Lekovi koji ne smeju da se uzimaju sa alkoholom

Gotovo da ne postoji grupa lekova u kojoj nema neke aktivne supstance koja stupa u opasne interakcije s alkoholom.

Lekovi protiv alergije, prehlade, groznice
Loratadin, desloratadin, feksofenadin, difenhidramin, hlorfeniramin i cetirizin, u kombinaciji s alkoholom mogu znatno povećati efekat pospanosti i vrtoglavice.

Lekovi za terapiju angine pektoris i bolesti srca
Alkohol kod pacijenata koji uzimaju izosorbid ili nitroglicerin može ubrzati rad srca, dovesti do nagle promene pritiska, a mogu se javiti i vrtoglavica i nesvestica.

Antireumatici
Kombinacija diklofenaka, naproksena ili celekoksiba s alkoholom znatno povećava verovatnoću nastanka peptičkog ulkusa, krvarenja u stomaku, ali i problema u funkciji jetre.

Antiagregativni lekovi
Uzimanje alkohola povećava aktivnost varfarina, pa se čak i povremenim konzumiranjem alkohola povećava rizik od unutrašnjeg krvarenja. Hronično uzimanje alkohola, sem što može dovesti do krvarenja, može imati i suprotan efekat – dovesti do mogućeg zgrušavanja krvi, nastanka tromba i, posledično, moždanog ili srčanog udara.

Lekovi protiv kašlja s centralnim mehanizmom dejstva
Dekstrometorfan ili kodein s alkoholom dovode do međusobnog potenciranja efekta, pa se češće javljaju pospanost i vrtoglavica, a povećava se i rizik od predoziranja.

Antidepresivi
Klomipramin, citalopram, trazodon, venlafaksin, amitriptilin, escitalopram, fluvoksamin, desipramin, paroksetin, fluoksetin, nefazodon, bupropion i sertralin u kombinaciji s alkoholom dovode do pospanosti, vrtoglavice, veće verovatnoće predoziranja. Alkoholizam i depresija često su povezane bolesti kod jednog pacijenta, pa se samim tim povećava i rizik od interakcija alkohola i antidepresiva. Naročito je opasno ukoliko te lekove s alkoholom kombinuju adolescenti, jer se u tim slučajevima pojačava osećaj depresije i bespomoćnosti i češće su suicidne ideje. Alkohol pojačava sedativni efekat tricikličkih antidepresiva i znatno pogoršava sposobnost upravljanja motornim vozilima. Akutni alkoholizam povećava raspodelu i dostupnost u tkivu nekih triciklika, što posledično povećava i njihov sedativni efekat. S druge strane, hronični alkoholizam povećava dostupnost jednih, a smanjuje dostupnost drugih triciklika. Tiramin, supstanca koja je sastojak nekih vina i piva, u reakciji s inhibitorima monoamino-oksidaze (MAO) može da prouzrokuje veoma opasno povećanje krvnog pritiska. Čak i jedna doza alkohola stvara rizik za ovu interakciju.

Oralni antidijabetici
Kombinacija metformina i alkohola dovodi do abnormalno niskog nivoa šećera u krvi, mučnine, povraćanja, glavobolje, ubrzanog rada srca, a krvni pritisak može neočekivano i znatno da varira.

Lekovi u terapiji hiperplazije prostate
Doksazosin, terazosin, tamsulosin, ako se uzimaju s alkoholom, mogu dovesti do vrtoglavice, nesvestice i svetlosnih senzacija.

Lekovi protiv gorušice, kiseline u želucu, lošeg varenja
Alkohol kod pacijenata koji uzimaju ranitidin i metoklopramid može dovesti do ubrzanog rada srca, ali i do iznenadnog pada krvnog pritiska i pojačavanja dejstva alkohola.

Antihipertenzivi
Kvinapril, enalapril, benzapril, hidrohlortiazid, losartan, klonidin, propranolol, u kombinaciji s alkoholom dovode do javljanja vrtoglavice, nesvestice, pospanosti, srčanih problema (pre svega aritmija). Hronično uzimanje alkohola smanjuje dostupnost propranolola, a time i terapijski efekat leka.

Lekovi koji snižavaju nivo holesterola
Alkohol kod pacijenata koji su na terapiji antihiperlipidemicima (atorvastatin, lovastatin, pravastatin, simvastatin, rosuvastatin, ezetimib, niacin) znatno potencira oštećenje jetre, a sem toga mogu se javiti i reakcije na koži, poput pojačanog crvenila i svraba, ali i krvarenje u stomaku.

Antiinfektivni lekovi
Uroantiseptik nitrofurantoin, antiprotozoici (metronidazol, tinidazol), antimikotici (grizeofulvin, ketokonazol), antituberkulotici (izoniazid, rifampicin, cikloserin) s alkoholom ubrzavaju rad srca, a mogu dovesti i do iznenadnih promena krvnog pritiska, bolova u stomaku, stomačne uznemirenosti, povraćanja, crvenila lica, oštećenja jetre (posebno ketokonazol i izoniazid). Izoniazid i rifampicin koriste se zajedno u lečenju tuberkuloze, bolesti koja je posebno učestala među starijim osobama i alkoholičarima. Raspoloživa količina izoniazida u krvi smanjuje se kod akutnog uzimanja alkohola, dok hronični alkoholizam smanjuje dostupnost rifampicina. U oba slučaja efekat lekova je smanjen. Organizam koji se bori s infekcijom nikako ne treba opterećivati i alkoholom, jer telu šteti dehidracija i dodatno opterećenje jetre.

Analgetici i antipiretici
S obzirom na veliku učestalost uzimanja ovih lekova i činjenicu da je veliki broj njih u statusu OTC preparata, pacijente treba upozoriti na moguće štetne interakcije tih lekova i alkohola. Ibuprofen, aspirin, naproksen i paracetamol s alkoholom dovode do stomačne uznemirenosti, povećava se verovatnoća krvarenja i pojave čireva zbog erozivnih promena na sluznici želuca, može doći do ubrzanog rada srca, a paracetamol potencira i oštećenje jetre. Kako većina tih lekova sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje krvnog ugruška, alkohol može da pojača to neželjeno dejstvo.

Kad su u pitanju izuzetno jaki analgetici koji se koriste kod postoperativnih ili migrenskih bolova (propoksifen, oksikodon, hidrokodon), alkohol dovodi do usporenog i otežanog disanja, poremećene motorne koordinacije, problema s pamćenjem. Kombinacije tih lekova i alkohola pojačavaju sedativni efekat tih supstanci, što povećava rizik od smrti zbog predoziranja. Pojedinačna doza alkohola može povećati dostupnost propoksifena, što povećava verovatnoću neželjenih dejstava leka.

Antiepileptici
Alkohol s ovim lekovima (fenitoin, fenobarbiton, klonazepam) dovodi do nastanka pospanosti i vrtoglavice, a povećava i rizik od pojave epileptičnih napada. Akutna konzumacija alkohola povećava dostupnost fenitoina, pa raste mogućnost razvijanja neželjenih efekata tog leka. Hronični alkoholizam može smanjiti dostupnost fenitoina, što znatno smanjuje zaštitu bolesnika od epileptičkih napada čak i tokom perioda apstinencije.

Anksiolitici i sedativi
Benzodiazepini (diazepam, bromazepam, lorazepam) su najčešće korišćeni lekovi za smirenje i protiv nesanice. U kliničkoj praksi potpuno su zamenili barbiturate, koji se danas koriste samo za hitna stanja i konvulzivne napade. Alkohol pojačava delovanje benzodiazepina, a obe supstance usporavaju rad srca i disanje, zbog čega može doći do depresije disanja, kome i smrti. To može biti posebno izraženo kod starijih ljudi. Kod ove kombinacije često se javljaju i rupe u sećanju, pospanost i poremećena koordinacija pokreta. Povećava se i rizik od nesreća u svakodnevnom životu ili za vreme upravljanja automobilom. Slični efekti javljaju se i prilikom uzimanja zolpidema, ali i antihistaminika difenhidramina.

Treba napomenuti da mnogi lekovi, iako ne sadrže aktivnu supstancu koja potencijalno može biti štetna ako se koristi u kombinaciji s alkoholom, mogu u svom sastavu imati neku od pomoćnih supstanci koje stupaju u interakciju s alkoholom. Zato bi trebalo proveravati uputstvo i sažetak karakteristika leka, gde su moguće interakcije te vrste navedene.