Vežbama do zdravlja

Dok se ne donese neka ozbiljna nacionalna strategija koja će podstaći fiskulturu, lekari savetuju da se što pre počne sa laganim šetnjama, koje će trajati najmanje pola sata i to tri puta nedeljno, masa bi bilo idealno kada bi fiskultura trajala sat do sat i po.

Osim šetnje, lagane vežbe podrazumevaju i plivanje i vožnju biciklom po ravnom terenu. Lekari iz Doma zdravlja "Novi Sad" kažu kako oni ambiciozniji mogu da se uključe u neko organizovano bavljenje sportom, poput košarke, odbojke, stonog tenisa, fudbala. Međutim, u izboru aktivnosti ili sporta treba biti obazriv i to se nikako ne sme olako shvatiti.
Pre početka bavljenja sportom, trebalo bi obaviti pregled koji uključuje EKG i merenje pritiska, ne bi bilo loše uraditi i laboratorijske nalaze, a po potrebi i dopunske preglede, savetuje načelnica Službe za specijalističko-konsultativnu delatnost dr Olgica Jukić – Neatnica i dodaje da fizička aktivnost koja nije u skladu sa zdravstvenim stanjem može dovesti do povreda, skoka pritiska, poremećaja ritma rada srca, pa i do razvoja infarkta miokarda, šloga i slično.
- Vodite računa i koje su dobi osobe sa kojima ćete vežbati u istoj grupi. Inače može da se desi da zajedno vežbaju osobe u dvadesetim i dame u četrdesetim godinama, što obično dovodi do toga da se one nešto starije posle vežbi osećaju lošije nego obično. Može se pojaviti lupanje srca, vrtoglavica, osećaj iznemoglosti, bolovi u mišićima i slično – napominje dr Jukić - Neatnica.
Zabrinjavaju podaci koji ukazuju da je u našoj okolini sve više gojazne, odnosno dece sa prekomernom težinom, a mnogo je i mališana sa lošim držanjem tela, deformitetima kičme i stopala. S obzirom na to da je gojaznost i povećan sadržaj telesne masti jedan od glavnih uzročnika srčanih oboljenja, dijabetesa i povišenog krvnog pritiska, ta deca su zapravo kandidati za hronične bolesnike u odraslom dobu. Najbolji lek za prevenciju je fizička aktivnost.
- Detetu je potrebno 60 minuta svakog dana umerene do intenzivne fizičke aktivnosti, bilo odjednom, bilo u više navrata. Lekar specijalista sportske medicine trebalo bi da vašem mališanu pomogne u izboru adekvatne aktivnosti i određivanje bezbednog nivoa opterećenja – kaže šef Odeljenja za sportsku medicinu dr Borko Vukosav. Ipak treba voditi računa o bezbednosti dece, pa bi trebalo imati štitnike ukoliko se voze bicikl ili roleri, obavezno se zagrejati na početku, ali i voditi računa o ishrani i režimu uzimanja tečnosti. Decu ne treba siliti da idu preko svojih limita.
Treba biti obazriv i kada će se neko dete uključiti u takmičarski sport. To svakako ne sme biti pre 11. ili 12. godine. U suprotnom, mogu se javiti povrede, sidromi prenaprezanja, psihički stresovi, a može se dogoditi da dete odustane od aktivnosti.
Oni koji ipak smatraju kako nemaju vremena za fiskulturu, trebalo bi da se drže bar nekih osnovnih saveta: prošetajte do posla ili u povratku kući, ukoliko vam je daleko radno mesto od kuće, izađite iz autobusa jednu stanicu ranije ili se parkirajte na nekom udaljenijem parkingu, skratite boravak u kafiću i deo vremena prošetajte zajedno, kada idete na pijacu, iskoristite čistiji jutarnji vazduh za šetnju, ionako ćete u povratku ići nekim prevoznim sredstvom, što češće izbegavajte lift i penjite se stepenicama do stana, ako, pak, živite na šestom, osmom, desetom spratu, bar tri sprata idite stepeništem, a ostatak možete i liftom.