Kopanje nosa je sasvim normalna i prirodna stvar, ali postoje granice koliko duboko bi trebalo ići.
Foto: Pixabay
U novom videu objavljenom na Jutjubu, Džastin Kotl sa Instituta za ljudsku anatomiju objašnjava zbog čega dolazi do krvarenja iz nosa.
"Nos je mekan i slab, a istovremeno čvrst i krut. To je zato što se sastoji od hrskavice, odnosno hijalina hrskavice", kaže Kotl.
To nosu omogućuje deformaciju pod pritiskom, smanjujući rizik od povreda s obzirom na to koliko je izvan lica.
"Hijalina hrskavica je najrasprostranjenije hrskavičasto tkivo i može se pronaći po celom telu. Dobra je za smanjenje trenja između zglobova. U slučaju našeg nosa, to smanjenje trenja je korisno s obzirom na količinu protoka vazduha", objašnjava i nastavlja da opisuje šta se događa kad iz nosa počne da nam curi krv.
"Krvarenje iz nosa poznato je i kao epistaksa. Postoje dve vrste epistakse - prednja, gde se krvarenje javlja u prednjem delu nosa, i ona čini 90 odsto krvarenja iz nosa, te zadnja, koja može dovesti do curenja krvi u grlo. Jednostavan način da dođe do prednje epistakse je kopanje nosa."
Kotl kaže da kopanje nosa ima smisla, jer ljudi tako pokušavaju da izvade osušene komadiće sline koji sadrže prljavštinu i ostale matrije, ali ne budite agresivni kad to radite.
"Ako preterate, dolazi do pucanja kapilara i tada nos počinje da krvari", zaključio je.
Ceo video pogledajte u nastavku:
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavile su zajednički izveštaj u kom se rangiraju najčešće virusne bolesti koje se prenose hranom.
Poslednjih dana na društvenim mrežama kruže uznemirujući snimci, u kojima su navodno pune čekaonice u kineskim bolnicama. U redovima su i deca i stariji sa maskama.
Gastroenterolog dr Vojislav Perišić savetuje da protiv povišene kiseline u želucu jedemo pet izbalansiranih malih obroka, pijemo čajeve od kantariona i nane i uzimamo lekove koji imaju duži efekat.
Kada biraju upakovanu hranu u prodavnici, većina ljudi upoređuje cene, dok neki proveravaju i nutritivne vrednosti. Međutim, spisak sastojaka je često najvažniji, i treba obratiti pažnju na njega.
Republički fond za zdravstveno osiguranje oglasio se povodom nestašice citostatika Etoposid u pojedinim bolnicama u Srbiji i rekao da će taj lek biti ponovo dostupan u februaru.
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" upozorio je da nagli prelazak sa posne na mesnu hranu može da dovede do osećaja mučnine, nadustosti i bola u stomaku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar