Piše: dr sci med Milica Milinović, poliklinika Cardios
Na osnovu generacijskih istraživanja, izdvaja se pet fenomenološki različitih entiteta:
1. Greatest generation ("Najslavnija generacija") je generacija koja se borila i/ili poginula u Drugom svetskom ratu. Izraz je uveden zbog počasti precima koji su bili slavni ratnici.
2. Baby boomers (Bejbi bumeri) je generacija rođena posle rata, između 1946. i 1964. godine. Izraz se odnosi na porast nataliteta nakon rata, u vidu "eksplozije" (na primer, u Americi je 1950. populacija uvećana za više od 2,5 miliona). Smatraju se "izgubljenom generacijom" jer su kao deca veći deo dana provodili bez roditeljskog staranja, kako zbog porasta broja razvoda, tako i zbog jačanja kapitalizma.
3. Generacija X obuhvata ljude rođene između 1960. i 1980. godine. Opisuju se kao visoko obrazovani, srećni, aktivni i porodično orijentisani. Prvi su imali pristup kompjuterima u domovima i školama.
4. Milenijalci ili generacija Y su ljudi rođeni između 1980. i 2000. godine. Oni se dva i po puta brže navikavaju na nove tehnologije od ostalih. Angažovani su u virtuelnom svetu, intenzivno povezani sa onlajn medijima, i uživaju u Internetu posredstvom različitih uređaja.
5. Početkom 21. veka, na osnovu višegodišnjeg istraživanja na uzorku omladine, uočene su nagle promene u ponašanju i emocionalnom stanju ispitanika u svim aspektima života. Generacija rođena između 2000. i 2012. godine imenovana je kao Internet generacija (iGen), postmilenijumci ili generacija Z i smatra se prvom generacijom koja ne poznaje život i svet bez Interneta, a strukturisali su je pametni telefoni i društvene mreže, te je stvarni svet zamenjen digitalnim. Slovo "i" u engleskom jeziku za termin iGen osim povezanosti sa Internetom, ukazuje na individualizam koji se ogleda u bazičnom osećaju jednakosti kao i odbacivanju tradicionalnih društvenih pravila. Slovo "i" označava i income inequality tj. materijalnu nejednakost koja vodi dubokoj nesigurnosti u smislu brige za finansijsku uspešnost, što se reperkutuje na odnos ka religiji, seksualnosti i politici. Stoga je Internet generacija opsednuta sigurnošću, nije trpeljiva na polne, seksualne i rasne nejednakosti.
Prema istraživanjima, iGen postaje sklonija razvoju poremećaja upotrebe Interneta. Posmatranjem psihopatoloških fenomena, kod osoba sa razvijenim težim poremećajem upotrebe Interneta uočava se manja funkcionalnost u porodici, manja ekstrovertnost, viši neuroticizam i psihotičnost i više stresnih životnih događaja, a osobe sa blagim poremećajem upotrebe pokazuju veći neuroticizam i više problema sa zdravljem i prilagođavanjem. Neuroticizam i problemi sa zdravljem i prilagođavanjem su potencijalni prediktori poremećaja upotrebe Interneta, a pronađen je efekat interakcije između psihotizma i ukupnog životnog stresa na poremećaj upotrebe Interneta pogotovo kod iGen.
Takođe, kod osoba koje pripadaju Internet generaciji, a ispoljavaju poremećaj upotrebe Interneta uočena su češća komorbidna psihijatrijska oboljenja (ADHD - poremećaj pažnje i hiperaktivnost, OCD -opsesivno - kompulzivni poremećaj, depresija) i povezanost sa različitim dimenzijama psihijatrijskih simptoma (anksioznosti, impulsivnosti).
Dakle, povećanje vremena provedenog uz ekran i nove medije (elektronske naprave i društvene mreže) sa deprivacijom sna, slabljenje socijalnih interakcija "licem u lice", individualistički koncept života predisponiraju osetljivost ka bihejvioralnim zavisnostima (zavisnosti od Interneta, igranja video igara, od pametnih telefona) i ka pojedinim vrstama zavisnosti od psihoaktivnih supstanci (kanabis, duvan, zloupotreba analgetika).
Zbog tehnološke revolucije razvijamo stanje stalne delimične pažnje koja postaje epidemijska, što vodi ka jedinstvenom tipu moždanog stresa, poznatom kao "digitalna magla", sa osećanjem umora, razdražljivosti i odsutnosti. Hormoni stresa kortizol i adrenalin privremeno povećavaju nivo energije i proširuju memoriju, ali vremenom pogoršavaju kognitivne procese, vode ka depresiji i menjaju neuronske strukture u hipokampusu, amigdali i prefrontalnom korteksu zaduženim za kontrolu raspoloženja i mišljenja.
Kod dece izloženost uticaju televizije, kompjutera i drugih vrsta digitalne stimulacije može voditi ka hiperaktivnosti, razdražljivosti i poremećaju pažnje. Kod tinejdžera može biti ometen pravilan razvoj frontalnog režnja, pogoršane socijalne veštine, sposobnost zaključivanja, sagledavanja celokupne slike, odlaganja zadovoljstava, apstraktnog mišljenja i planiranja.
Takođe, otkriveno je da je poremećaj upotrebe Interneta povezan sa većom stopom ADHD, tačnije 20 odsto dece i tinejdžera sa poremećajem upotrebe Interneta pokazuje relativno teške simptome ADHD. Igranje video igara može povećati krvni pritisak, ubrzati otkucaje srca i uzburkati autonomni nervni sistem. Igranje nasilnih video igara i intenzitet nasilne grafike može pojačati agresivne crte i nasilno ponašanje. Proučavanje snimaka mozga pokazuje da impulsivno agresivni ljudi imaju smanjenu aktivnost prednje cingularne vijuge i medijalnog orbitalnog frontalnog korteksa (regije koje inače inhibiraju agresivnost).
Međutim, menjanje neuronskih i sinaptičkih veza kroz aktivnosti tehnoloških iskustava poput igranja video igica, pretraživanja i slično može i da izoštri neke naše kognitivne sposobnosti (brže reagovanje na vizuelne stimuluse, pojačana sposobnost opažanja slika u perifernom vidnom polju, bolja sposobnost brzog pregledavanja velike količine informacija, razlikovanja bitnog od nebitnog), što u početku može voditi ka deficitu pažnje, ali adaptacijom nastaje usmeravanje koncentracije.
Dakle, digitalna evolucija povećava društvenu izolaciju i smanjuje sposobnost interpersonalnih odnosa, ali povećava našu inteligenciju i veštinu multitaskinga. Mentalne veštine koje razvijamo kroz digitalnu tehnologiju možemo prenositi na iskustva u stvarnom životu. Otkriveno je da su laparoskopski hirurzi koji su svake nedelje igrali video igre u trajanju više od tri sata pravili skoro četrdeset odsto manje grešaka u hirurškim zahvatima nego oni koji nisu igrali.
Uprkos iznetim argumentima i za i protiv, trenutna preporuka je da se izvrše dodatna istraživanja o prekomernom igranju video igara i upotrebi Interneta, kako bi se jasno definisalo šta je to prekomerna upotreba u ovom kontekstu, i koja je granica između poremećaja upotrebe Interneta i drugih poremećaja, poput depresije i kompulzije.
Detaljnije o disfunkcionalnoj upotrebi Interneta čitajte
OVDE.
Šta ukoliko Vam je potrebna stručna pomoć?
Stručnjaci poput
dr sci med Milice Milinović direktno i svakodnevno pomažu brojnim pacijentima sa mentalnim poteškoćama koje remete kvalitet života.
Od izuzetne je važnosti da se obratite stručnim osobama ukoliko imate bilo koji od navedenih, ali i drugih simptoma koji, ukoliko ne postanu centar pažnje Vašeg zdravlja, mogu da nanesu mnogo štete.
Mentalno zdravlje je jedan od fokusa novosadske
Poliklinike Cardios i njenih zaposlenih. Adresa je Futoška 73 svakog radnog dana 08-20 časova, kao i subotom 08-14 časova. Potrebne informacije dobićete na brojeve telefona 021/27-000-31 i 065/27-000-31.
