Kanibalizam rezultat traume iz detinjstva

Iako još nije sigurno da li je Jan zaista kanibal ili ne, svakako je ponovo pokrenuta debata o tome koliko ljudoždera postoji u svetu i zašto jedu meso pripadnika svoje vrste.

Antropolozi su došli do sledećih zaključaka: kanibalizam se javlja u funkciji religijskih rituala uglavnom primitivnih zajednica.

Međutim, javlja se i zbog ozbiljnih psihičkih oboljenja. Psihologija ima nekoliko teorija o tome, ali ni jedna nije u potpunosti potvrđena.

Dr Klensi Mekenzi profesor na Univerzitetu u Vašingtonu veruje da je kanibalizam rezultat traume, obično neke iz detinjstva.

On smatra da dete posle prekidanja dojenja pati od anksioznosti izazvane odvajanjem i fantazira o tome da proždire majku.

Osoba koja to iskusi, može se vratiti u taj stadijum u odraslom dobu zbog stresa ili traume i traži ispunjenje svog cilja.

Tu teoriju podržava i studija o kanibalizmu u raznim kulturama koju je sproveo Eli Sagan. Prema njegovoj knjizi "Božanska glad", kanibalizam je "psihološki odgovor na bes i frustraciju" koja se manifestuje ktoz oralnu agresivnost i potrebu za doslovnim unošenjem druge osobe u organizam.

Dokazi prikupljeni tokom razgovora psihologa sa kanibalima podržavaju tu teoriju.

Međutim, ostaje nejasno da li ta agresivnost prema majci vodi direktno kanibalizmu. Šta više, postoji malo dokaza o tome.

Neki misle da nije potrebno da takva osoba trpi traume u detinjstvu, već da je dovoljna frustracija kao posledica iznenadnog stresa u zrelom dobu.

Neke teorije zagovaraju da je ljudožderstvo čak posledica seksualnih poremećaja ili poremećaja u ishrani.

Ono što je, pak, zajedničko svim modernim kanibalima je šizofrenija ili neki drugi poremećaj ličnosti.

Kakve posledice izaziva unošenje ljudskog mesa?

Postoje verovanja da kanibalizam vodi ludilu zbog navodnih hemikalija koje se nalaze u ljudskom mesu.

Međutim, to nije istina. Ako izuzmemo sve moralne aspekte ove monstruozne pojave, postaje jasno da je ljudožderstvo opasno zbog mogućih bolesti koje se takvim putem mogu preneti.

Pored standardnih virusa i bakterijskih infekcija, čovek koji konzumira meso drugih može se zaraziti i bolešću poznatom kao kuru.

To je degenerativni neurološki poremećaj koji se manifestuje bolovima u zglobovima, snažnim glavoboljama, dezorijentisanošću i na posletku smrću.

Vrlo neobičan simptom su napadi smeha, zbog kojih se kuru zove još i bolest smeha.

Smatra se da se javila kao posledica kanibalizma u plemenu Fore u Papua Novoj Gvineji.

Moderni kanibalizam

Nemačka javnost je pre nekoliko godina bila užasnuta pričom o "kanibalu iz Rotenbruga" - inženjer Armin Majves je u martu 2001. godine ubio, raskomadao i pojeo svog partnera, jednog berlinskog inženjera.

Majves, koji je zbog tog zločina osuđen na osam i po godina zatvora je svoju žrtvu pronašao preko Interneta.

Mejves je, uz veliku medijsku pažnju, pred sudom detaljno iznosio svoje "muke" i kanibalističke fantazije, koje su ga, navodno, pratile još iz ranog detinjstva, kada je maštao o tome da ubije i pojede školske drugove, ali samo one koji su mu se dopadali.

Pre tri godine nemačku javnost je pogodila i priča o jednom, tada 19-godišnjem mladiću, poreklom sa Kosova, koji je zbog svojih ljudožderskih fantazija, prema odluci Zemaljskog suda u Kotbusu, morao da ode na pshijatrijsko lečenje.

Mediji su tada pisali da je uzor za ovog mladića bio upravo "ljudožder iz Rotenburga", koji je u Nemačkoj sinonim za kanibalizam, ali da je najpoznatiji bio Fric Harman, rođen 1879. godine u Hanoveru, poznat kao "vampir iz Hanovera", osuđen na smrt 1924. godine, zbog ubistva više od 25 mladih muškaraca, prenosi B92.