Izduvni gasovi takvog benzina štetni su za svakog, ali posebno za decu kod koje je mozak još bio u razvoju. Prema nalazima studije, objavljene u
PNAS-u, on je u proseku smanjio IQ za skoro tri boda. Međutim, reč je o proseku, što znači da je kod nekih rođenih u 60-ima ili 70-ima, kada je upotreba tog goriva bila na vrhuncu, mogao smanjiti i za šest bodova. To se možda nije značajno odrazilo na one koji inače imaju prosečan ili visok IQ, ali svakako jeste na one s nižim kognitivnim sposobnostima.
Zašto se olovo dodavalo benzinu?
Benzin s dodatkom tetraetilolova (TEL), spoja formule Pb(C2H5)4, počeo je da se koristi 1920-ih. TEL je omogućio značajno povećanje kompresije motora, čime je povećao performanse vozila i uštedu goriva.
Stariji benzini bez olova nisu omogućavali povećanje kompresijske razmere motora iznad 6:1. Kada bi se prešla ova granica, dolazilo je do nekontrolisanih eksplozija goriva.
Problem nekontrolisanih detonacija benzinskih motora rešio je američki hemičar Tomas Midglej Džunior izmislivši aditiv TEL, koji je prvi put proizveden 9. decembra 1921.
Dodatak TEL-a benzinu omogućio je da benzin počne da se pali na značajno višim temperaturama i pritisku, a za povećanje snage motora uz istovremeno smanjenje potrošnje goriva ključno je da kompresija bude što veća. Povećanje pritiska i temperatura izgaranja benzina bez nekontrolisanih eksplozija omogućilo je povećanje snage motora uz manju potrošnju goriva.
Zabrana olovnog benzina stigla kasno
Međutim, istraživanja iz 1970-ih pokazala su da olovo iz izduvnih plinova vozila, ako uđe u mozak, može poremetiti nervne signale i čak uništiti moždane ćelije. Američki astronom i popularizator nauke Nil de Gras Tajson posvetio je jednu epizodu svog serijala "Cosmos" priči o tome kako je američki geohemičar Kler Kameron Paterson otkrio razmere trovanja olovom. Paterson je 1965. godine objavio knjigu "Contaminated and Natural Lead Environments of Man", kojom je pokušao da skrene pažnju javnosti na problem povećanog nivoa olova u životnoj sredini i lancu ishrane koje dolazi iz industrijskih izvora. Tu je počela njegova dugotrajna borba s industrijom i vlastima.
Olovni benzin u SAD-u je zabranjen 1996, u EU 2000, a u Srbiji je prestalo da se koristi tek 2010.
Šta je otkrila nova studija?
Koristeći podatke iz nacionalnog istraživanja, tim je analizirao nivo olova kod više od 11.600 dece uzrasta od jedne do pet godina iz uzoraka krvi uzetih između 1976. i 2016. Naučnici su takođe procenili nivo olova u krvi od 1940. do 1975. na osnovu podataka o korišćenju olovnog benzina u tom razdoblju. Ti podaci su potom povezani s utvrđenom formulom za uticaj olova na IQ.
Njihovi rezultati pokazali su da je polovina sadašnje američke populacije u detinjstvu imala povišen nivo olova u krvi. Prema proceni naučnog tima, izloženost olovu mogla je uzrokovati prosečni pad koeficijenta inteligencije od 2,6 bodova. Ljudi rođeni sredinom do kasnih 1960-ih verovatno su u proseku izgubili 5,9 bodova.
Stari benzin nije jedini izvor olova
Olovo iz izduvnih gasova automobila danas više ne predstavlja pretnju. Međutim, postoje brojni drugi izvori zagađenja olovom, poput lovačke municije, olovnih vodovodnih cevi i industrijskog otpada.
Deca rođena u SAD-u nakon 1996. u proseku imaju niži nivo olova u krvi nego njihovi roditelji i bake i dede, ali u poređenju s generacijama pre predindustrijske ere, njihova izloženost olovu je još uvek mnogo veća.
Olovo je podmukao otrov. Nevidljivi zagađivač bez mirisa kroz istoriju se koristio u bojama, cevima i benzinu. No, iako su ograničenja danas bolja nego što su nekada bila, ogromne količine olova već su dospele u našu pitku vodu, naše disajne puteve i domove.
Na primer, jedna studija sprovedena 2021. na više od milion američke dece, objavljena u uglednom medicinskom časopisu
JAMA-i, otkrila je primetan nivo olova u krvi polovine ispitanih. Pokazalo se da su najizloženija bila deca u siromašnim afroameričkim četvrtima.
"Većina američke dece izložena je olovu, materiji koja nije sigurna ni na jednom nivou", rekao je koautor studije, dr Harvi Kofman, viši medicinski direktor kompanije "Quest Diagnostics", koja je vodila studiju.
Prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), "pokazalo se da čak i nizak nivo olova u krvi negativno utiče na dečju inteligenciju, sposobnost obraćanja pažnje i akademska dostignuća". Neki naučnici smatraju da je zagađenje olovom "najdugovečnija epidemija" u SAD-u.
.jpg "Novosađanka podnela prijavu protiv doktorke u Betaniji: Prošla pakao tokom porođaja")
.jpg "Prvi put u SAD: Pacijent zaražen ptičjim gripom bez kontakta sa bolesnim životinjama")
Komentari 8
/
sjajan film
ali izgleda da je počeo da se ostvaruje
Bojan
U Srbiji se bukvalno svakog meseca spali više nafte nego što je izgorelo za čitavo bombardovanje.
nije zbog benzina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar