Posledice toga mogle bi biti i nemile slike koje gledamo u medijima prethodnih dana o samoubistvima, pokušajima samoubistava, nasilju u porodici i na ulicama...
Ljudi su zabrinuti za ono što se dešava oko njih, za svoje bližnje i za sebe i potrebna im je podrška, priča za 021 Tanja Bokun iz Centra za pružanje emotivne podrške i prevencije samoubistva "Srce", koja dodaje da se broj poziva njihovom centru povećao za oko 20 odsto tokom ove godine.
"Javljaju se osobe koje se boje mogućeg zaražavanja, zaražavanja bližnjih, zabrinute su za ishod bolesti, izgubile su nekog dragog i slično. Ova situacija je specifična po tome što uslovi fizičke izolacije ne dozvoljavaju tu vrstu bliskosti sa dragim i važnim osobama, a poznato je koliko prisustvo, dodir, zagrljaj i slično mogu biti lekoviti u teškim situacijama", objašnjava Tanja.
Strahovi su vezani i za velike životne promene koje je pandemija donela - gubitak posla, povratak na život sa roditeljima, nemogućnost redovnog školovanja i slično.
"Razgovor može puno doprinese. Kada delimo svoje misli i osećanja sa bliskim osobama, obučenim volonterima ili profesionalcima činimo da se nivo uznemirenosti smanji, da vidimo da nismo jedini koj kroz to prolaze i da razmenimo iskustva sa drugima. Generalno se bojimo stvari koje ne poznajemo, a korona je nepoznanica za sve", navodi sagovornica 021.
Pandemija je otežala i fizički pristup uslugama zaštite mentalnog zdravlja, u smislu da mnogi ljudi sada ne mogu da odu u savetovališta, a i da su neki prekinuli redovne sastanke sa svojim psihoterapeutima. Tanja ističe da je u nekim situacijama neophodno otići kod lekara, ali da se pre svega treba informisati da li služba radi redovno.
"Veliki broj servisa koji pružaju psihološku pomoć i podršku su se preorjentisali na online rad. Neki čak nude i besplatnu pomoć. Pored toga, postoje i organizacije poput Srca koje i inače rade na daljinu (telefon, čet, imejl) i mogu biti od koristi, bar u situaciji kada je stučna pomoć nedostupna", smatra naša sagovornica.
Kao značajan faktor u uznemirenosti građana prepoznaje preplavljenost informacijama među kojima je teško raspoznati šta je tačno, pouzdano i validno.
"S obzirom na to da je virus za sve, uključujući i stručnjake, još uvek nepoznanica u mnogim aspektima, to je 'plodno tle' za širenje neproverenih informacija koje vrlo često povećavaju nivo stresa. Uglavnom čujemo od ljudi koji nam se javljaju kako su 'čuli iz pouzdanih izvora', pročitali na nekoj društvenoj mreži ili saznali od poznanika za neku informaciju koja ih je jako uznemirila i žele da im mi potvrdimo da li je to tačno", objašnjava Tanja.
Gordana Belocić, psihoterapijska savetnica koja je svoje usluge ponudila ljudima putem besplatne stranice na Fejsbuku "Čaj sa Gocom", saglasna je sa ocenom da je doprinos lažnih i neproverenih informacija velik kada je u pitanju mentalno zdravlje.
"Nažalost, neretko se dešava da i netačne informacije dolaze od strane nekih lekara ili ljudi koji se predstavljaju kao lekari. Ovo pojedinca dovodi u lošu poziciju gde sa jedne strane kod nekih osoba može nastati preterani strah, a kod drugih osoba, može nastati otpisivanje stvarnog uticaja ovog virusa na opštu populaciju ili njega kao pojedinca. Imajmo na umu da je do nedavno bilo reči o tome da su deca bezbedna i da virus napada samo stare i bolesne, što se ispostavilo kao netačno. Odgovor je negde na sredini i svi kolektivno i pojedinačno moramo raditi na tome da se osećamo sigurnije u ovim uslovima", navodi Gordana za 021.
Zato je, naglašava, neophodno pratiti relevantne izvore informacija, poput institucija obrazovanja i nauke. Restriktivne mere koje nisu argumentovano objašnjene, već se baziraju na izazivanju straha i panike, ne pomažu. Da bi se poštovale mere na nivoima preporuke, one moraju da imaju smisao za osobu od koje se traži poštovanje, smatra Gordana.
Ističe da su neprijatna osećanja normalna u ovim trenucima, kao i u svakodnevnom životu van pandemije.
"Sva osećanja postoje sa određenim razlogom. Ono što je važno jeste da naglasimo da telesno zdravlje ima pravo prvenstva u odnosu na mentalno zdravlje, dakle, ako se ne pobrinemo za telesno zdravlje, nećemo imati ni koga da lečimo ni sa aspekta mentalnog zdravlja. Mogli bismo reći da je zdrav način da se ljudi nose sa ovim taj da vode računa o svom zdravlju, ali i o zdravlju drugih ljudi, poštujući preporučene mere", objašnjava sagovornica 021.
Ipak, postoje načini da sami sebe zaštitimo od anksioznosti i od unutrašnjih i spoljašnjih stresora.
"Ukratko, zdrav način nošenja sa trenutnom situacijom je pratiti relevantne izvore informacija, usmeriti pažnju samo na najbitnije, što manje se izlagati senzacionalnim naslovima i ostalim lošim uticajima iz okoline. Raditi što je više moguće stvari koje nas ispunjavaju u granicama trenutnih mogućnosti. Negovati sebe i druge. Takođe, pronaći i pružiti podršku i validne informacije ljudima u svojoj okolini uz poštovanje osnovnih mera prevencije koje ne sprečavaju bliskost i empatiju. Bez forsiranja. Naći dobre načine opuštanja. Ukoliko se nalazite u poziciji da vam je potrebna i pomoć psihoterapijske prirode, obavezno je potražite", savetuje Gordana.
Dok je važno da na pojedinačnom planu radimo sve što je u našoj mogućnosti za očuvanje mentalnog zdravlja, ne smemo zanemariti ono što mi kao zajednica možemo da uradimo.
"Zajednica bi mogla da pre svega ojača mehanizme za očuvanje pre svega telesnog zdravlja svih ljudi tako što će se mere koje su provereno efikasne, sprovoditi svuda i bez izuzetaka. Ovo zvuči pomalo prezahtevno sa jedne strane, imajući na umu da u samim obrazovnim ustanovama u Srbiji, imamo još problema sa neuređenim školskim toaletima i slično a u nekim delovima Vojvodine, mi nemamo dostupnu kvalitetnu pijaću vodu. Ono što je pohvalno je što se i u ovim teškim uslovima oseti duh zajedništva u smislu požrtvovanosti medicinskih radnika i svih ostalih, od prodavaca do vaspitača koji su takođe ugroženi. Mi kao pojedinci i zajednica možemo pomoći i time što ćemo zaista pružiti podršku umesto da otežavamo dodatno ionako teške uslove rada u kojima se svi nalazimo", smatra Gordana.
Ističe da briga o pacijentu ne bi smela da se svodi samo na pomoć u ordinaciji, već da se najosetljivijim populacijama pristupi humanije. Potrebno je, takođe, ulagati u budućnost, poboljšanje nauke i obrazovanja.
"Pandemija će proći, ali je na nama da ostavimo bolji svet generacijama koje ostaju za nama", zaključuje naša sagovornica.
Ukoliko osećate nelagodnost, tugu, strah ili anksioznost zbog virusa korona ili nekog drugog razloga, postoje brojne institucionalne i vaninstitucionalne opcije koje vam mogu pružiti besplatnu podršku.
1. Centar za pružanje emotivne podrške i prevencije samoubistva "Srce": 0800-300-303
2. Savez Društava Psihoterapeuta Srbije: https://savezpsihoterapeuta.org/korona-virus/
4. SOS ženski centar za pružanje pomoći ženama i deci žrtvama nasilja 021/422-740 od 17h do 21h. Takođe i brojevi telefona su 069 1936899 i 061 6412992
Komentari 2
Oko Grom
Skuvaj ručak operi suđe usisaj dok žena radi..
Ili obrnuto...
Nije loše naveče odigrat partiju prstena stara zimska igra srba i bošnjaka...
slagalica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar