.jpg "U Srbiji dato 29.000 trećih doza vakcina protiv korone")
Klinički farmakolog Stojanović: Građani potpuno zbunjeni da li treba da prime treću dozu
Klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta, Radan Stojanović, kaže da su građani potpuno zbunjeni, a da su njihove nedoumice uglavnom "da li da primim treću dozu" i "koju vakcinu da primim".
.jpg "Klinički farmakolog Stojanović: Građani potpuno zbunjeni da li treba da prime treću dozu")
Foto: 021.rs
S druge strane, kako dr Stojanović kaže za portal Magločistač, Evropska agencija za lekove još nije dala preporuke da li će biti potrebna treća doza i ukoliko da, ko treba da primi buster dozu.
"Mislim da je to za građane preteško pitanje. Odgovor ne mogu dati. Oni na osnovu dostupnih informacija jednostavno pokušavaju da dobiju na razne načine informacije od lekara, putem medija, međutim, ovo pitanje nije jasno ni u celom svetu", ističe dr Stojanović.
Prema njegovom mišljenju, osnovno pitanje, koje se nameće kada pokušavamo da damo odgovor na pitanje da li treba primiti treću dozu, jeste - koji su to kriterijumi za treću dozu vakcine.
"Moramo prvo da vidimo kakva je efikasnost prethodne dve doze, a za sada vidimo da je efikasnost i dalje visoka kada je u pitanju zaštita od teške kliničke slike i zaštita od potrebe za bolničkim lečenjem", navodi Stojanović.
Ko bi trebalo da primi treću dozu vakcine?
Prema mišljenju dr Stojanovića, kandidati za treću dozu za sada mogu biti samo osobe koje su imunokompromitovane, koje imaju određena oboljenja ili primaju lekove iz grupe imunosupresiva, kao i hronični bolesnici koji zajedno dovode do stanja organizma da se on teško može izboriti sa infekcijom.
"I kod njih treba imati određene rezerve dok jasne naučne činjenice ne pokažu da je davanje treće doze neophodno. A za opštu populaciju, mislim da je to prerano, a pogotovo postaviti pitanje opštoj populaciji - uzmite koju želite. Mislim da to nije dobar pristup", upozorava Stojanović.
"FDA je pre nedelju dana odobrila davanje treće doze (oni tamo primaju Fajzer i Modernu), samo imunokompromitovanim osobama, to jest, osobama za koje se smatra da im je odbrambena moć smanjena kada je borba protiv korona virusa u pitanju. I oni kažu da ta buster, treća doza treba da bude ista ona koja je data u prve dve doze. Ostale osobe se za sada smatraju zaštićenim i ne treba da prime treću dozu", objašnjava dr Stojanović.
Dodaje da je Fajzer od FDA praktično zatražio i odobrenje za primenu treće doze opštoj populaciji, ne samo kada su u pitanju imunokompromitovane osobe.
"Moguće je da će se to dogoditi, ali verovatno ne u narednih mesec dana. Sa druge strane, Evropska agencija za lekove kaže da nisu utvrdili da li je potrebna i da li će biti potrebna treća doza. Tako da, u svetu ima dosta nedoumica. Neke zemlje su krenule sa primenom treće doze kao što je Izrael, neke zemlje planiraju davanje treće doze, ali još se nisu odlučile, dok neke zemlje čekaju odluku Evropske agencije za lekove", navodi Stojanović.
Prema njegovoj oceni, Srbija ne treba da žuri sa primenom treće doze i treba da prati regulatorna tela u Americi i u Evropi.
Prema njegovom mišljenju, mnogo je svrsishodnije i racionalnije davati ljudima koji nisu vakcinisani prvu i drugu dozu, nego vakcinisanima treću dozu.
Ne može treća doza da zameni odgovorno ponašanje
"Ne možemo da idemo na koncerte od 10.000 do 50.000 ljudi i neodgovorno se ponašati, a onda tu neodgovornost da pokrijemo davanjem treće doze. Potpuno je besmislen princip, ako je takav, mada ne znam koji je to princip, ne vidim ga, iskreno. Ne može treća doza biti nešto što će zameniti odgovorno ponašanje", naglašava Stojanović.
Iz istog razloga, zvaničnici u Srbiji ne treba da izlaze u javnost i da zbunjuju građane bez jasno definisanih stavova.
"Bolje da ćutimo dok ne smislimo šta ćemo da kažemo jer bez jasno definisanih protokola koji moraju da budu doneseni kada je u pitanju davanje treće doze, ovo sve postaje jedno potpuno konfuzno stanje u kom građani ne znaju da li treba da prime treću dozu i koja to vakcina da bude", kaže Stojanović.
Vakcinacija dece - da ili ne?
Sagovornik Magločistača podseća da je Fajzerova vakcina registrovana za primenu kod dece od 12 do 15 godina, ali da bi on rutinsku primenu vakcinacije dece izbegao za sada.
"Znamo kako žive i kako se ponašaju deca u Srbiji, da se druže, da treniraju, da idu na pripreme, igraju utakmice, da se posećuju. Mislim da je u takvoj epidemiološkoj situaciji veliki broj dece prokužen. Kod dece tog uzrasta se na sreću javlja jako blaga klinička slika, nemamo teške forme bolesti, osim izuzetno retko", kaže dr Stojanović.
Imajući u vidu te dve činjenice, on smatra da deca tog uzrasta treba da budu vakcinisana samo ukoliko imaju druga oboljenja koja bi doprinela da, ako se razbole od kovida, prođu sa teškom kliničkom slikom.
Ceo razgovor dr Radana Stojanovića sa Magločistačem možete pročitati na OVOM LINKU.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
1
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Studija: Žvakaće gume oslobađaju mikroplastiku direktno u usta
27.03.2025.•
0
Žvakaće gume oslobađaju stotine čestica mikroplastike direktno u usta, pokazala je nova studija.
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Naučnici razvili bioprinter za imitaciju ljudskog tkiva koji ubrzava razvoj leka
11.03.2025.•
0
Naučnici su razvili 3D bioprinter veličine aparata za kafu koji proizvodi tkivo nalik ljudskom, što budi nadu da će se ubrzati razvoj novih lekova.
Nokti mogu da ukažu na način na koji starimo
09.03.2025.•
2
Izgled noktiju može otkriti mnogo o našem zdravlju i o tome kako starimo.
Voće može da smanji rizik od depresije za čak 20 odsto: Evo i koje
08.03.2025.•
2
Zdrav mikrobiom creva igra ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera poput serotonina, koji utiču na raspoloženje.
Šta remeti naš imuni sistem: Dovoljna je i jedna neprospavana noć
07.03.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu pokušali su da razumeju uticaj nedostatka sna na cirkulišuće imune ćelije, kao što su monociti, i njegovu povezanost sa sistemskom upalom.
Komentari 3
Jelena.
3 doza može da stvori i do 14000 jedinica antitela što nije zdravo za ostale organe(bubrezi,pankreas,srce......).
Nemamo još uvek jasnih dokaza kakve su i da li uopšte ima posledica od 3 doze pa ni od 1 i 2 doze.
Pelcojko
Bljuc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar