Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i neke druge zdravstvene ustanove rade na tome, ali dok se smernice ne sastave svako ko je zabrinut za svoje zdravlje zasad je osuđen na to da se sam raspita o svojim simptomima i da o njima porazgovara sa svojim lekarom.
Naime, simptomi su različiti i nalik su drugim bolestima pa ni lekarima nije lako da ih precizno definišu.
Epidemiolozi po dosadašnjim iskustvima zaključuju da kovid19 može zahvatiti gotovo svaki telesni organ, ali ne znaju uzrokuje li simptome dugog kovida direktno virus ili su oni posledica stresa i traume koje infekcija sa sobom nosi.
Ovo je desetak poznatih načina kako na pacijente može uticati dugi kovid:
Magla u glavi - svaki peti pacijent iskusio je 'maglu u glavi' šest meseci nakon prebolelog kovida i to nezavisno od toga da li je bio hospitalizovan ili nije. Pokazala je to meta-analiza 51 studije o kovidu. Magla u glavi se pojedincima kao skup simptoma različito manifestuje. Najčešće je to kombinacija problema s kratkotrajnim pamćenjem, koncentracijom ili poteškoćama u pronalaženju reči tokom razgovora.
Umor - Šezdeset odsto hospitalizovanih pacijenata oseća umor u mišićima i slabost i šest meseci nakon kovida, pokazala je opsežna kineska studija. I prethodno spomenuta magla u glavi i umor odlike su sindroma hroničnog umora.
Problemi sa spavanjem - svaki peti pacijent ima problema sa spavanjem šest meseci nakon bolesti, takođe je pokazala meta-analiza 51 studije.
Kratkoća daha i uporan kašalj - ovo su uobičajeni simptomi koji se javljaju od mesec dana do pola godine nakon preležanog kovida, pokazala je studija sprovedena na 73.000 američkih ratnih veterana.
Srčani problemi - lupanje srca i aritmija takođe su uobičajeni simptomi šest meseci nakon kovida, pokazala je ista studija. Takvi pacijenti ujedno imaju povišen rizik od razvoja bolesti srca, miokarditisa, ateroskleroze i krvnih ugrušaka pola godine nakon bolesti.
Neurološki simptomi - od njih pati trećina pacijenta koja se nose s dugim kovidom. U njih spadaju i poremećaji raspoloženja poput teskobe i depresije.
Gubitak čula mirisa - kod otprilike trećine onih koji su s kovidom izgubili osećaj mirisa, on se nije vratio tokom dva ili više meseci, pokazala je manja američka studija.
Problemi sa varenjem - prema jednoj kineskoj studiji, više od 40 odsto hospitalizovanih pacijenata tri meseca nakon primarne infekcije imalo je probleme s gubitkom apetita, mučninom, želučanim refluksom i dijarejom.
Pritisak u grudima i bol u zglobovima - ovo je najčešći problem jer se javlja kod 90 odsto osoba koje pate od dugog kovida, pokazala je studija objavljena u decembru. Nekima od njih simptomi su trajali i do sedam meseci.
Dijabetes i bolesti bubrega - prema studiji sprovedenoj na američkim ratnim veteranima, dugi kovid nosi 39 odsto veći rizik od razvoja dijabetesa tokom šest meseci nakon infekcije. Povišen je rizik i od razvoja akutne bolesti bubrega.
Ostali simptomi - pacijenti koje muči dugi kovid prijavili su i ostale simptome koje naučnici još nisu potvrdili većim studijama, a radi se o značajnijem gubitku kose, kožnom osipu, neurednim i bolnijim menstruacijama ili o tinitusu (zujanju u ušima).
Komentari 2
V
Aleksej
Mogu da potvrdim ovo za maglu u glavi :( Kratkotrajno pamcenje mi je uzasno, krenem u kuhinju, odem u kupatilo i pitam se sta radim u kupatilu sa soljom u ruci.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar