DW: Naučnici odgovaraju na najčešća pitanja o nuspojavama vakcina
Od pojave vakcina protiv korona virus poznate su retke neželjene reakcije na vakcine, skeptici ("antivakseri") tvrde da su moguće i one koje bi se javile posle par godina, dok stručnjaci tvrde drugo.
Foto: 021.rs
Još traju debate nakon što je zvezda Bajerna Jošua Kimih rekao kako nije vakcinisan i da se premišlja posebno jer nema studija o mogućim dugoročnim posledicama vakcinisanja. Na fudbalera se sručila lavina ogorčenja, ali i mnogo podrške jer je postavio pitanje koje muči mnoge Nemce. Svaki četvrti građanin još nije primio vakcinu protiv korone, piše Dojče vele.
Neki od njih na društvenim mrežama upravo se pozivaju na strah od dugoročnih posledica vakcine. Nuspojave i alergijeske reakcije odmah posle prijema vakcine su ekstremno retke, kao i pojave tromboze ili miokarditisa nekoliko sedmica posle cepljenja.
Na osnovu dostupnih naučnih saznanja stručnjaci odgovarali na neka od načešćih pitanja.
Koje su razlike između reakcija na vakcinu, nuspojava i dugotrajnih posledica?
Reakcije na vakcinaciju obično se javljaju ubrzo nakon primanja iste i mogu trajati nekoliko dana. To su kod cepiva protiv korone bol na mestu uboda u ruci, glavobolja ili povišena temperatura. Ove reakcije tela ukazuju da se imunološki sistem bori s vakcinom.
Nuspojave su pak jače reakcije na cepivo.
One su "nepoželjna reakcija tela na vakcinu koja se javlja uz normalnu reakciju na vakcinu", kaže za Dojče vele predsednica Nemačkog imunološkog društva i profesorka na Institutu za transplantacionu imunologiju u Hanoveru Kristine Falk.
One su ozbiljnije od uobičajenih reakcija na vakcinu i, u najgorem slučaju, mogu dovesti do oštećenja koja imaju dugoročne posledice po zdravlje. Vrlo retke nuspojave poput tromboze (sinusne vene) ili miokarditisa već su otkrivene kod cepiva protiv kovida.
Te "dugoročne posledice" ne mogu se odvojiti od nuspojava na vakcinisanje. Imunolog Karsten Vacl je na Tviteru objasnio da su to nuspojave koje se javljaju nakon izvesnog vremena. Recimo, ako se nuspojava javi samo kod jedne od milion osoba, ta je povezanost vidljiva tek nakon što je vakcinisano nekoliko miliona ljudi.
Prednost vakcine protiv kovida je u tome što je do danas u celom svetu ubrizgano više od 6,8 milijardi doza, stoga se i retke nuspojave mogu brzo uvideti.
"Budući da je toliko ljudi već vakcinisano, a mnogi su dobili vakcine pre mnogo meseci, sada sigurno znamo koje su nuspojave moguće", kaže imunolog Rajnhold Ferster.
Šta je s slučajevima tromboze nakon vakcinisanja Astra Zenekom?
Ovo je retka nuspojava, koju su imunolozi otkrili tek nakon što je uvedena vakcina Astra Zeneka, kaže Ferster.
To uključuje neke teške slučajeve s krvnim ugrušcima na neuobičajenim mestima (na primer, u mozgu kao tromboza sinusne vene).
"Studije za odobravanje upotrebe vakcina mogu pokazati češće reakcije na cepivo, ali nažalost ne i one retke zbog relativno malog broja slučajeva", objašnjava imunološkinja Falk.
Stoga je ova nuspojava uočena tek nakon izdavanja odobrenja za korišćenje Astra Zeneke.
Prema navodima australijskih zdravstvenih vlasti, tromboza se javlja samo kod četiri do šest od milion osoba vakcinisanih tom vakcinom.
Prema podacima nemačkog Centralnog higijenskog zavoda, većina slučajeva tromboze obično se javlja dve do tri sedmice nakon vakcinacije, uglavnom kod osoba mlađih od 60 godina.
Zbog toga se od aprila u Nemačkoj ova oksfordska vakcina preporučuje samo osobama starijim od 60 godina. Ako se nuspojava otkrije dovoljno rano, može se lečiti.
Kako tvrdi Falk potrebno je nekoliko dana ili sedmica da se vakcine potpuno razgrade i da više ne budu prisutne u našem telu.
Ferster dodaje da "nema naznaka da bi moglo doći do kasnijih reakcija", jer, posle par nedelja u telu takoreći nema više ni tragova vakcine.
Koje su nuspojave zabeležene kod vakcina protiv korone?
Poznate i vrlo retke nuspojave vakcina protiv korone, koje Institut "Paul Erlih" navodi u izveštaju, su miokarditis – upala srčanog mišića, i perikarditis – zapaljenje srčane maramice. Prijavljene su i anafilaktičke reakcije, tromboze (sinusne vene), Gilen-Bareov sindrom i trombocitopenija.
Sve te nuspojave su toliko retke, da je rizik od zaraze i teškog oboljevanja od korone višestruko veći od rizika od nuspojava.
Zaključak je taj da vodeći imunolozi u Nemačkoj uglavnom isključuju mogućnost oboljevanja godinama nakon cepljenja protiv kovida. Telo reaguje na vakcinu odmah ili nekoliko sedmica kasnije, a tada može razviti reakcije ili eventualno neželjene posledice.
Prema mišljenju imunologa s kojima je Dojče vele razgovarao, dugoročne neželjene pojave, koje, kako strahuju skeptici, nastupaju godinama nakon prvog cepljenja, nisu moguće, a nisu poznate ni kod drugih vakcina. Budući da telo brzo razgrađuje cepivo, ono ne može izazvati nikakve naknadne reakcije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Otkriven novi gen koji izaziva Alchajmerovu bolest
21.01.2025.•
0
Naučnici iz Torina su otkrili novi gen koji izaziva Alchajmerovu bolest, pokazuje najnovija studija.
Važnost joda za zdravlje
20.01.2025.•
0
Jod je esencijalan mineral koji igra važnu ulogu u zdravlju, a njegov nedostatak može da izazove zdravstvene probleme.
Trećina radnika "generacije Z" zbog stresa bila na bolovanju
19.01.2025.•
7
Prošle godine, 35 odsto mladih od 18 do 24 godine uzelo je bolovanje da bi se izborilo sa pritiskom ili anksioznošću, pokazalo je istraživanje u Engleskoj.
Otkriveno na stotine novih genetskih faktora rizika za depresiju
19.01.2025.•
0
Istraživanje koje je objavio naučni časopis "Cell" otkrilo je 300 genetskih faktora rizika za razvoj depresije.
U kakvoj su vezi noćna apneja i sir?
19.01.2025.•
0
Nedavno istraživanje otkrilo je da konzumacija sira može smanjiti verovatnoću razvoja apneje u snu, ozbiljnog zdravstvenog stanja koje ometa disanje tokom spavanja.
Naučnici objavili popis hrane koju doručkujemo, a koja povećava rizik od raka
19.01.2025.•
4
Doručak se često naziva najvažnijim obrokom u danu, a ono što odaberemo da pojedemo ujutro može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje.
Doktori mogu da predvide moždani udar preko očiju: Otkriveno 29 zdravstvenih indikatora
18.01.2025.•
1
Dok neki smatraju da su oči ogledalo duše, doktori već neko vreme znaju da oči mogu pružiti uvid i u opšte zdravlje osobe.
Više od 7.600 slučajeva prehlade i gripa za šest dana
18.01.2025.•
3
U Srbiji je od 6. do 12. januara zabeleženo 7.618 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Nadutost, manjak energije i pad raspoloženja: Krivi su ugljeni hidrati
17.01.2025.•
0
Ovo je pet signala koji nam govore da unosimo previše ugljenih hidrata u organizam.
Predložili: Nikotin u cigaretama smanjiti na nivo koji ne izaziva zavisnost
16.01.2025.•
6
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) predložila je da količine nikotina u cigaretama budu ograničene na nivoe koji ne izazivaju zavisnost.
Stručnjaci: Potrebna nova definicija gojaznosti
15.01.2025.•
1
Izveštaj svetskih stručnjaka navodi da postoji opasnost da se previše ljudi pogrešno dijagnostikuje kao gojazno, pa bi trebalo da se koristi tačnija i detaljnija definicija, objavio je BBC.
Škotska zabranjuje rođendanske torte i slatkiše u vrtićima, a verovatno i čips i gazirane sokove
14.01.2025.•
6
Škotska vlada uvešće zabranu rođendanskih torti i slatkiša u dečjim vrtićima u pokušaju da smanji gojaznost kod najmlađih.
Pravilo 10 minuta: Kako da beli luk zadrži sva zdravstvena svojstva?
13.01.2025.•
0
Beli luk je veoma rasprostranjena začinska biljka koja može da ojača imunitet.
Prvi slučaj gripa A(H1) potvrđen kod dvogodišnjeg deteta u Vladimircima
13.01.2025.•
0
Prvi slučaj infekcije virusom gripa tip A(H1) potvrđen je u opštini Vladimirci kod dvogodišnjeg deteta.
Tri najsmrtonosnije bolesti koje se prenose hranom
13.01.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavile su zajednički izveštaj u kom se rangiraju najčešće virusne bolesti koje se prenose hranom.
Ako često noću ustajete da piškite - evo koliko puta je normalno, a kad se treba zabrinuti
12.01.2025.•
0
Prema lekarima, mokrenje jednom tokom noći smatra se uobičajenim, ako ste mlađi od 60 godina.
Čaša mleka dnevno smanjuje rizik od raka creva za gotovo petinu
12.01.2025.•
4
Konzumiranje čaše mleka dnevno smanjuje rizik od razvoja raka creva za gotovo petinu, pokazala je dosad najveća sprovedena studija ovog tipa.
Batut: Grip potvrđen u 16 okruga
11.01.2025.•
2
Virus gripa potvrđen je do sada u 16 okruga u Srbiji.
Direktorka "Batuta" o novom virusu iz Kine: Ima li razloga za brigu?
10.01.2025.•
2
Poslednjih dana na društvenim mrežama kruže uznemirujući snimci, u kojima su navodno pune čekaonice u kineskim bolnicama. U redovima su i deca i stariji sa maskama.
Saveti gastroenterologa nakon prejedanja: "Kakva soda bikarbona, čoveče?!"
08.01.2025.•
6
Gastroenterolog dr Vojislav Perišić savetuje da protiv povišene kiseline u želucu jedemo pet izbalansiranih malih obroka, pijemo čajeve od kantariona i nane i uzimamo lekove koji imaju duži efekat.
Otkriven prvi slučaj nove varijante majmunskih boginja u Francuskoj
07.01.2025.•
0
U Francuskoj je otkriven prvi slučaj nove varijante majmunskih boginja, saopštilo je francusko ministarstvo zdravlja.
Komentari 8
em
Mr. No
Mirko
Tako da cak i da prelezavanje Kovida daje UVEK bolji imunitet, rizik je jako veliki.
Sa druge strane, pojedine vakcine nude jako dobar imuni odgovor bez ovakvih rizika, rizik postoji ali 4-5 na milion je tako mala verovatnoca i tu pricamo samo o indirektnim posledicama. Kad pricamo o Koroni i prelezavanju bolesti, prvo moras da je savladas (da prezivis) pa tek onda da razmisljas da li ces imati trajne indirektne posledice.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar