Posledice korone - od opadanja kose do erektilne disfunkcije
Kako vreme ide, sve je jasnije da kovid19 i mesecima nakon izlečenja ostavlja posledice po zdravlje. Pacijentima neretko ostaju ožiljci na plućima, imaju aritmiju, a mogući su i drugi problemi.
Foto: Pixabay
Ožiljci na plućima
Pulmolog Srđan Lukić govorio je da pacijenti koji su preležali teži oblik korone uglavnom imaju i ozbiljnije i dugotrajnije posledice, koje mogu da dovedu do hroničnih bolesti, između ostalog i nastanka fibroze pluća. Mnogi nedeljama i mesecima nakon preležanog virusa imaju probleme.
Na pitanje od čega zavisi oporavak nakon bolesti, dr Lukić je za Nova.rs rekao da to koliko ćemo dugo osećati posledice nakon preležane bolesti najviše zavisi od težine akutne faze.
"Teže forme ostavljaju teže i duže posledice, dok ljudi koji su preležali kovid sa lakšom kliničkom slikom gotovo po pravilu nemaju posledice. Što je klinička slika teža, to je za očekivati da će oporavak trajati duže i da će posledice biti teže. Pospanost, umor i malaksalost su neki sistemski simptomi koji se javljaju kao posledica bolesti. Ono što može da ukaže na posledice koje su ostale na plućima jeste na prvom mestu brzo umaranje pri naporu. Korona može izazvati izvesne hronične bolesti pluća. Jedna od mogućih jeste fibroza pluća, odnosno nastanak ožiljka na plućnom tkivu. Ti delovi zatim ne funkcionišu na način na koji funkcioniše zdravo plućno tkivo i može umanjiti funkciju samoh pluća", naveo je dr Lukić.
Zato na naknadnu rendgensku kontrolu treba da idu oni pacijenti koji su imali upalu pluća zato što te promene moraju da se isprate.
I prestižni medicinski magazin "Lanset" nedavno je objavio studiju o tome kakve posledice kovid ostavlja na plućima, i to godinu dana kasnije. Nova studija pokazala je da se većina pacijenata koji su preležali teži oblik kovida19 poptuno oporavi, ali trećina ima posledice na plućima i godinu dana kasnije.
Tokom 12 meseci kod većine pacijenata došlo je do poboljšanja stanja - veliki broj osoba se potpuno oporavio, iako je oko pet odsto pacijenata još uvek prijavljivalo kratak dah.
Kod trećine pacijenata kapacitet pluća je bio smanjen, naročito koliko se efikasno kiseonik prenosi iz pluća u krv. To je češće primećeno kod žena nego kod muškaraca. Kod oko četvrtine pacijenata CT snimci pokazali su da još uvek postoje mala područja promena na plućima, a to je bilo češće kod pacijenata sa težom upalom pluća u vreme hospitalizacije.
Aritmija
Sve češće čujemo da i stari i mladi, oni koji nikad nisu imali srčanih problema, posle preležane korone osete aritmiju. Kardiolog Ognjen Gudelj je za Nova.rs objasnio zašto se javlja ta posledica bolesti, koliko je to ozbiljno i šta je najbolje činiti.
"U lečenju kovid pacijenata smo uveliko primetili da pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i generalno sa bolestima srca posle preležane korone uglavnom imaju veće komplikacije, od pogoršanja stanja do smrtnog ishoda. Kod mnogih kovid pacijenata je lečenje bilo iskomplikovano srčanom slabošću jer srce nije moglo da odgovori potrebama organizma za kiseonikom. I baš zbog toga što se srce muči, javlja se ubrzan i nepravilan srčani rad", priča potpukovnik dr Ognjen Gudelj, načelnik odeljenja za elektrofiziologiju i aritmologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.
Kako navodi doktor, ta aritmija kao posledica korone nije primećena samo kod hroničnih srčanih bolesnika već i kod zdravih mladih osoba.
"Veliki broj mladih ljudi i u svetu i u našoj zemlji koji nikada ranije nisu imali probleme dobili su aritmiju posle korone. A to može da uvede u trajnu srčanu slabost. Srećom, kod većine sve prođe spontano", rekao je dr Gudelj.
Ipak, doktor kaže da je kod pacijenata koji su preležali koronu nepravilan rad srca primećen i tri meseca posle izlečenja.
"U tom slučaju, posle tri meseca, treba da se uradi EKG holter monitoring da bi se videlo o kom se tačno poremećaju srčanog ritma radi. Onda treba na osnovu toga da se odredi terapija. To su uglavnom lekovi, a ako je situacija komplikovanija, lekar će preporučiti magnetnu rezonancu srca ili neki drugi vid provere i dalju terapiju", dodaje.
Dokor kaže i da nema mesta velikoj panici.
"To su uglavnom prlazni poremećaji. Kao kad posle zemljotresa uslede manja podrhtavanja", zaključuje dr Gudelj.
Promene na arterijama
Iako SARS-CoV-2 prvenstveno utiče na pluća i posebno je opasan za starije osobe, sve je više istraživanja koja pokazuju da takođe ostavlja trajni trag na kardiovaskularnom sistemu čak i među mladima i onima koji su imali samo blage simptome, piše Science Alert.
U najnovijoj studiji naučnici su upoređivali vaskularno zdravlje 30 mladih osoba. Iako niko nije bio hospitalizovan, arterije onih koji su se zarazili virusom korona pre tri do četiri nedelje bile su manje elastične od zdrave grupe.
Karotidna arterija koja prenosi krv u mozak bila je u proseku 27 odsto manje sposobna da nabrekne, a 22 odsto manje elastična. Pogođena je i aorta koja odvodi krv iz srca.
Dakle, čak i ako ste mladi i zdravi, pa čak i ako ste imali veoma blage simptome virusa, uticaj na vaše kardiovaskularno zdravlje može da potraje dugo nakon što simptomi nestanu.
Promene elastičnosti i strukture arterija povećavaju rizik od kardiovaskularnih stanja, poput aritmija, akutnog koronarnog sindroma ili krvnih ugrušaka, a ovo je posebno zabrinjavajuće za mlade ljude koji imaju i drugih osnovnih zdravstvenih problema zbog kojih je vaskularni sistem u riziku, poput dijabetesa ili hipertenzije.
Opadanje kose
Opadanje kose kod pacijenata koji su preležali koronu počinje, otprilike, osam nedelja posle preležane korone i javlja se i kod asimptomatskih pacijenata - kod oko 14 odsto onih koji nisu ni znali da su bolesni, kazala je dr Gorana Kuka, plastični hirurg.
"Ima nekoliko naučnih studija koje su vrlo rano objavljene i koje pokazuju nekoliko interesantnih činjenica. Prvo, da postoji povezanost između opadanja kose i korone i da kod hospitalizovanih pacijenta zbog korone čak 80 odsto muškaraca ima prethodnu androgenetsku alopeciju. Drugo, studije pokazuju da su pacijenti sa uznapredovalim opadanjem kose imali teže simptome korone", objašnjava dr Kuka.
Pored toga, doktorka kaže da i stres zbog pandemije može da uzrokuje opadanje kose, kao i antikoagulantna terapija, koja je zlatni standard u lečenju korone.
Problemi sa erekcijom
Pored svih navedenih posledica na koje stručnjaci upozoravaju, erektilna disfunkcija je još jedan razlog više da se zaštitimo od korone. Stručnjak za zarazne bolesti dr Dena Grejson upozorila je da bi kovid19 mogao kod muškaraca da prouzrokuje i dugotrajne probleme erektilne disfunkcije, tj. probleme sa erekcijom.
"To je nešto što nas stvarno zabrinjava - da osim što je potencijalno smrtonosan, ovaj virus očito može da prouzrokuje i dugotrajne, celoživotne komplikacije", rekla je dr Grejson za NBC Čikago.
Njeno mišljenje da bi oni koji su preležali kovid19 dugoročno mogli da trpe razne zdravstvene posledice dele mnogi medicinski stručnjaci. Oni upozoravaju da se, kako vreme prolazi, može očekivati sve više dugoročnih posledica ove infekcije, uključujući i one neurološke.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
2
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Studija: Žvakaće gume oslobađaju mikroplastiku direktno u usta
27.03.2025.•
0
Žvakaće gume oslobađaju stotine čestica mikroplastike direktno u usta, pokazala je nova studija.
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Naučnici razvili bioprinter za imitaciju ljudskog tkiva koji ubrzava razvoj leka
11.03.2025.•
0
Naučnici su razvili 3D bioprinter veličine aparata za kafu koji proizvodi tkivo nalik ljudskom, što budi nadu da će se ubrzati razvoj novih lekova.
Nokti mogu da ukažu na način na koji starimo
09.03.2025.•
2
Izgled noktiju može otkriti mnogo o našem zdravlju i o tome kako starimo.
Voće može da smanji rizik od depresije za čak 20 odsto: Evo i koje
08.03.2025.•
2
Zdrav mikrobiom creva igra ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera poput serotonina, koji utiču na raspoloženje.
Šta remeti naš imuni sistem: Dovoljna je i jedna neprospavana noć
07.03.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu pokušali su da razumeju uticaj nedostatka sna na cirkulišuće imune ćelije, kao što su monociti, i njegovu povezanost sa sistemskom upalom.
Komentari 1
Psiho
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar