Istraživanje: Bakterija u crevima proizvodi potencijalni lek za Parkinsona
Parkinsonova bolest je progresivno degenerativno stanje, koje karakteriše drhtanje (tremor), usporenost pokreta (bradikinezija), ukočenost i abnormalno držanje tela.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Novo istraživanje predstavljeno na godišnjem sastanku Američkog društva za farmakologiju i eksperimentalnu terapiju pokazalo je potencijal primene genetski modifikovane bakterije kao delotvornog tretmana za Parkinsonovu bolest. Istraživači su stvorili bakteriju koja može da sintetiše lek u crevima pacijenta, a testovi na životinjama pokazali su da je sigurna i delotvorna.
Ideja o inženjeringu bakterija koje bi služile kao medicinski tretman nije nova. Godinama su naučnici eksperimentisali s načinima modifikovanja bakterija kako bi odgovarale našim potrebama, od projektovanja bakterija da pojedu višak amonijaka u ljudskom telu do pomaganja bakterijama u lovu na ćelije raka debelog creva.
Naravno, pre nego što je ovakva ideja spremna za kliničku upotrebu, potrebno je prevladati brojne prepreke. Jedna je stvar ponuditi pacijentu kontrolisane doze leka putem pilule, ali ograničavanje rasta živih mikroba dizajniranih da sintetizuju te iste terapijske molekule u ljudskom crevu je sasvim drugačiji izazov.
Novo istraživanje tima naučnika, među kojima su istraživači Univerziteta u Džordžiji, predstavilo je važan iskorak u izradi novog soja ljudskog probiotika E.coli Nissle 1917 koji je razvijen za kontinuiranu sintezu leka za Parkinsonovu bolest poznatog kao L-DOPA.
L-DOPA je molekul koji deluje kao prekursor dopamina i već je decenijama zlatni standard za lečenje Parkinsonove bolesti. Lekari su otkrili da nakon otprilike pet godina lečenja L-DOPA pacijenti često razvijaju nuspojave poznate kao diskinezije. Smatra se da su te nuspojave povezane s nedostatkom kontinuiranog izvora leka u mozgu.
Kako bi se rešio ovaj problem, novo istraživanje je proučavalo mogu li bakterije koje proizvode L-DOPA u crevima da dovedu do dosledne isporuke leka u mozak. Pijuš Padi, istraživač koji radi na projektu, rekao je da projektovane bakterije pojedu molekul zvani tirozin i "ispljunu" L-DOPA.
"Nakon nekoliko iteracija i poboljšanja tehnologije isporuke lekova temeljene na crevnom mikrobiomu, razvili smo probiotičke bakterije zdrave za creva koje mogu da proizvedu stabilne nivoe L-DOPA na način koji se može visoko podesiti da isporuči dozu potrebnu za svakog pacijenta", objasnio je Padi.
Nekoliko studija na miševima pokazalo je da su projektovane bakterije rezultirale stabilnim, doslednim koncentracijama L-DOPA u krvi. Zatim su eksperimenti s životinjskim modelima Parkinsonove bolesti otkrili da je lečenje dovelo do poboljšanja motoričkih i kognitivnih funkcija, što ukazuje da su projektovane bakterije proizvodile terapeutski delotvorne količine leka.
Istraživači takođe tvrde da se nivoi L-DOPA koje proizvode bakterije mogu fino kontrolisati. To se može učiniti ograničavanjem dnevnih doza bakterija koje se konzumiraju u kapsulama ili moduliranjem potrošnje šećera zvanog Rhamnose. Ovaj redak šećer potreban je bakterijama za nastavak proizvodnje L-DOPA.
Anumanta Kantasami, još jedna istraživačica koja radi na projektu, rekla je da tim radi na prilagođavanju pristupa lečenju drugih bolesti koje zahtevaju stalne merene doze lekova. Sledeći korak je optimizacija projektovanih bakterija dok istraživanje na ljudima čeka.
"Trenutno istražujemo korišćenje ovog pristupa za pružanje tretmana za druga stanja kao što su Alchajmerova bolest i depresija i u procesu smo iniciranja odobrenja FDA za kliničko testiranje ove nove terapijske tehnologije crevnog mikrobioma", navodi Anumanta Kantasami.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Slovenija zabranila e-cigarete s aromama, kazne i do 5.000 evra
28.04.2025.•
1
U Sloveniji je na snagu stupila zabrana prodaje i kupovine elektronskih cigareta s aromama.
Sok od celera: Potencijalno najmoćniji lek našeg vremena
27.04.2025.•
0
Sok od celera bi, prema rečima doktora, mogao da bude "najmoćniji lek našeg vremena".
Promene u ustima mogu biti upozorenje na visoki holesterol
27.04.2025.•
0
Zdravlje usne duplje mnogo je više od estetskog izgleda - ono može biti pokazatelj opšteg stanja vašeg organizma.
Neuronaučnica: Evo šta se događa s našim telom ako previše spavamo
27.04.2025.•
1
Svi znamo koliko je loše kad ne spavamo dovoljno. Ali jeste li se ikad zapitali može li i previše sna biti štetno?
Veštačka inteligencija može da otkrije rak pluća mesecima unapred iz osnovnih medicinskih analiza
27.04.2025.•
0
Veštačka inteligencija (AI) može da otkrije rak pluća mesecima unapred koristeći samo osnovne podatke iz medicinske analize lekara opšte prakse.
Ukoliko pušite, pijete i ne vežbate, naučnici kažu: Posledice ćete osetiti od 36. godine
27.04.2025.•
2
Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju već od 36. godine.
Besplatni preventivni pregledi kože 12. maja širom Srbije
26.04.2025.•
1
Bez uputa i knjižice, besplatni pregledi kože organizuju se 12. maja širom Srbije, a potrebno je samo da se pre toga - zakažu.
Tvoja štitna, tvoj štit: Karavan besplatnih pregleda štitne žlezde uz podršku Fondacije Mozzart
25.04.2025.•
0
Možda je ne vidite, možda o njoj ne razmišljate svakog dana – ali štitna žlezda neumorno radi za naše telo, od prvog jutarnjeg daha do poslednjeg koraka dana.
Naučnici veruju da su pronašli "okidač" za epidemiju kancera kod mlađih od 50 godina
24.04.2025.•
4
Naučnici su otkrili jedinstvene genetske promene u digestivnom traktu obolelih, koje su uzrokovane toksinima koje luče sojevi E. coli.
Sve više ljudi zavisno od kapi za nos - mogu izazvati ozbiljna oštećenja
24.04.2025.•
1
Ono što za mnoge počinje kao bezazleno rešenje za zapušen nos, može se pretvoriti u opasnu zavisnost sa ozbiljnim posledicama.
Ljubičić: Trenutno najprisutniji polen drveća, "mace" nisu alergeni
23.04.2025.•
0
Beli delovi plodova topole, poznatiji kao mace, sve su prisutniji, ali oni ne predstavljaju alergene i nisu uzročnici poremećaja zdravlja.
Jednostavan test otkriva očekivani životni vek kod starijih osoba
21.04.2025.•
1
Koliko životinja mogu stariji ljudi da nabroje za 90 sekundi? Desetak, ili preko 30? Prema novoj studiji, rezultat bi mogao da predvidi koliki im je životni vek.
Beli hleb i slatkiši loše utiču na san: Stručnjaci savetuju povrće, mahunarke i avokado
21.04.2025.•
1
Ako ste ikada ležali budni posle kasne i "teške" večere, možda je vreme da preispitate šta jedete pred spavanje.
Deset (ne)očekivanih simptoma menopauze o kojima se retko govori
20.04.2025.•
3
Menopauza je prirodna faza u životu žene koja se obično javlja između 45. i 55. godine i često je povezana sa poznatim tegobama kao što su talasi vrućine ili neredovna menstruacija.
Najstariji donor: Hirurzi u Padovi presadili jetru 99-ogodišnje žene
20.04.2025.•
0
Specijalizovani hirurški tim Univerzitetske bolnice u Padovi uspešno je sinoć obavio transplantaciju jetre koju je donirala 99-godišnja žena, najstariji donor do sada.
Batut savetuje: Ako ste postili - polako pređite sa posne na mrsnu hranu
20.04.2025.•
1
Prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen, ukazao je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom prestanka uskršnjeg posta.
Mikroplastika po prvi put pronađena u jajnicima
20.04.2025.•
0
Italijanski naučnici prvi put su otkrili mikroplastiku u folikularnoj tečnosti jajnika i postavili su pitanje o uticaju toksičnih supstanci na plodnost žena.
Berberi i frizeri u gradu u Engleskoj će učiti kako da razgovaraju s muškarcima o mentalnom zdravlju
20.04.2025.•
1
Berberi i frizeri u gradu Svindonu, u okrugu Viltšir u jugozapadnoj Engleskoj, proćiće obuku kako da sa svojim klijentima razgovaraju o mentalnom zdravlju muškaraca, prenosi BBC.
Preterani umor posle jela može biti znak ozbiljnih zdravstvenih problema
19.04.2025.•
1
Mnogi od nas osećaju pad energije nakon jela, ali u nekim slučajevima to može biti pravi razlog za zabrinutost.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar