Poslednjih godina primećeno je da pubertet počinje sve ranije i, prema nekim podacima, pojavljuje se prosečno tri meseca ranije svake decenije od 1970. godine.
Generalno, pubertet počinje između 8. i 13. godine kod devojčica i između 9. i 14. godine kod dečaka, kako piše stranica You Are Mom. Ono što je mnoge počelo da brine je to što se javlja u sve mlađem uzrastu. Zabeleženi su slučajevi u kojima su devojčice od šest godina već počele da prolaze kroz promene ovog perioda, što bi moglo imati složene posledice.
Šta je pubertet?
Pubertet je period života u kojem telo dečaka i devojčica polno sazreva. Kod žena taj razvoj počinje razvojem grudi. Ovaj znak se pojavljuje oko desete ili jedanaeste godine, iako to zavisi od nekoliko stvari. Otprilike dve godine nakon prvih znakova puberteta kod devojčica dolazi prva menstruacija, a u proseku se to događa oko 12. godine.
U slučaju dečaka, proces započinje nešto kasnije i to se obično događa oko 12. godine. Smatra se da je do 15. ili 16. godine većina dečaka završila ceo ciklus puberteta.
Pubertet počinje sve ranije
Prema nekim istraživanjima sprovedenim u poslednjih desetak godina, rani ulazak u pubertet je opipljiv fenomen koji se događa postepeno. Prema studiji sprovedenoj 1990-ih, prosečan uzrast početka puberteta kod devojčica bila je 9,96 godina, a to je bilo godinu dana ispred graničnih tačaka utvrđenih prethodnim istraživanjem.
Druge novije studije, sprovedene u Sjedinjenim Državama i Evropi, detektovale su progresivan napredak ulaska u pubertet u odnosu na prethodne godine.
Pored toga, dansko istraživanje sprovedeno 2018. godine utvrdilo je da dečaci i devojčice danas prolaze kroz pubertetske promene u ranijem uzrastu nego njihovi roditelji. Kod devojčica se prva menstruacija javlja oko tri meseca ranije, a kod dečaka se promene glasa događaju do godinu dana ranije nego što pokazuju prethodne studije.
Uzroci koji bi mogli objasniti zašto pubertet počinje ranije
Tokom prošlog veka naučnici su pokušavali da utvrde razloge napredovanja polnog sazrevanja. Ne može se reći da postoji samo jedan uzrok koji objašnjava ceo fenomen, već skup faktora koji teže preuranjenom razvoju. To su sledeći:
Gojaznost u detinjstvu: višak telesne masnoće može ubrzati telesni razvoj i unaprediti pubertet do tri godine od očekivanog raspona.
Nagli rast: neke studije su zaključile da su dečaci i devojčice koji su brzo rasli tokom prvih pet godina života imali veću verovatnoću da će ući u pubertet u ranijem uzrastu.
Traumatični događaji u detinjstvu (istorija zlostavljanja, maltretiranja kod kuće, veliki gubici): utvrđeno je da iskustvo vrlo stresnih događaja u ranim fazama života ubrzava početak puberteta.
Genetika.
Okolni faktori: stres, pothranjenost i određeni nezdravih stilova života.
Konzumacija određenih lekova tokom trudnoće: veruje se da bi konzumacija acetaminofena tokom trudnoće mogla biti povezana s ranijim početkom puberteta kod devojčica, iako ove podatke treba potkrepiti s više studija.
Kontakt s određenim hemikalijama tokom trudnoće: neki kozmetički i higijenski proizvodi koji sadrže ftalate, parabene i mikroplastiku mogli bi ometati razvoj fetusa i usloviti ulazak u pubertet u budućnosti.
Zašto je raniji početak puberteta razlog za zabrinutost?
Raniji početak puberteta može imati posledice i na fizičko i na mentalno zdravlje dečaka i devojčica.
S jedne strane, rani polni razvoj ograničava prirodni rast dece. Nakon druge godine od nastupanja polne zrelosti visina žene stagnira. Zbog toga devojčica može biti niža nego što bi trebalo da bude prema genetici svojih roditelja.
S druge strane, emocionalni uticaj ranijeg puberteta je značajan jer ta deca prolaze kroz promene u svojim emocijama i mislima koje nisu u skladu s onima koje doživljavaju njihovi vršnjaci. Čak ni u svojoj individualnoj sferi dečaci i devojčice nisu psihološki spremni da se suoče se s takvim promenama u svojim telima.
Takođe je dokazano da je preuranjeni pubertet povezan s povećanim rizikom od obolevanja od određenih bolesti u odraslom uzrastu poput dijabetesa tipa 2 (kod muškaraca) i migrene (kod žena).
Komentari 6
Andrija Šrek
A stvarno, niko ne spominje jednu od ključnih stvari - hormone kojima se kljukaju životinje čije meso jedemo, aditive u gotovim proizvodima itd.
@Mike
GMO
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar