Zašto vakcinu primamo baš u mišić nadlaktice?
Milioni ljudi u poslednjih nekoliko meseci zasukali su rukave da bi primili vakcinu protiv kovida19, ali zašto umesto rukava nisu zasukali nogavice pantalona?
.jpg "Zašto vakcinu primamo baš u mišić nadlaktice?")
Foto: 021.rs
I zašto najčešće primamo vakcinu u mišić nadlaktice?
Kao vanredna profesorka sestrinstva na Univerzitetu Purdue s iskustvom u javnom zdravstvu i kao majka dvoje znatiželjne dece, Libi Ričards to pitanje čuje prilično često, pa je s laicima odlučila da podeli šta stoji iza njega.
Najpre treba reći da se većina, ali ne sve vakcine, daju u mišić. To se naziva intramuskularna injekcija, prenosi portal ScienceAlert. Neka među njima, poput vakcine protiv rotavirusa, daju se oralno, a druga se ubrizgavaju u potkožno tkivo, poput vakcine protiv zauški i rubeole.
Međutim, zbog čega je mišić toliko važan i da li je važno mesto uboda? I zašto se vakcina ubrizgava u takozvani deltoidni mišić, trouglasti mišić ramena?
Mišićno tkivo sadrži važne ćelije imuniteta
Mišići su sjajno mesto za primenu vakcina jer njihovo tkivo sadrži važne ćelije imuniteta koje prepoznaju antigen, sitan fragment virusa ili bakterije koja se unosi vakcinom i stimuliše imunosnu reakciju.
U slučaju vakcine protiv kovida19 ono ne uvodi antigen, već daje uputstva za proizvodnju antigena. Imunosne ćelije u mišićnom tkivu prikupljaju antigene i predočavaju ih limfnim čvorovima.
Ubrizgavanje vakcine u mišićno tkivo održava vakcinu lokalizovanom, omogućujući imunosnim ćelijama da alarmiraju ostale ćelije istog tipa i prionu na posao. Čim imunosne ćelije u mišiću prepoznaju vakcinu, one prenose antigen u limfne sudove, koje zatim transportuju imunosne ćelije s antigenom do limfnih čvorova.
Limfni čvorovi, ključna komponenta našeg imunsnog sistema, sadrže više imunosnih ćelija koje prepoznaju antigene iz vakcine i započinju imunološki proces stvaranja antitela.
Grupe limfnih čvorova nalaze se u područjima blizu mesta primene vakcine. Na primer, mnoge vakcine se ubrizgavaju u deltoidni mišić jer se nalazi blizu limfnih čvorova smeštenih ispod pazuha. Kad se vakcine daju u butinu, limfni čvorovi su nedaleko od grupe limfnih čvorova u preponama.
Mišići održavaju aktivnost lokalizovanom
Mišićno tkivo istovremeno nastoji da zadrži reakciju na vakcinu lokalizovanom, odnosno ograničenom na određeno mesto. Zato ubrizgavanje vakcine u deltoidni mišić može rezultirati lokalnom upalom ili bolom na mestu uboda.
Ako se određene vrste vakcina ubrizgaju u masno tkivo, povećavaju se izgledi za iritacije ili upalne reakcije, jer je masno tkivo slabije snabdeveno krvlju, što rezultira i slabijom apsorpcijom nekih sastojaka cvakcine.
Vakcine kod kojih su potrebna pomoćna sredstva ili sastojci koji pojačavaju imunosni odgovor na antigen, moraju se ubrizgati u mišić da bi se izbegla veća iritacija i upala. Ti dodaci deluju na razne načine kako bi podstakli što jaču imunosnu reakciju.
Postoji još jedan odlučujući faktor kada je u pitanju mesto primene vakcine, a to je veličina mišića.
Odrasli i deca od tri i više godina vakcine dobijaju u deltoidni mišić nadlaktice, a mlađa deca će dobiti na sredini mišića butine jer su im mišići ruku mali i još uvek slabije razvijeni.
Sledeće pitanje u sklopu primene vakcine odnosi se na praktičnost, kaže Ričards te postavlja jedno retoričko: "Možete li zamisliti ljude kako skidaju pantalone u prostoru u kojem se obavlja masovna vakcinacija? Zasukati rukav je znatno jednostavnije i prikladnije."
Razne zarazne bolesti, poput sezonske gripe ili epidemije kovida19, zahtevaju da se kroz sistem javnog zdravstva vakciniše što više ljudi u što kraćem razdoblju.
Kada se u obzir uzme sve navedeno, u slučaju vakcinacije protiv gripe ili kovida, mišić nadlaktice se preferira jer je taj deo ruke najlakše dostupan medicinskom osoblju.
.jpg "Slovenija i Srbija priznavaće međusobno sertifikate o vakcinaciji")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Vitamin C: Neophodan kada smo prehlađeni, ali je i mnogo više od toga
06.03.2025.•
0
Najnovija istraživanja pokazuju da je i u razvijenim zemljama često prisutna hipovitaminoza odnosno nedostatak C vitamina.
SZO: Zamrzavanje pomoći SAD ugrožava milione života obolelih od tuberkuloze
06.03.2025.•
0
Zamrzavanje američkog finansiranja programa protiv tuberkuloze dovodi u opasnost milione života u svetu, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija, agencija UN iz koje SAD planiraju da se povuku.
Naučnici otkrili protein koji izaziva starenje
04.03.2025.•
1
Sede vlasi, pojava bora, biološko opadanje... Starenje je prirodan proces, a naučnici su sada otkrili da je za njega odgovoran jedan protein – AP2A1.
Parodontopatija: Šta pomaže u prevenciji bolesti i sprečavanju gubitka zuba?
03.03.2025.•
0
Parodontopatija je oboljenje koje može dovesti do gubitka zuba iako sami zubi mogu biti zdravi.
Zašto nam ponekad zuji u ušima?
01.03.2025.•
3
Neki ljudi ponekad čuju zvuk u ušima koji podseća na zujanje, škripu, zviždanje.
Vitamin C važno unositi svakog dana: Ovo su znaci koji ukazuju na njegov nedostatak u organizmu
01.03.2025.•
0
Vitamin C se rastvara u vodi, što znači da se ne skladišti u telu, već se izlučuje putem urina.
Jod - tihi vladar štitne žlezde
28.02.2025.•
0
Jod je esencijalni mineral koji igra ključnu ulogu u radu štitne žlezde, organa odgovornog za regulaciju metabolizma, rasta i razvoja tela.
Batut: Najviše gripa među decom do četiri godine
27.02.2025.•
0
Od 17. do 23. februara u Srbiji je zabeleženo 14.315 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Zdraviji i manje na bolovanju: Vozite bicikl do posla
24.02.2025.•
12
Nova studija otkrila je da se ljudi koji biciklom idu na posao retko razbolevaju i mnogo su mentalno i fizički zdraviji i opušteniji.
Aditivi u hrani kao okidači za razna oboljenja i stanja: Znamo li šta jedemo?
23.02.2025.•
4
Aditivi koji su zabranjeni u Americi i Evropskoj uniji i dalje se nalaze na trpezama u Srbiji.
Osim šefova i kolega: Neočekivane stvari koje mogu podići krvni pritisak
23.02.2025.•
1
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan s uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Stalno žudite za nečim slatkim nakon obroka? Studija otkriva zašto je to tako
23.02.2025.•
3
Većini nas poznat je osećaj kad se dobro najedemo, ali još želimo nešto slatko.
Batut: Više od 14.000 obolelih od gripa i prehlade prošle nedelje
21.02.2025.•
0
Od 10. do 16. februara u Srbiji su zabeležena 14.072 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Doktorka objašnjava: Kako vitamin K2 utiče na vaše kosti i zbog čega je važan?
18.02.2025.•
0
Vitamin D igra glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju, ali deluje i direktno na imunološki odgovor organizma.
Doktori održali srce u životu van tela rekordnih 12 sati
18.02.2025.•
0
Univerzitetska bolnica u Bernu saopštila je da su lekari uspeli da održe srce živim izvan ljudskog tela rekordnih 12 sati pre nego što je uspešno obavljena transplantacija.
Uz pomoć testa sa kukuruzom izračunajte koliko hrana putuje kroz vaš organizam
16.02.2025.•
4
Brzina kretanja hrane kroz naša creva je važna jer njen način prolaska kroz digestivni trakt utiče na zdravlje, i to na više načina.
Salo na stomaku znatno povećava rizik od oštećenja jetre pri konzumiranju alkohola
16.02.2025.•
1
Osobe koje pate od dijabetesa ili imaju masnoće koncentrisane oko stomaka, više nego dvostruko su sklonije ozbiljnom oštećenju jetre pri unosu alkohola, pokazali su rezultati novog istraživanja.
Dremka tokom radnog vremena dobra ideja ili ne: Evo šta su pokazala istraživanja
16.02.2025.•
1
Dremanje tokom dana je u pojedinim delovima sveta kulturna norma, ali da li dremanje može promeniti radni dan? Stručnjaci razmatraju potencijalne prednosti dremanja na poslu.
SZO: Na alkoholnim pićima štampati upozorenje o opasnosti od raka
15.02.2025.•
5
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je nove nalaze o "alarmantom" nedostatku svesti o povezanosti konzumiranja alkohola sa oboljenjima raka širom Evrope
Službeni glasnik: Proglašen prestanak epidemije kovida19 na teritoriji Srbije
14.02.2025.•
2
Ministar zdravlja doneo je naredbu o proglašenju prestanka epidemije kovida na osnovu člana 50. stav 4. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i člana 15. stav 3. Zakona o državnoj upravi,
Psihoterapeut otkriva: Kako nastaju depresija i anksioznost
14.02.2025.•
1
Sve veći broj ljudi pati od anksioznog ili depresivnog poremećaja a poznati hrvatski psihoterapeut Laslo Pinter otkriva koje su sličnosti i razlike ta dva stanja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar