
Imunolog objašnjava zašto i vakcinisani ponekad završe u bolnici
"Vakcina je najvažnije oružje u borbi sa korona virusom, ali nije jedino", izjavio je imunolog Borislav Kamenov, bivši direktor Kliničkog centra Niš i univerzitetski profesor u penziji.

Foto: 021.rs
Na pitanje, zašto se dešava da i vakcinisani građani budu hospitalizovani zbog koronavirusa, odgovara da se ne smemo osloniti samo na primljenu vakcinu, jer je borba sa ovom bolešću znatno ozbiljnija i šira. Od našeg imuniteta i opšteg stanja organizma, zavisi koliko će biti teški simptomi i posledice ako se zarazimo, navodi dr Kamenov za nova.rs.
"Vakcine mnogo čine za naš organizam, one su neophodne i pomažu nam da se izborimo sa virusom. Međutim, ljudi zaboravljaju kroz šta je sve njihovo telo prošlo tokom života, koliko se tu toksina nakupilo, od aerozagađenja, preko nezdrave ishrane, svakodnevnog stresa i generalno lošeg načina života. Kada govorimo o vakcinisanima koji su u bolnicama, ne mislim samo na hronične bolesnike, ljude sa pridruženim bolestima, već govorim i o onima za koje kažu kako 'nikad ni od čega nisu bolovali, a onda vakcinisani završili u bolnici‘. Zašto? Zato što im je primarni imunitet loš. Vakcina ne može da digne čitav naš imunitet, moramo joj pomoći. Antitela nisu glavna u borbi protiv koronavirusa. Sa ili bez vakcine, razbolećemo se ukoliko nemamo dovoljno jak nespecifični imunitet, koji je naš bazični mehanizam za borbu protiv virusa", objašnjava dr Kamenov.
U našem narodu, naglašava, osnovni imunitet nije dobar, jer se, pre svega, loše hranimo i ne unosimo dovoljno vitamina D.
"Trujemo se vazduhom od kojeg nažalost ne možemo pobeći, ali i zatrovanom hranom, prskanim povrćem, nekvalitetnim mesom… Kada bi se ljudi potrudili da leče nadimanje, da provere imaju li možda insulinsku rezistenciju i tome slično, onda bi radili na otpornosti svog organizma, koji bi se uz vakcinu lako izborio sa koronavirusom, ali i sa mnogim drugim bolestima. Ljudi moraju da obrate pažnju na to kako žive, kako spavaju, da li piju tečnosti, redovno vežbaju, koliko su im sređene emocije i kako se brane od stresa. Kada imamo dobru osnovu u organizmu, onda virusi teže obaraju imuni sistem. Kada je stanje u osnovi loše, onda ni vakcina ne može mnogo da pomogne", rekao je imunolog za nova.rs.
Jedno od najvažnijih oružja protiv korone je kako kaže – vitamin D, u velikim dozama.
"Za prevenciju svih hroničnih bolesti, ali i kovida-19, potrebno je više vitamina, koje smo morali da konzumiramo i dok nije bilo vakcine, dok smo je čekali. Epidemiolozi greše kada daju male doze vitamina D, ne više od 2.000 jedinica, a ja smatram da je to minimum. Svi moraju da provere svoj vitamin D, a oni kod kojih je nizak, obavezno se razboljevaju", upozorava prof. dr Kamenov.
Doktor navodi da svojim pacijentima koji su pozitivni na koronu prepisuje čak 600.000 jedinica vitamina D: "Prvog dana 400.000, a drugog 200.000 jedinica. Međutm naši epidemiolozi ne preporučuju više od 2.000 i ja to ne razumem. Uvek savetujem pacijente da prime vakcinu i kažem da neće imati neželjene efekte, ako pojačaju vitamin D."
Kod pojedinih osoba, genetika je međutim takva, da se vakcina ne primi kao kod većine.
"Nečiji organizam odgovori na vakcinu tako da virus ni ne oseti kada se zaraze, ali nije kod svih isto. Ima ljudi čiji organizam ne odgovara dobro i plašim se da njima ništa ne znače ni tri, pa i više doza. Deca bolje reaguju na korona virus jer imaju dobar nespecifični imunitet, kojem bitno doprinosi vitamin D. Dominantni imuni odgovor na kovid-19 kod dece je, ova vrsta imuniteta, odnosno zdrave ćelije makrofagi, koje su borci protiv virusa. To su ćelije primarne zaštite, koje ubijaju toksine i neutralizuju ih. Zato nema toliko teških slučajeva među decom. Kod odraslih su međutim, ove ćelije uništene zbog svih otrova koji nam oštećuju organizam iz godine u godinu: cigarete, alkohol, stres, vazduh… Ako je imunitet jednom uništen, ne može se nikad više povratiti, ali može da se popravi. Makrofagi kod odraslih nikada ne mogu biti kao kod dece, ali ih možemo oživeti i razmrdati, tako što ćemo pojačati imunitet. Zbog neprestane borbe sa toksinima u organiznmu, makrofagi smanjuju intenzitet borbe protiv korona virusa, pošto se isti resursi koriste i u jednoj i u drugoj borbi. Zato su ljudi sa ‘zatrovanim‘ organizmom skloniji razboljevanju od kovida-19. Njima je potrebno mnogo više vitamina D, promena ishrane, probiotici za rad creva, cink, selen i slično", objašnjava imunolog.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
VIDEO Manji od zrna pirinča: Ovako izgleda najmanji pejsmejker na svetu
03.04.2025.•
0
Američki naučnici osmislili su i napravili najmanji pejsmejker na svetu, privremeni regulator otkucaja srca manji od zrna pirinča koji se može ubrizgati i kontrolisati svetlošću.
Broj obolelih od gripa u Srbiji smanjen za 10 odsto u odnosu na prošlu nedelju
03.04.2025.•
0
U poslednjih sedam dana marta u Srbiji je zabeleženo 7.879 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje Srbije.
Testirano više od 93.000 beba: Od početka skrininga SMA otkrivena kod 10 mališana
01.04.2025.•
0
Od početka obaveznog skrininga na spinalnu mišićnu atrofiju (SMA) u septembru 2023, testirano je 93.269, a dijagnoza je utvrđena kod 10 beba, saopštilo je udruženje SMA Srbija.
Nedostatak joda u ishrani
31.03.2025.•
0
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak joda je jedan od uzroka oštećenja mozga u detinjstvu, što dovodi do poremećenog kognitivnog i motoričkog razvoja.
Sve više mladih u Holandiji traži eutanaziju zbog depresije
30.03.2025.•
5
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Meksiko zabranio brzu hranu u školama
30.03.2025.•
0
Meksiko je uveo zabranu brze hrane u školama širom zemlje, čime vlada nastoji da reši rastući problem gojaznosti i dijabetesa u toj zemlji.
Problemi sa zubima: Zanemarivanje može dovesti do teških infekcija i ozbiljnijih problema
29.03.2025.•
0
Pokvareni zubi kod čoveka nisu samo estetski problem -oni značajno utiču na celokupno zdravlje čoveka i stanje organizma.
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
3
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Studija: Žvakaće gume oslobađaju mikroplastiku direktno u usta
27.03.2025.•
0
Žvakaće gume oslobađaju stotine čestica mikroplastike direktno u usta, pokazala je nova studija.
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Komentari 17
@zombi
Nebojša
Propaganda je zasnovana na strahu ljudi. Ako uvode kovid propusnice onda bi bilo logicno da one ne vaze za vakcinisane jer i oni prenose zarazu. Jedino oni koji su prelezali ne prenose zarazu, a izmedju vakcinisanih i nevakcinisanih NEMA RAZLIKE.
Ali vakcine su biznis. Jedna Hrvatska je uvezla 18 miliona vakcina, a za Srbiju se i ne zna i ne zna se koliko su placene ni koliko je doniranih ni kojih kao ni koliko je otislo na unistenje.
Zebra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar