Hrana je i lek

- Vreme je da pređemo na drugi režim ishrane koji se bitno razlikuje od onoga što smo jeli tokom praznika. To znači da za doručak treba jesti voće i žitarice od celog zrna i tu ne treba da budemo restriktivni. Uz to možemo uzeti mleko i mlečne proizvode, ali nikako pavlaku, buter, kajmak i masne trapist sireve - navodi dr Ivanov.

{xtypo_rounded_right2}Vrata

Dr Ivanov objašnjava da su vrata na ćelijama i mišićima ujutro otvorena i sve što pojedemo troši se za rad organa i mišića, a vrata na masnom tkivu su tada zatvorena. Popodne i uveče vrata na organima i mišićima su zatvorena, a na masnom tkivu otvorena, te sve što jedemo u večernjim satima uđe u masno tkivo.{/xtypo_rounded_right2}

U klici žitarice nalazi se dve bitne stvari. Jedna je vitamin E koji štiti krvne sudove i samim tim sprečava anginu pektoris, srčani infarkt i moždani šlog. Taj isti vitamin E i neke mono-nezasićene masne kiseline koje se nalaze u žitaricama, sprečavaju slepljivanje trombcita, ali i čiste naša creva, regulišu stolicu i izbacuju otrov iz organizma. Metabolizam se ubrzava, a s druge strane vezuje preterane masnoće iz hrane i toksine koji čine da naš organizam biva trom i umoran.

Naš organizam pokreću ugljeni hidrati i oni su bitni za energiju. Brzi ugljeni hidrati se nalaze u voću i oni brzo dospevaju u krv, a ugljeni hidrati iz žitarica će nas "držati" narednih šest do sedam sati do narednog obroka. Dr Ivanov savetuje svima da se za doručak dobro najedu, ali onih namirnica koje su potrebne za funkcionisanje organizma preko dana. Za večeru treba uzeti samo neko voće ili kompot. Za ručak treba jesti salatu, obareno povrće, ponešto lagano dinstano, bareno ili grilovano nemasno pileće meso ili pak morsku ribu, odnosno pastrmku.

Ivanov napominje da ljudi moraju da budu svesni onoga što jedu i ne smeju da budu nesvesni hrane, te da jedu ono što im dođe pod ruku ili pak da se hrane pod uticajem reklama. Kada se hranimo moramo da budemo promišljeni, jer hrana je lek, a lek je hrana.