Građani Srbije zavisni od tableta

"Kljukanje" tabletama postala je svakodnevica u Srbiji, pa je sve više zavisnika od raznih šarenih pilulica. Među njima ima najviše zavisnika od lekova za smirenje, a stručnjaci upozoravaju da njihov broj stalno raste.

Prema rečima dr Snežane Alčaz, psihijatra iz Bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, u njihovu ustanovu svakodnevno se jave od dva do tri pacijenta koji "žive na sedativima":

- Tabletomaniju, odnosno zavisnost od lekova koji imaju psihoaktivne efekte, ne izazivaju svi lekovi. To mogu biti lekovi za smirenje, zatim, tablete koje stimulišu centralni nervni sistem (na bazi amfetamina) i lekovi protiv bolova, grupa analgetika koji imaju uspavljujuće dejstvo.

Lek za smirenje izgleda je najpotrebniji sredovečnim ženama. Jer, prema rečima dr Alčaz, žene u tom periodu muče mnogobrojni problemi: hormonske promene, briga o ostarelim roditeljima i deci u tinejdžerskom uzrastu, karijera je dostigla vrhunac ili je u padu, javljaju se prvi znaci starenja...

- To nisu žene sa socijalne margine, to su prosečne žene, prosečnih primanja, službenice... Muškarci u tom periodu posežu za alkoholom, a ženama je "lakše" da se srede uz pomoć leka za smirenje. To je nekako, društveno prihvatljivije od čašice - kaže dr Alčaz.

Zbog toga, nije ni čudno što zavisnost od benzodiazepina raste. To je, prema rečima dr Alčaz, kulturološki fenomen.

- Kod nas gotovo da nema kuće koja nema nešto od benzodiazepina - upozorava naša sagovornica. - Većina smatra da je "normalno" ponekad uzeti lek za smirenje, a roditelji ih čak daju i maloletnicima kad imaju teške trenutke.

Oni koji piju benzodiazepine, sebe ne doživljavaju kao ljude koji imaju problem. Za pomoć se jave kad zavisnost uznapreduje, kad njihovo ponašanje dovede do posledica, kad porodica reaguje ili kad postanu neproduktivni na poslu.

Tablete, poput paracetamola i ibuprofena, mogu da stvore psihološku naviku uzimanja, a one jače i novije mogu da uzrokuju i mnogo veće probleme. Osim toga, ako se prekorači navedena dnevna doza, one uzrokuju i fizičku zavisnost. Opijatni anlagetici sadrže morfijum, kodein, fentanil ili druge supstnce koji su bliske heroinu. Oni imaju sposobnost da se vežu za opijatske receptore i mogu da stvore zavisnost.

- Kod nas nema puno lekova koji sadrže morfijum ili kodein koji mogu da izazovu zavisnost, a koji su rasprostranjeniji u zapadnim zemljama, što u neku ruku olakšava situaciju-objašnjava dr Alčaz. - Jedini lek na našem tržištu koji sadrži kodein je kafetin. Sporadično imamo pacijente koji se leče od zavisnosti od kafetina, ali pošto ga on sadrži u maloj količini, ne može tako brzo i tako tešku zavisnost da izazove.

Prema rečima dr Alčaz zavisnost nastaje kada se nakon dužeg uzimanja ovih lekova poveća otpornost. Kad lek više ne deluje, povećava se doza. Kod nekih ljudi zavisnost od lekova za smirenje može da nastane u roku od četiri nedelje! To su lekovi koji se i u tretmanima anksioznosti ne daju na duži vremenski period da ne bi stvorili zavisnost.