Toplo vreme, preterano znojenje, manjak odeće i razgolićenost uz previše izlaganja suncu, može da nam umanji letnje uživanje.
Iz čuvene novosadske poliklinike
"Dr Brana Kovačević", te njihovog odeljenja dermatologije, poručuju nam kako da prevaziđemo najčešće dermatološke probleme koji se javljaju tokom leta.
Nepažnja, ali i zanemarivanje pojedinih simptoma, gde se tokom leta nekada i robuje estetskim trendovima i oglušuje o preporuke, može da dovede do različitih problema od opekotina, alergija, do akni i mnogih drugih.
Zbog toga su sledeći saveti, koje nam donosi poznati
dermatolog, dr Vera Mrkajić, korisni i ukazuju na najčešće probleme sa kožom koji se javljaju u letnjim mesecima.
Piše: dr Vera Mrkajić
Oštećena od UV zračenja sunca mogu biti: akutna - opekotine i hronična - ubrzano starenje kože i maligne promene na koži.
Opekotine od sunca
Težnja ka preplanulom tenu je jedna od najopasnijih stvari koju možete da priredite vašoj koži. Već prvog dana sunčanja, od dva do šest sati od izlaganja, a često i nakon 24 sata, javljaju se prvi znaci i simptomi izgorele kože. Blagu formu karakteriše crvenilo i bolnost, umerenu formu crvenilo, bolnost i otok, a tešku formu pojava plikova i rana na osunčanoj regiji.
Naročito su podložne osobe svetle puti, svetle i crvene kose, osobe sa pegama. Sve, a naročito ove osobe, savetujemo da se ne sunčaju u periodu od 10 do 17 časova; 15 do 30 minuta pre izlaganja suncu treba nanesu kreme sa zaštitnim faktorom najmanje SPF 30+ i više, te da nanošenje ponavljaju svaka dva sata čak i kad ulaze u vodu, naročito kad izlaze iz vode, iako na preparatu piše da je vodoporan. Koristite zaštitne naočare za sunce, šešire sa obodom većim od 10 centimetara, pamučne majice. Posle kupanja savetuje se tuširanje, i korišćenje preparata za negu i hidriranje kože.
Ako su se opekotine već desile obavezno koristite hladne obloge na primer mokre peškire, tuširajte se hladnom vodom, mažite se jogurtom. Ako postoji bolnost možete uzeti jednokratno i aspirinske preparate ili ibuprofen (Brufen). Upotreba masnih melema i krema je kontraindikovana, a neophodni su hidrirajući preparati koji ne zatvaraju pore, kao i unošenje veće količine tečnosti kako bi se postigla rehidratacija organizma, pa time i kože. Ako postoje plikovi, zabranjeno je njihovo bušenje, kao i skidanje odumrle kože.
Važno je prosvećivanje građana da dobijanje opekotina povećava šansu za dobijanje raka kože (hronična obolenja kože).
Alergija na sunce
Ona nastaje kao odgovor imunog sistema na sunčevo zračenje i javlja se najčešće u vidu svraba i crvenog osipa na različitim delovima tela. Dvadeset odsto populacije sklona je ovoj vrsti alergija koja može da se ispolji u blagoj formi, ali i u veoma teškim formama sa plikovima, naročito kod dece.
Alergiju može da podstakne upotreba brojnih lekova kao što su: antibiotici, oralni hipoglikemici, oralni kontraceptivi, antihipertenzivi, ali i neki topikalni antihistaminici. Preventivno, protiv alergije na sunce lokalno se koriste specijalne kreme i losioni sa zaštitnim faktorom. Kad već nastane alergija, koriste se lekovi grupe antihistaminika, kortikosteroidne kreme. Za jače reakcije obratite se lekaru.
Osip od toplote
Svrab, crvenilo, pojava malih sitnih bubuljica najčešće na prevojima tela (kolena, laktovi, prepone, vrat) i na mestima gde postoji kontakt između kože i odeće, na grudima i stomaku. Uobičajen je kod dece, jer su pore uže, ali se javlja i kod odraslih. U osnovi je zapušenost pora od previše znoja.
Osip je uvek znak da je telu prevruće i zato je prvi korak skinuti višak garderobe, hladiti mesto mokrom krpicom ili gazom. Nipošto ne koristiti kreme i losione koji zapušavaju pore. Prevencija podrazumeva nošenje komotne odeće od prirodnog materijala (pamuk, lan, viskoza, svila) i izbegavanje utopljavanja tela, a samim time održavanje kože u stanju normalne vlažnosti.
Intertrigo, ojedi na pregibima pojedinih regija tela
U ovim letnjim danima čest su razlog za obraćanje našem dermatološkom timu, u poliklinici "Dr Brana Kovačević". Vlaga i trenje između nabora kože uzrokuje iritaciju, reakciju kože od blagog crvenila do raspadanja tkiva. Često postoji infekcija bakterijama i gljivicama. Obično su prisutni kod žena ispod dojki, na pregibu ispod stomaka, u preponama.
U cilju prevencije neohodno je ova krizna mesta pravilno održavati. Nositi pamučni veš, a pregibe mazati preventivno cinkovim kremama .
U slučaju pojave upalnih promena u vidu crvenila, otoka i bola, obratiti se
lekaru.
Akne
Zapušenost pora znojem, masnim kremama i različitim uljima uz superinfekciju bakterijama koje normalno obitavaju na koži, može da pokrene pojavu akni. Povišene temperature su idealne za brz razvoj baketrija. Neophodno je često umivanje (najmanje tri puta dnevno) i tuširanje naročito nakon znojenja.
Ne koristite preparate sa alkoholom ili koji isušuju vašu kožu, a ako imate masnu kožu svakodnevno je šamponirajte preparatima koji je ne iritiraju. Koža mora da bude oslobođena prljavštine, prašine i svih drugih nečistoća. Koristite preparate na kojima piše "bez ulja" ili " ne zapušava pore": mineralni preparati.
Atletsko stopalo
Toplo vreme i nošenje zatvorene obuće, naročito patika obično dovodi do preteranog znojenja kože između prstiju stopala i najčešćeg razvoja gljivičnih infekcija, što bude praćeno neprijatnim mirisom i ljuspanjem kože. Da do toga ne bi došlo neophodno je da noge budu uvek suve i obavezno ih nakon pranja i brisanja peškirom dodatno prosušiti fenom, kod kuće hodati što više bez obuće, redovno menjati čarape, pa ako je potrebno i više puta dnevno, nositi obuću od prirodnih materijala, leti patike zameniti kožnim sandalama ili mokasinama, ne nositi istu obuću svaki dan tj. dati mogućnost obući da se dovoljno dobro prosuši i izvetri do sledećeg obuvanja.
Ako se dokaže infekcija glivicama, trebalo bi dva puta dnevno između prstiju nanositi preparate protiv gljivica. Nakon što promene nestanu neophodno je terapiju da produžite još nedelju dana.
Ako imate svež ožiljak
Nemojte da ga izlažete suncu. Kreme sa SPF nisu dovoljne da zaštite ožiljak od trajne hiperpigmentacije, tako da rizikujete da ne dopustite da vaš ožiljak bude izbledeli, sedefasti, neprimetan trag od operacije. Ako je ožiljak mali možete ga zaštiti hanzaplastom, a veći ožiljci moraju biti pokriveni odećom.
Svoje preglede kod dermatologa možete da zakažete u dermatološkoj službi poliklinike "Dr Brana Kovačević " na telefon 0655105556 u Mičurinovoj 28 u Novom Sadu (blizu Sajma i hotela "Park"), a preglede iz ostalih oblasti medicine: kardiologije, endokrinologije, hematologije, nefrologije, onkologije, prevencije tromboze, ultrazvučne dijagnostike unutrašnjih organa i svih krvnih sudova možete da zakažete na sledeće broje: 021510555 ili 063522832. Više informacija pogledajte i na sajtu poliknike "Dr Brana Kovačević" na OVOM LINKU.
