. One mogu biti rane - kod dece do treće godine, nešto su češće juvenilne ili u periodu adolescencije, a najređe su kod mladih starijih od 18 godina.
"Deca u periodu od 12. do 14. godine ulaze u fazu intenzivnog i ekspanzivnog rasta i u tom periodu je i ekspanzivno krivljenje kičme. Ako roditelji nedovoljno obraćaju pažnju na decu i ne primećuju telesne promene poput ćopanja, neusklađenih ramena i čudnog hoda, onda smo u velikom problemu. Ako ovo primete, hitan je pregled pedijatra, ortpeda ili fizijatra, koji podrazumeva ustanovljenje na koji način i koliko je kičma iskrivljena", navodi dr Arbutinov.
Sam pregled je dosta naporan - dete se postavi u sedeći položaj i lekar ga savija napred i meri nivo leđa. Ukoliko je jedna strana viša ili se pojavi grba, postoji deformitet koji se dodatno potvrđuje rendgenom.
Deca rastu vrlo brzo do četvrte godine života, a potom dolazi do usporavanja do negde 10. godine. Potom se vraća period vrlo brzog rasta i razvoja, kada kičma može da se krivi i do jedan stepen mesečno, kažu stručnjaci sa kojima smo razgovarali. Među njima je i načelnik Odeljenja ortopedije i traumatologije Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine prof. dr Đorđe Gajdobranski, koji naglašava da se dešavaju i slučajevi da je kasno za bilo kakvu korektivnu vežbu.
"Medicina nije matematika, ali pokušavate neke faze u razvoju da stavite u matematičke okvire. Na taj način mi možemo da kažemo da je nešto normalno ili da nešto treba uraditi. Hajde grubo da kažemo - deformitet do 10 stepeni ne zahteva neko posebno lečenje, eventualno kontrolu fizijatra, dodatnu fizičku aktivnost, ali zahteva kontrolu jer ako smo mi ustanovili da dete od sedam godina ima takav deformitet, mi ne možemo reći da će to sve biti u redu. Sam naziv skolioza ima idiopatsko značenje - nepoznatog uzroka, neizvesne prognoze, a nama dolaze pacijenti prethodno pregledani kod fizijatra, gde je ustanovljeno da postoji strukturalni, ozbiljniji deformitet koji podrazumeva lečenje", pojašnjava dr Gajdobranski.
On dodaje da se u ovim, težim slučajevima propisuje nošenje midera, koji predstavlja i najveći, psihološki problem za decu, posebno za devojčice. Ipak, on je našao način da se psihološki momenat, strah i osećaj sramote smanje.
"Dolaze nam devojčice od 10-12 godina sa već izraženim deformitetom, većim od 10-20 stepeni, što znači da je negde očigledno u sistemu pregleda napravljen propust. U poslednje vreme, poučeni iskustvom da devojčice to teže prihvataju, ja sam uključio u rad i psihologa. Dešava se da mi prepišemo devojčici mider, a majka dođe posle šest meseci na kontrolu i kaže da devojčica ne želi i odbija da nosi mider. Ja moram da doprem do tog deteta i to sada prepuštam stručnom licu, a čest je ishod da devojčice na kraju prihvataju mider", kaže za 021 dr Đorđe Gajdobranski iz Dečje bolnice.
Jedno od bitnih pitanja je mogućnost prevencije deformiteta kičmenog stuba. Roditelji često prave "greške u koracima" sa decom jer misle da je za njih u tom trenutku najbolje da, recimo, prohodaju što pre, što može dovesti do problema u kasnijoj dobi. Upravnica Klinike za dečju habilitaciju i rehabilitaciju Dečje bolnice prof. dr Aleksandra Mikov u razgovoru za 021 daje konkretne savete roditeljima.
"Kada govorimo o deformitetima, vratimo se na ono što se javlja pre samog deformiteta, a to je loše držanje tela. Vrlo često deca koja imaju loše držanje tokom vremena razvijaju skolioze, odnosno kifoze. Prevencija lošeg držanja tela i deformiteta počinje u ranom odojčadskom uzrastu i to se negde uvek zaboravi. Kada pričamo o grubom motoričkom razvoju deteta, unutar godinu dana dete se vertikalizuje i počinje da hoda. Normalno prohodavanje je sa 16-17 meseci, a ukoliko dete ima normalan psihomotorički razvoj, bez ikakvih problema, ono što ne treba raditi je vertikalizovati dete. Nema potrebe stavljati ga na noge ako ima devet do 10 meseci zato što komšijino dete hoda, a to je nažalost najčešći razlog da roditelji žure sa guranjem deteta u razvoj pre vremena", navodi dr Mikov.
Ona dodaje da su jedino naporne i redovne vežbe kod dece rešenje i da je zato bitno pridržavati se preporuka stručnjaka.
"Uzrast je vrlo različit što se tiče bola u leđima, ali iz našeg iskustva, to su deca do 10 godina koja dolaze zbog bola u leđima. On može da bude posledica lošeg držanja tela i slabosti mišića koji drže kičmeni stub, ali ne može se apriori tvrditi da je to uzrok. Posle kompletnog pregleda mora se uraditi dodatna dijagnostika, da se isključe neke mnogo ozbiljnije stvari i da lekar onda kaže da je problem lošeg držanja tela. Uradićemo korektivne vežbe i intenzivno ćemo raditi, jer samo intenzivno vežbanje može da smanji bol u leđima. Nemate ništa od umerenih i laganih vežbi", naglašava naša sagovornica iz Dečje bolnice.
Postoje situacije kada to nije dovoljno. Tada se pribegava invazivnim metodama u vidu operativnih zahvata, koje hirurzi najmanje žele. Doktor Vladimir Arbutinov iz Opšte bolnice u Zrenjaninu naglašava da su, pre svega, mideri i potom operacije neverovatno bitni koraci.
"Kada preporučujemo terapiju, za početak je neophodno učiti dete kako pravilno da sedi, dok gleda televiziju i igra se na računaru, dok radi domaći zadatak i uvesti ga u program vežbi koje će mu odrediti fizijatar. Nikakav program vežbi nema smisla ako se dete ne pridržava osnovnih pravila sedenja, hodanja, ponašanja i slično. Vrlo velik problem predstavlja i nošenje dodatnog tereta, teških tašni, ali uz redovno praćenje i adekvatan tretman, krivljenje kičme se može zaustaviti i sprečiti progresija. Ukoliko kičma nije preveliko iskrivljena - do 20 stepeni krivine kičmenog stuba, vrlo lako i dobro se može lečiti korektivnim vežbama. Sve više od 20 stepeni zaista zahteva nošenje midera, neprijatnog zla kojima je dete izloženo, ali koliko god su neprijatni i izazivaju vrlo ružne komentare okoline, neophodni su", naglašava dr Arbutinov.
Inače, mideri su napravljeni od čvrste plastike i stavljaju se kao oklop oko grudnog koša dece. U donjem delu se oslanjaju o ivicu karličnih kostiju, u gornjem delu na ramena, a neki imaju i vrlo neprijatan deo podbratka. Dete mora da nosi mider ceo dan, a skida ga samo tokom tuširanja i vežbanja. Za deformitet veći od 50 stepeni, pristupa se vrlo zahtevnim hirurškim koracima.
Mišljenja stručnjaka su drugačija kad je reč o periodu u kojem bi trebalo obavljati obavezne sistematske preglede. Međutim, ono oko čega se svi stručnjaci slažu je potreba da se sistematski pregledi obavljaju mnogo češće jer trenutni raspored pregleda nije dovoljan da se problemi zaista uoče na vreme.
Dr Aleksandra Mikov govori i o vidu prevencije
"Roditeljima često predlažemo da jednom mesečno pregledaju dete, a ako uoče bilo kakva istupanja od uobičajenog, da ga obavezno dovedu na kontrolu. Sama prevencija zapravo počinje ranije, oko pete godine jer tada se savetuje da deca idu na organizovane sportske aktivnosti. Mi preporučujemo plivanje, atletiku i borilačke veštine jer ne utiču samo na posturu nego i na koordinaciju i balans, ali je najbolji sport onaj koji dete voli. Preporučujemo dva puta nedeljno po sat vremena. Kada je reč o nošenju ranca, trebalo bi ga nositi na oba ramena. Čak i ergonomski odličan ranac može da bude pretežak, ali mi na tu činjenicu ne možemo da utičemo jer je to izvan sistema zdravstva i u sistemu prosvete. Pitanje je da li ta mala deca zaista treba da nose sve te knjige, da li postoji mogućnost da imaju ormariće u školi?", pita dr Mikov.
Kako naglašava, roditelji moraju da shvate svaku žalbu deteta na bol vrlo ozbiljno. Čak i tada bi moglo da bude kasno.
--------
Serijal "Moj zdravstveni vodič" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Stavovi izneti u tekstu nužno ne izražavaju stav sekretarijata.
Komentari 6
Pera
/
deca se vise ne igraju ni pre skole.
em sto ih podsticete na igru em im uvaljujete predskolske skole
Dejanns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar