Kao osnovni gradivni element hormona štitne žlezde utiče na većinu metaboličkih procesa u organizmu i neophodan je za normalan rast i razvoj svih ćelija i tkiva. Kada nema dovoljno joda na raspolaganju, štitna žlezda nije u mogućnosti da proizvodi dovoljnu količinu hormona.
Štitna žlezda proizvodi hormone T3 trijodtironin i T4 tiroksin, koji utiču na regulaciju telesne temperature, metabolizam, rad srca i funkcionisanje nervnog sistema, a kod žena i na reproduktivnu sposobnost.
Doktor Dejvid Deri rekao je da je jod odličan antibiotik i antivirotik. U kontekstu činjenice da većina bolesti ili započinje ili se nastavlja upalama koje uzrokuju bakterije i virusi, onda je ovo važna informacija.
Naime, svakih 17 minuta krv ponovno cirkuliše kroz tkivo štitne žlezde, u kojem će, ako postoji dovoljna količina joda, bakterije i virusi biti uništeni.
Ljudsko telo ne može da skladišti jod, pa je stoga neophodno da se svakodnevno unosi.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrastao čovek, da bi namirio dnevne potrebe za jodom, treba da unosi oko 150 mikrograma joda, ali se preventivno dejstvo postiže tek unošenjem većih količna. Opasnosti od toga da ćete uneti previše joda nema, jer ne treba zaboraviti da ljudi u Japanu konzumiraju dnevno 12 miligrama joda, što je desetostruko više od preporuke SZO.
Najbolji izvori joda su alge, morska riba i jodirana so.
