Kijanje i kašljanje, disajni problemi, curenje i zapušenje nosa, svrab, peckanje očiju, uz crvenilo redovne su tegobe koje prate sve veći broj građana, u sve dužem periodu godine.
Osim odraslih, od alergija pate i najmlađi. Sve bitno o alergijama, s naglaskom na zbrinjavanje dece, za 021.rs objašnjava dr Tatjana Maričić iz Poliklinike Cardios u Novom Sadu.
Alergija predstavlja izmenjenu reakciju organizma koji neke spoljašnje, bezazlene činioce prepoznaje kao strane, te se bori kako bi ih uklonio.
Šta je doprinelo ekspanziji alergija? Dr Maričić ističe savremeni način života i prenaglašene higijenske navike.
"Prema nekim podacima, 25 odsto svetske populacije ima neki vid alergije i taj broj je u stalnom porastu, naročito kod dece. Slobodno se može reći da je alergija bolest današnjice koja iziskuje poseban način života i uvođenje novih životnih navika. Nekada su se deca igrala u prašini, nije se toliko vodilo računa o higijeni i nije bilo u toj meri ispoljenih alergijskih reakcija. Naravno da se u današnje vreme treba posebna pažnja obratiti na higijenu tela i okruženja, a treba imati u vidu da ranije nije bilo ni toliko hemijskih sredstava koji su se koristili u te svrhe", kaže dr Maričić.
Sklonost ka alergiji je nasledna, a uz faktore spoljašnje sredine dovodi do ispoljavanja neželjenih simptoma. Od alergijskih bolesti znamo za vrlo rasprostranjenu astmu, atopijski dermatitis, ali i za alergijski konjuktivitis, alergijski rinitis, urtikariju...
Alergeni mogu da potiču iz hrane koju jedemo (mleko, jaja, koštunjavo, crveno voće, morski plodovi), a neretko je u pitanju grinje iz kućne prašine, polen biljaka i korova, buđ, životinjska dlaka, aerozagađenje, pušenje u zatvorenim prostorijama, pa i izlaganje suncu ili ubodi insekata.
"I virusi mogu da budu izazivači alergije, kao i lekovi. Alergija se može ispoljiti od najranijeg uzrasta i najčešće je prolaznog karaktera. Može se javiti u bilo koje doba godine, a ispoljava se u vidu crvenih pečata na koži praćenih svrabom, curenje i zapušenost nosa, suzenje i crvenilo očiju, može doći i do otoka kapaka, kijanja, kašlja, naravno i do teških alergijskih manifestacija koje se moraju urgentno tretirati i lečiti. Saradnja izabranog lekara i alergologa je osnov u lečenju alergije koji, nakon određenih ispitivanja, savetuju početno korekciju životnih navika i eliminaciju ili izbegavanje kontakta sa alergenom za koji znamo da je uzročnik tegoba", kaže naša sagovornica iz novosadske Poliklinike Cardios.
Oni koji imaju tegobe i ustanovljeno je na šta su alergični mogu da dobiju odgovarajuću terapiju, koja će im značajno olakšati tegobe. Tu je i savremeni metod imunoterapije - organizam izlažete malim količinama alergena kako bi se stvorila tolerancija na alergen. Sve to uz, napominje dr Maričić, nadzor lekara.
Alergije kod dece - šta možete da preduzmete?
Deca su posebno osetljiva kategorija i prevenciju bi roditelji i staratelji trebalo da shvate veoma ozbiljno. Kako pojašnjava naša sagovornica, imunski sistem dece po rođenju nije u potpunosti razvijen, već se sa protokom vremena nadograđuje.
"U tom pravcu bih istakla da se novorođenče rađa sa zaštitnim faktorima nasleđenim od majke, koji se u njegovom telu zadržavaju do 6. meseca. Ako uz tu činjenicu naglasimo značaj dojenja, gde se kroz majčino mleko prenose zaštitni faktori, u mnogome ćemo rizik za pojavu alergijskih reakcija svesti na minimum", kaže dr Tatjana Maričić.
Oni koji imaju simptome znaju da su alergije mahom sezonskog karaktera - što i osećaju po pojačanim tegobama u određenim delovima godine. Zato se savetuje da, u vreme pojačane koncentracije alergena u vazduhu, boravite u zatvorenom, a da jutarnju šetnju odložite za neki drugi deo dana.
"Samim tim prozore treba držati zatvorene, a od koristi u tom slučaju mogu biti i posebni klima uredaji koji imaju specijalne filtere za sprečavanje prodora sitnih čestica izazivača alergije. Po povratku iz šetnje savetuje se umivanje, pranje kose, presvlačenje garderobe koju treba oprati i sušiti u kućnim uslovima, ne napolju. Posebna pažnja se treba posvetiti nezi kože sklonoj alergiji, emolijentnim kremama koje dodatno hidriraju kožu i umanjuju tegobe. I najznačajniji savet je da primenu lekova ne treba započinjati samoinicijativno, već savet treba potražiti od svog lekara", kaže za 021.rs sagovornica, pedijatar u Poliklinici Cardios u Novom Sadu.
Šta ako dete kreće u školu, a sumnjate na alergije?
Odluku o potencijalnim tegobama koje dete može da ima treba da prepustite pedijatrima. Na osnovu njihove stručne procene i zvaničnog izveštaja dete se upisuje u prvi razred, a pregled koji je obavezan uoči upisa podrazumeva pažnju pedijatra.
"Potrebno je uraditi osnovne laboratorijske analize za koje uput izdaje pedijatar. Kod pedijatra se obavlja uvid u dosadašnju medicinsku dokumentaciju, detaljan pedijatrijski pregled, radi se procena rasta i razvoja, pregled po sistemima organa, a potom prema potrebi i eventualne dodatne konsultacije. Na kraju se obavlja imunizacija prema važećem vakcinalnom kalendaru Republike Srbije. U mnogome je roditeljima sada olakšan upis jer pedijatar popunjava izveštaj u elektronskom obliku i direktno ga prosleđuje školi", kaže dr Tatjana Maričić.
Na roditeljima je da sa pedijatrom podele sve informacije koje mogu da budu od pomoći za eventualnu dijagnozu. Kooperacijom i uz strpljenje, mališani će dobiti svu potrebnu medicinsku pomoć i boravak u školi, ali i van nje, biće ugodan i doprineti bezbrižnom detinjstvu.
Poliklinika Cardios nalazi se u Futoškoj 73 u Novom Sadu, a brojevi telefona su 021/27-000-31 i 065/27-000-31. Radno vreme je ponedeljak-petak od osam do 20 časova, a subotom od osam do 14 časova.
