Čip vraća vid

Implantat pod nazivom "Argus II" ima ograničenja i ne može da vrati savršen vid, ali prvi rezultati ohrabruju i mogli bi da predstavljaju revoluciju u tom području medicine. Net.hr prenosi podatke koje je na konferenciji za novinare izneo jedan od vodećih svetskih hirurga i istraživača na tom području dr Lindon da Kruz iz londonske Murfilds Hospital.

Projekat je u fazi međunarodnog ispitivanja koje se provodi u Europi i Americi na 30 pacijenata, starijih od 25 godina. Biće potrebno još najmanje dve godine da bi se videlo može li da se vrati vid osobama koje su tokom života oslepele.

Pomoću sistema Argus II potpuno slepi ljudi, koji ne mogu da se kreću bez vodiča ili pomagala, mogu ponovno da vide svetlost, da prate ravnu liniju i pronađu vrata. Različit je nivo percepcije kod pacijenata kojima je ugrađeno bioničko oko, a kada naučnici shvate što dovodi do tih razlika, mogu da se očekuju i veći rezultati. Dr Kruz je do sada izveo sedam operacija ugradnje bioničkog oka.

"Argus II" sastoji se od tri komponente: čipa koji se ugrađuje u oko pacijenta, posebnih video-naočara i  mini-kompjutera koji pacijent nosi na pojasu. Implantat se hirurški ugrađuje iza retine, a ultratanka žica koja učvršćuje očni živac omogućuje prenos svetla i slike u mozak. Na posebnim naočarima, koje pacijent mora stalno da nosi, nalazi se mala kamera sa odašiljačem koji šalje slike na čip ugrađen u oko. Implantat ima 60 elektroda smeštenih na pločici.

Odraživanjem različitih polja stvara se kontrastna slika uz pomoć koje osoba može da prepozna svetlost ili obrise. Implantat ne treba menjati poput pejsmejkera, jer se čip u oko ugrađuje samo jednom i traje čitav život, a baterija se nalazi u mini-kompjuteru koji se puni poput mobilnog telefona.

Retinalni implantat već se pokazao kao uspešan u vraćanju elementarnog vida pacijentima koji su oslepili zbog makularne degeneracije ili retinitis pigmentoze, a ako se pokaže dovoljno kao dovoljno delotvoran, mogao bi da vrati vid mnogim osobama. Pre svih onima koji su oboleli od dijabetesa i nasledne degeneracije žute pege, što su vodeći uzroci slepila u svetu, čak iznad 60 odsto. Bioničko oko može da vrati vid izgubljen zbog degenerativnih promena povezanih sa starošću, u nekim slučajevima i kod traume, ali osobama koje su slepe od rođenja ne može da pomogne.

Pacijenti kojima je dosad ugrađeno bioničko oko, ranije su bili potpuno slepi, počeli su da prepoznaju svetlost, da razlikuju crnu, belu i sivu boju i hodaju po svetloj liniji. Iako se to čini kao relativno mali uspeh, jer oni još uvek vide vrlo slabo, to je prvi korak u primeni nove tehnologije koja bi se mogla razviti do neslućenih razmera.

Temeljno ispitivanje dostignuća pacijenata s ugrađenim implantatom, odvija se u sedam centara u Americi i tri u Europi trajaće naredne dve do tri godine, a tada će se utvrditi ima li osnove za komercijalizaciju, odnosno širu primenu ugradnje bioničkog oka.