Mnogo zavisi od naše slike o sebi, odnosno kako sebe doživljavamo kao i koji su nam prioriteti, da li hoćemo da sebe predstavimo onakvima kakvi smo, bez straha da se to nekome neće dopasti, ili onakvima kakvim bismo voleli da nas okolina, kojoj težimo da nas prihvati, doživljava.
Prema istraživanjima sajta Vaš psiholog tim, postoje očigledne razlike između dece koja imaju visoko samopouzdanje, čije su karakteristike otvorenost u komunikaciji, energičnost, optimističnost, lakše prihvatanje kritika, dok, sa druge strane, kod dece koja nemaju samopouzdanje ili je ono na veoma niskom nivou, manifestuju se osobine kao što su stidljivost, zatvorenost, nesigurnost u sopstvene odluke, strah od nepoznatog.
Jedan od glavnih faktora za razvoj samopouzdanja su roditelji, jer oni prvi ostvaruju kontakt i interakciju sa detetom, ali veliku ulogu ima i model ponašanja koje dete usvaja tokom odrastanja.
Inferiornost kod osnovaca najčešće je zasnovana na fizičkom izgledu, ukoliko je dete niže rastom, na primer, ili ima višak kilograma, ako je slabijeg materijalnog stanja ili pak emocionalno nezrelo. To se dešava jer osobe u tom uzrastu nemaju još uvek razvijenu sposobnost procene karaktera druga ili drugarice iz odeljenja, već pomenute okolnosti i fizičke predispozicije koriste kao svoj parametar.
Strahovi da ih ostali iz razreda, zbog svega navedenog, neće prihvatiti, izazivaju kod deteta bes, ljutnju, nesigurnost, povređenost, posesivnost... Ove osobine, ukoliko se na vreme ne suzbiju, mogu da ostave trajnu posledicu na izgradnju ličnosti u kasnijem periodu. Neretka je i situacija da roditelji detetu nameću svoje želje, ili pak postavljaju pred njega visoke ciljeve, koje možda neće moći da ostvari, kaže učiteljica Vera Kovačević
"Roditelji greše što dete stavljaju pod stakleno zvono i usađuju u njemu osećaj više vrednosti ili ga pak upoređuju sa drugima koji su po nečemu bolji", navodi Kovačević i dodaje da je u takvim situacijama zadatak učitelja da kroz razne radionice pronađe i istakne detetove najjače sposobnosti i u skladu sa tim postavlja pred njega zadatke za koje je siguran da može da uradi i na taj način se oslobodi, pridruži, čak i nametne u svojoj vršnjačkoj grupi.
Jedan od glavnih razloga zašto oni koji "odbacuju" to rade je želja za dominacijom i obezbeđivanjem sopstvenog položaja u društvu. Ukoliko dete ima neku osobinu koja se ne dopada njegovim vršnjacima ono će biti okarakterisano u očima svojih vršnjaka kao njihov neprijatelj, a njegovo ponašanje kao neprijateljsko, objašnjava psihološkinja Bojana Dinić.
"Dete se onda percipira kao drugačije i njemu se pripisuju loše namere", kaže Bojana i dodaje da se dešava da deca oponašaju socijalno-dominantno dete, ali ne zbog toga što imaju loše mišljenje o tom detetu nego iz straha za vlastiti položaj.
Pedagoškinja Jelena Kuridža smatra da je uloga škole u ovom procesu jako važna s obzirom na to da u školskoj klupi deca provode mnogo vremena tokom dana. Rad sa grupom vršnjaka i individualni rad sa pojedincem uz podršku roditelja jedni su od načina kako dete može da se oslobodi čak i da samo inicira druženje sa vršnjacima.
"Uloga svih odraslih koji učestvuju u procesu vaspitanja i obrazovanja jeste da pruže bezbedno okruženje za sve učenike, lični primer i dalje ostavlja najjači utisak na decu a učenje po modelu je još uvek najefikasnije. Nastavnici bi trebalo da koriste svaku priliku da decu uče empatiji, toleranciji i brizi za druge, ali naglašava da roditelji i njihov sistem vrednosti i dalje imaju presudan značaj u tome koliko će zaposleni u školi imati uspeha u ovom procesu", dodaje Kuridža.
Moguće je da se pomogne detetu koje ima problem sa odbacivanjem ukoliko radite sa njim na razvijanju poželjnih osobina, kao što su saosećajnost i tolerancija. Usvajanje životnih veština koje bi doprinele boljem snalaženju u različitim situacijama takođe mogu da utiču na odnos koje bi dete izgradilo sa svojim vršnjacima. Ipak, prvi korak treba da načine roditelji, a to je da decu od malih nogu uče nenasilnoj komunikaciji, poštovanju, samopoštovanju, kao i razumevanju različitosti.
Tekst je nastao u okviru praktične nastave koju na Radiju 021 pohađaju studenti novinarstva sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 5
Realista
/
Roditelj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar