Parenje predaka modernog čoveka sa svojim, danas izumrlim rođacima neandertalcima i denisovcima, omogućili su ljudima da naslede gene koji su ojačali njihov imuni sistem, navodi se u studiji objavljenoj u onlajn izdanju časopisa Sajens.
Parenje predaka modernog čoveka sa svojim, danas izumrlim rođacima neandertalcima i denisovcima, omogućili su ljudima da naslede gene koji su ojačali njihov imuni sistem, navodi se u studiji objavljenoj u onlajn izdanju časopisa Sajens.
Zahvaljujući ovom skupu gena, nazvanim HLA, naš organizam je u stanju da prepozna i uništi patogene koji izazivaju razne infekcije, viruse i bolesti, objašnjava Loran Abi-Rašed, istraživač Medicinskog fakulteta Stenford univerziteta i jedan od autora studije.
Ti geni važe za najfleksibilnije i najprilagodljivije gene u našem genomu što je od ogromnog značaja za naš imuni sistem, budući da brza evolucija virusa zahteva od našeg organizma da brzo reaguje i bude jedan korak ispred. Homo sapiens, denisovci i neandertalci su se razdvojili pre oko 400.000 godina. Potonje dve vrste su napustile afrički kontinent - Denisovci su se nastanili u Evropi i na zapadu Azije, dok su Neandertalci emigrirali prema istočnoj Aziji.
Preci modernog čoveka su došli iz Afrike tek pre 65.000 godina da bi krenuli prema Evroaziji, gde su se susreli sa svojim rođacima, denisovcima i neandertalcima s kojima su se povremeno parili. "Ukrštanje vrsta nije bio samo puki trenutak u vremenu, ono nam je dalo nešto korisno za naš DNK", izjavio je profesor Piter Peram sa Univerziteta u Stenfordu i vođa istraživanja.
Upoređivanjem gena HLA modernog čoveka i njegovih izumrlih rođaka, naučnici su ustanovili da su postojeće varijante posledica ukrštanja sa Denisovcima, ljudskom podvrstom o kojoj se vrlo malo zna pošto su samo kost jednog prsta i jedan zub, pronađeni u jednoj pećini u Rusiji, jedini postojeći fosili.
Sekvensiranje genoma sačinjenog na osnovu DNK iz pronađene kosti omogućilo je naučnicima da otkriju kada je došlo do ukrštanja Denisovaca sa ljudima. Transfer gena sa denisovaca na modernog čoveka ogleda se u jednoj od varijanti gena HLA (HLA-B) koja je najčešće prisutna kod stanovnika centralne Azije, mesto na kojem je najverovatnije došlo do ukrštanja.
Druge varijante grupe gena HLA (HLA-A) predstavljaju gotovo 64 odsto tih gena kod stanovnika istočne Azije i Okeanije. Sličan scenario dogodio se sa drugim tipom gena HLA, pronađenih u genomu neandertalaca čiji je DNK, takođe, sekvenciran.
Te varijante su vrlo česte kod Evropljana i Azijaca, ali veoma retke kod Afrikanaca, navode istraživači, ističući da je polovina tih varijanti gena HLA nasleđeno ukrštanjem sa neandertalcima i denisovcima. Delimično sekvensiranje genoma neandertalca otkriva da je deo modernih ljudi nasledilo četiri odsto gena od ovog rođaka koji je izumreo pre više od 30.000 godina, a oko sedam odsto od Denisovaca.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Metabolizam je jako bitan za gubljenje kilograma i kompletno zdravlje, a na njega utiču faktori poput genetike i dobi. Osim toga, jako je bitna i pravilna ishrana.
Novo istraživanje sugeriše da ljubitelji piva imaju lošije prehrambene navike, više puše i manje se bave fizičkom aktivnošću od ljubitelja vina i žestokih pića.
Poznato je da mnogi imaju naviku da u toaletu čitaju novine ili nose telefon. Zato se trominutni odlazak u toalet lako pretvori u 15 minuta čitanja, skrolovanja i objavljivanja.
Rezultati osnovnog pregleda urina pokazuju stanje naših bubrega, njegovih izvodnih kanala i mokraćne bešike, a ti rezultati važni su za sve, naročito za trudnice i hronične bolesnike.
Instruktori fitnesa smatraju da su trbušnjaci najjednostavniji i najbolji test koji može da otkrije koliki je stepen fizičke kondicije i izdržljivosti ljudi bez obzira na pol i starosnu dob.
U Srbiji je tokom prošle godine od bolesti pluća umrlo više od 5.700 osoba, a tokom sezone respiratornih infekcija je na bolničko lečenje zbog upale pluća primljeno više od 15.000 pacijenata.
Protivnik vakcina, koji je na društvenim mrežama pozivao na nasilje nad naučnicima, političarima i zvaničnicima javnog zdravlja tokom pandemije kovida, osuđen je u Britaniji na pet godina zatvora.
Najmanje 10 Amerikanaca je umrlo, a 100 je hospitalizovano nakon uzimanja apotekarskih imitacija leka za dijabetes Ozempik, koji se takođe često koristi za mršavljenje.
Biciklista iz Oregona, 71-godišnji Vilijam Hoš, tužio je službu Hitne pomoći zbog toga što mu je naplatila račun od 1.862 dolara za prevoz do bolnice nakon što ga je ambulantno vozilo udarilo na ulici
U prvih 10 meseci u Srbiji je prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" potvrđen 1.501 slučaj velikog kašlja, a registrovano je 536 slučajeva morbila (malih boginja).
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je da je od 28. oktobra do 3. novembra u Srbiji potvrđeno 6.819 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Aktivnosti tokom ranog jutra i večeri mogu da smanje rizik od raka creva za 11 odsto, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja koje su sproveli nemački naučnici.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 1
Andrija Šrek
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar