Naučnici su otkrili da sisari – od tigrova do ljudi – imaju otprilike isti broj mutacija do trenutka smrti u starosti.
Ali životinje koje kraće žive imaju tendenciju bržih mutacija, pokazuje analiza 16 vrsta.
Naučnici kažu da to pomaže da se objasni zašto starimo i baca svetlo na jednu od tajni raka koja najviše zbunjuje.
Stručnjaci su ocenili da je otkriće naučnika s "Wellcome Sanger" Instituta "zapanjujuće" i "podstiče na razmišljanje".
Mutacije su promene uputstva za izgradnju i upravljanje našim telima – naš DNK. Odavno je poznato da su te mutacije u korenu raka, ali jesu li bile važne za starenje raspravljalo se desetinama godina.
Naučnici u Sangeru kažu da su proizveli "prve eksperimentalne dokaze" koji sugerišu da jesu.
Analizirali su koliko brzo nastaju mutacije kod vrsta s različitim očekivanim životnim vekom. Gledali su, između ostalih, i DNK mačke, psa, tvora, žirafe, konja, čoveka, lava, miša, zeca, pacova, lemura i tigra.
Studija, objavljena u časopisu Nature, pokazala je da miševi imaju gotovo 800 mutacija godišnje tokom svog kratkog života, koji traje nešto manje od četiri godine.
I što duže životinje žive, imaju manje mutacija godišnje. Psi imaju oko 249 mutacija godišnje, lav 160, a žirafa 99. Ljudi u proseku imaju 47.
Jedan od naučnika, dr Aleks Kejgan, rekao je da je obrazac "upečatljiv" i da je "stvarno iznenađujuće i uzbudljivo" da su se sve životinje u studiji imale "oko 3.200" mutacija tokom svog života.
Kad bi ljudski DNK mutirao istom brzinom kao kod miševa, umrli bismo s više od 50.000 genetskih promena.
"Uprkos različitom životnom veku, na kraju života sisari su imali isti broj mutacija", rekao je dr Kejgan za BBC.
"To je taj broj, ali što to znači? To je za nas misterija", rekao je.
Moglo bi biti da ćelije u telu dosegnu presudan broj mutacija, a zatim nestanu. Postoje i ideje da "nekoliko ćelija koje se loše ponašaju" počinju da preuzimaju važno tkivo, kao što je srce, pa organi stare jer ne funkcionišu više ispravno.
Međutim, malo je verovatno da će se starenje svoditi na jedan proces unutar ćelija našeg tela.
Smatra se i da skraćivanje telomera i epigenske promene igraju ulogu. Međutim, ako mutacije imaju uticaja, onda se postavlja pitanje postoje li načini za usporavanje genskih oštećenja ili čak i za popravak.
Naučnici žele da vide vredi li ovaj obrazac za celi živi svet ili samo za sisare. Cilj im je da dodaju ribu u analizu, uključujući grenlandskog morskog psa, koji može doživeti i više od 400 godina i najdugovečniji je kičmenjak na svetu.
U nauci o raku postoji zagonetka poznata kao "Petov paradoks" - zašto velike, dugovečne životinje nemaju visoku stopu raka?
Što više ćelija ima u vašem telu i što duže živite, veća je šansa da jedna od njih postane kancerogena. To bi trebalo biti užasna vest za slonove i kitove.
"Kitovi imaju trilione više ćelija. Ne bi trebalo postojati jer bi imali rak pre odraslog doba", kaže dr Kejgan.
Velike životinje obično žive duže, pa bi njihova sporija stopa mutacija mogla pomoći u objašnjenju paradoksa, ali naučnici kažu da je to daleko od cele priče.
Krtice i žirafe žive jednaki broj godina sa sličnim stopama mutacija, uprkos tome što su žirafe hiljadu puta veće.
"Očekivali biste da će stopa mutacija žirafe biti još niža, ali kao da veličina tela nije važna", rekao je Kejgan.
Umesto toga, naučnici tvrde da su se morale razviti druge metode suzbijanja raka - što bi moglo podstaknuti nove načine lečenja raka. Na primer, slonovi imaju više kopija dela DNK koji potiskuje tumore.
Dr Aleksander Gorelik i dr Kamila Nakserova s harvardskog medicinskog fakulteta rekli su da je jaz između 47 ljudskih mutacija godišnje i 800 mišjih ogroman.
"Ova razlika je zapanjujuća, s obzirom na velike sveukupne sličnosti između genoma čoveka i miša. Ti rezultati potiču na razmišljanje", kaže ona.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar