Posledice korone - od opadanja kose do erektilne disfunkcije
Kako vreme ide, sve je jasnije da kovid19 i mesecima nakon izlečenja ostavlja posledice po zdravlje. Pacijentima neretko ostaju ožiljci na plućima, imaju aritmiju, a mogući su i drugi problemi.
Foto: Pixabay
Ožiljci na plućima
Pulmolog Srđan Lukić govorio je da pacijenti koji su preležali teži oblik korone uglavnom imaju i ozbiljnije i dugotrajnije posledice, koje mogu da dovedu do hroničnih bolesti, između ostalog i nastanka fibroze pluća. Mnogi nedeljama i mesecima nakon preležanog virusa imaju probleme.
Na pitanje od čega zavisi oporavak nakon bolesti, dr Lukić je za Nova.rs rekao da to koliko ćemo dugo osećati posledice nakon preležane bolesti najviše zavisi od težine akutne faze.
"Teže forme ostavljaju teže i duže posledice, dok ljudi koji su preležali kovid sa lakšom kliničkom slikom gotovo po pravilu nemaju posledice. Što je klinička slika teža, to je za očekivati da će oporavak trajati duže i da će posledice biti teže. Pospanost, umor i malaksalost su neki sistemski simptomi koji se javljaju kao posledica bolesti. Ono što može da ukaže na posledice koje su ostale na plućima jeste na prvom mestu brzo umaranje pri naporu. Korona može izazvati izvesne hronične bolesti pluća. Jedna od mogućih jeste fibroza pluća, odnosno nastanak ožiljka na plućnom tkivu. Ti delovi zatim ne funkcionišu na način na koji funkcioniše zdravo plućno tkivo i može umanjiti funkciju samoh pluća", naveo je dr Lukić.
Zato na naknadnu rendgensku kontrolu treba da idu oni pacijenti koji su imali upalu pluća zato što te promene moraju da se isprate.
I prestižni medicinski magazin "Lanset" nedavno je objavio studiju o tome kakve posledice kovid ostavlja na plućima, i to godinu dana kasnije. Nova studija pokazala je da se većina pacijenata koji su preležali teži oblik kovida19 poptuno oporavi, ali trećina ima posledice na plućima i godinu dana kasnije.
Tokom 12 meseci kod većine pacijenata došlo je do poboljšanja stanja - veliki broj osoba se potpuno oporavio, iako je oko pet odsto pacijenata još uvek prijavljivalo kratak dah.
Kod trećine pacijenata kapacitet pluća je bio smanjen, naročito koliko se efikasno kiseonik prenosi iz pluća u krv. To je češće primećeno kod žena nego kod muškaraca. Kod oko četvrtine pacijenata CT snimci pokazali su da još uvek postoje mala područja promena na plućima, a to je bilo češće kod pacijenata sa težom upalom pluća u vreme hospitalizacije.
Aritmija
Sve češće čujemo da i stari i mladi, oni koji nikad nisu imali srčanih problema, posle preležane korone osete aritmiju. Kardiolog Ognjen Gudelj je za Nova.rs objasnio zašto se javlja ta posledica bolesti, koliko je to ozbiljno i šta je najbolje činiti.
"U lečenju kovid pacijenata smo uveliko primetili da pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i generalno sa bolestima srca posle preležane korone uglavnom imaju veće komplikacije, od pogoršanja stanja do smrtnog ishoda. Kod mnogih kovid pacijenata je lečenje bilo iskomplikovano srčanom slabošću jer srce nije moglo da odgovori potrebama organizma za kiseonikom. I baš zbog toga što se srce muči, javlja se ubrzan i nepravilan srčani rad", priča potpukovnik dr Ognjen Gudelj, načelnik odeljenja za elektrofiziologiju i aritmologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.
Kako navodi doktor, ta aritmija kao posledica korone nije primećena samo kod hroničnih srčanih bolesnika već i kod zdravih mladih osoba.
"Veliki broj mladih ljudi i u svetu i u našoj zemlji koji nikada ranije nisu imali probleme dobili su aritmiju posle korone. A to može da uvede u trajnu srčanu slabost. Srećom, kod većine sve prođe spontano", rekao je dr Gudelj.
Ipak, doktor kaže da je kod pacijenata koji su preležali koronu nepravilan rad srca primećen i tri meseca posle izlečenja.
"U tom slučaju, posle tri meseca, treba da se uradi EKG holter monitoring da bi se videlo o kom se tačno poremećaju srčanog ritma radi. Onda treba na osnovu toga da se odredi terapija. To su uglavnom lekovi, a ako je situacija komplikovanija, lekar će preporučiti magnetnu rezonancu srca ili neki drugi vid provere i dalju terapiju", dodaje.
Dokor kaže i da nema mesta velikoj panici.
"To su uglavnom prlazni poremećaji. Kao kad posle zemljotresa uslede manja podrhtavanja", zaključuje dr Gudelj.
Promene na arterijama
Iako SARS-CoV-2 prvenstveno utiče na pluća i posebno je opasan za starije osobe, sve je više istraživanja koja pokazuju da takođe ostavlja trajni trag na kardiovaskularnom sistemu čak i među mladima i onima koji su imali samo blage simptome, piše Science Alert.
U najnovijoj studiji naučnici su upoređivali vaskularno zdravlje 30 mladih osoba. Iako niko nije bio hospitalizovan, arterije onih koji su se zarazili virusom korona pre tri do četiri nedelje bile su manje elastične od zdrave grupe.
Karotidna arterija koja prenosi krv u mozak bila je u proseku 27 odsto manje sposobna da nabrekne, a 22 odsto manje elastična. Pogođena je i aorta koja odvodi krv iz srca.
Dakle, čak i ako ste mladi i zdravi, pa čak i ako ste imali veoma blage simptome virusa, uticaj na vaše kardiovaskularno zdravlje može da potraje dugo nakon što simptomi nestanu.
Promene elastičnosti i strukture arterija povećavaju rizik od kardiovaskularnih stanja, poput aritmija, akutnog koronarnog sindroma ili krvnih ugrušaka, a ovo je posebno zabrinjavajuće za mlade ljude koji imaju i drugih osnovnih zdravstvenih problema zbog kojih je vaskularni sistem u riziku, poput dijabetesa ili hipertenzije.
Opadanje kose
Opadanje kose kod pacijenata koji su preležali koronu počinje, otprilike, osam nedelja posle preležane korone i javlja se i kod asimptomatskih pacijenata - kod oko 14 odsto onih koji nisu ni znali da su bolesni, kazala je dr Gorana Kuka, plastični hirurg.
"Ima nekoliko naučnih studija koje su vrlo rano objavljene i koje pokazuju nekoliko interesantnih činjenica. Prvo, da postoji povezanost između opadanja kose i korone i da kod hospitalizovanih pacijenta zbog korone čak 80 odsto muškaraca ima prethodnu androgenetsku alopeciju. Drugo, studije pokazuju da su pacijenti sa uznapredovalim opadanjem kose imali teže simptome korone", objašnjava dr Kuka.
Pored toga, doktorka kaže da i stres zbog pandemije može da uzrokuje opadanje kose, kao i antikoagulantna terapija, koja je zlatni standard u lečenju korone.
Problemi sa erekcijom
Pored svih navedenih posledica na koje stručnjaci upozoravaju, erektilna disfunkcija je još jedan razlog više da se zaštitimo od korone. Stručnjak za zarazne bolesti dr Dena Grejson upozorila je da bi kovid19 mogao kod muškaraca da prouzrokuje i dugotrajne probleme erektilne disfunkcije, tj. probleme sa erekcijom.
"To je nešto što nas stvarno zabrinjava - da osim što je potencijalno smrtonosan, ovaj virus očito može da prouzrokuje i dugotrajne, celoživotne komplikacije", rekla je dr Grejson za NBC Čikago.
Njeno mišljenje da bi oni koji su preležali kovid19 dugoročno mogli da trpe razne zdravstvene posledice dele mnogi medicinski stručnjaci. Oni upozoravaju da se, kako vreme prolazi, može očekivati sve više dugoročnih posledica ove infekcije, uključujući i one neurološke.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Gazirana voda je dobra za varenje
25.11.2024.•
0
Najveća zabluda je da gazirana voda "zakiseljava" organizam.
Nakon 40 godina: Otkrivena misteriozna hemikalija koja je decenijama prisutna u pijaćoj vodi u SAD
24.11.2024.•
1
Naučnici Džulijan Ferli i Dejvid Vehman nakon više od 40 godina identifikovali su misterioznu hemikaliju koja je decenijama prisutna u pijaćoj vodi širom SAD.
Osam najopasnijih bakterija otpornih na antibiotike
24.11.2024.•
0
Milioni ljudi u svetu umiru usled direktnih bakterijskih infekcija, naročito kada bakterije razviju otpornost na antibiotike koje koristimo za njihovo lečenje.
Izbegavajte tuširanje toplom vodom posle jela
24.11.2024.•
1
Iako se može činiti kao prijatan način opuštanja, tuširanje toplom vodom odmah nakon obroka može negativno uticati na prirodni proces varenja u vašem organizmu.
Tri neophodna koraka za lečenje alergija
22.11.2024.•
6
Testovi za ispitivanje alergija su moćno oruđe alergologa za otkrivanje alergena koji narušavaju zdravlje i kvalitet života građana ali i za postavljanje tačne dijagnoze sa ciljem što boljeg lečenja.
Doktor objašnjava: Zašto svaka vakcina protiv gripa ne deluje isto kod svih?
20.11.2024.•
0
Neke vakcine imaju slabiju efikasnost kod pojedinih osoba u odnosu na druge.
Kako znati da su nam bubrezi, jetra i pankreas zdravi i na šta ukazuje povišen bilirubin u krvi
19.11.2024.•
0
Biohemijske laboratorijske analize pokazuju opšte zdravstveno stanje jetre, pankreasa i bubrega a što je bolja dijagnostika, to su i naši vitalni organi zdraviji, kaže za 021.rs dr Ivana Isakov.
Virus koji izaziva dečiju paralizu otkriven u kanalizaciji u Poljskoj
19.11.2024.•
1
Poljske zdravstvene vlasti pozvale su na vakcinaciju dece protiv dečije paralize nakon što je virus otkriven u kanalizaciji Varšave tokom redovnih testova ovog meseca.
Evropska unija da hitno deluje zbog prekomerne upotrebe antibiotika
18.11.2024.•
3
Evropska unija treba da preduzme hitne i odlučne mere u borbi protiv otpornosti na antimikrobna sredstva, ocenio je danas Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).
Ovo su namirnice koje usporavaju metabolizam
17.11.2024.•
1
Metabolizam je jako bitan za gubljenje kilograma i kompletno zdravlje, a na njega utiču faktori poput genetike i dobi. Osim toga, jako je bitna i pravilna ishrana.
Istraživanje pokazalo: Za petinu slučajeva denga groznice krive - klimatske promene
17.11.2024.•
0
Klimatske promene su izazvale gotovo petinu slučajeva groznice denge što i dalje raste.
Britanci će brašnu dodavati folnu kiselinu kako bi bilo manje urođenih mana
17.11.2024.•
1
Folna kiselina dodavaće se pšeničnom brašnu od necelog zrna u Ujedinjenom Kraljevstvu kako bi se sprečile urođene mane, piše BBC.
Istraživači: Ljubitelji piva više jedu i puše, a manje vežbaju
17.11.2024.•
1
Novo istraživanje sugeriše da ljubitelji piva imaju lošije prehrambene navike, više puše i manje se bave fizičkom aktivnošću od ljubitelja vina i žestokih pića.
Sedenje u toaletu duže od 10 minuta opasno po zdravlje
17.11.2024.•
0
Poznato je da mnogi imaju naviku da u toaletu čitaju novine ili nose telefon. Zato se trominutni odlazak u toalet lako pretvori u 15 minuta čitanja, skrolovanja i objavljivanja.
Koliko dugo možete da stojite na jednoj nozi: Flamingo test kao indikator opšteg zdravlja
17.11.2024.•
0
Ko može dugo da stoji na jednoj nozi, živi duže. Takozvani flamingo test važi kao dobar instrument za proces starenja.
Zašto su važni pregledi urina
14.11.2024.•
1
Rezultati osnovnog pregleda urina pokazuju stanje naših bubrega, njegovih izvodnih kanala i mokraćne bešike, a ti rezultati važni su za sve, naročito za trudnice i hronične bolesnike.
Koliko trbušnjaka možete da uradite: Postoji određen broj u zavisnosti od godina i pola
14.11.2024.•
0
Instruktori fitnesa smatraju da su trbušnjaci najjednostavniji i najbolji test koji može da otkrije koliki je stepen fizičke kondicije i izdržljivosti ljudi bez obzira na pol i starosnu dob.
Dr Sandra Jovanović: Šta treba da znate o dijabetesu i dijabetesnoj retinopatiji
14.11.2024.•
0
Širom sveta danas, 14. novembra, obeležava se Dan borbe protiv dijabetesa i njegovih komplikacija.
Od bolesti pluća tokom prošle godine u Srbiji umrlo više od 5.700 građana
12.11.2024.•
2
U Srbiji je tokom prošle godine od bolesti pluća umrlo više od 5.700 osoba, a tokom sezone respiratornih infekcija je na bolničko lečenje zbog upale pluća primljeno više od 15.000 pacijenata.
Zašto su važne redovne laboratorijske analize i koliko često ih treba raditi
12.11.2024.•
3
Laboratorijske analize važne su za rano otkrivanje bolesti, donošenje pravovremenih medicinskih odluka i za unapređenje zdravstvene zaštite građana.
Žene u istočnim delovima sveta ulaze u menopauzu ranije nego one na Zapadu: Evo zašto
12.11.2024.•
0
Žene u istočnim delovima sveta u proseku ulaze u menopauzu ranije nego one na Zapadu.
Komentari 1
Psiho
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar