Pogrešna terapija ubila više od sto ljudi

U Srbiji je tokom prošle godine umrlo 113 ljudi zbog trovanja lekovima, preparatima i biološkim supstancama, dok je samo u Evropskoj uniji bilo 194.500 smrtnih slučajeva izazvanih pogrešnom dozom i nepridržavanjem propisanoj terapiji.

Ovo su alarmantni podaci na koje ukazuju stručnjaci, s obzirom na činjenicu da građani Srbije sve više piju antibiotike i antidepresive na svoju ruku.
Uzimanje lekova bez saveta lekara može da izazove teška oštećenja bubrega i jetre, a najblaža neželjena dejstva su prolivi i osipi po koži. Stručnjaci, međutim, kažu da i ta blaža neželjena dejstva u nekim situacijama mogu da dovedu do anafilaktičkog šoka od kojeg pacijent može da umre.
Koliko koristimo lekove, pokazuje podatak da je u prva tri meseca ove godine u našoj zemlji prepisano 700.000 više kutija lekova za kardiovaskularne bolesti nego u istom periodu prošle godine. Raste potrošnja antibiotika, antidepresiva, lekova u terapiji astme, dijabetesa.

Prošle godine za lekove koji se izdaju na recept Republički fond za zdravstveno osiguranje potrošio je gotovo 34 milijarde dinara, a samo četiri godine ranije izdvojio je dvostruko manje novca. Iako se broj ljudi koji podižu lekove na recept ne menja, iz godine u godinu raste potrošnja lekova u zemlji. Tako je 2006. godine jedan pacijent u proseku podizao 16 kutija lekova, a danas pet više.

Prof. dr Milica Bajčetić, predsednik Evropskog društva za pedijatrijsku farmakologiju, kaže za “Blic” da čak i lekovi koji se izdaju na recept mogu da budu toksični, ali da je najveći problem u samolečenju.

- U Srbiji se skoro izjednačio broj lekova izdatih na recept i onih koje građani kupuju samoinicijativno. Ako se nastavi nekontrolisana prodaja antibiotika, bojim se da će u budućnosti , usled brzog razvoja rezistencije, sve više pacijenata umirati jer nećemo imati adekvatnu terapiju za njih - kaže dr Bajčetić.

Ona kaže da se implementacijom važećih zakona i onemogućavanjem izdavanja lekova bez recepta, odnosno bez nadzora lekara smanjuje mogućnost ispoljavanja neželjenih efekata.

- Neželjeni efekti najčešće mogu da se dogode kada pacijenti samoinicijativno koriste dva ili više preparata odjednom, a pri tome ne znaju da li imaju oslabljenu funkciju nekog organa, kao što su jetra, bubrezi ili srce. Tom prilikom može doći do slabljenja ili pojačavanja dejstva leka ili izmene koncentracije lekova u tkivima. I to može dovesti do teških neželjenih dejstava, pa i smrti. Ostali uzroci pojave neželjenih dejstava jesu neselektivnost dejstva leka, alergije, ali i greške lekara prilikom izbora, načina primene i doze leka - objašnjava dr Bajčetić.
Loše pridržavanje terapiji povlači za sobom visoke troškove kako u smislu bezbednosti pacijenta, tako i kada je reč o kvalitetu života.

To, takođe, predstavlja ozbiljan problem za zdravstvene sisteme, jer je reč o lošijim ishodima, bespotrebnom lečenju i hospitalizaciji.

Podaci Instituta za javno zdravlje “Batut” pokazuju da u Srbiji 29,1 odsto odrasle populacije samoinicijativno koristi lekove, i to više žene nego muškarci. Bez prethodne konsultacije sa lekarom lekove značajno više uzima stanovništvo do 55 godina starosti.

U samolečenju prednjače Beograđani (40,7 odsto), a manje stanovnici zapadne (18,6 odsto) i centralne Srbije (23,1 odsto).

Najviše uzimamo analgetike, lekove protiv glavobolje, zubobolje, kostobolje, i to u 26 odsto slučajeva. Nakon toga slede vitaminski i mineralni preparati (14,8 odsto), dok antibiotike i lekove za lečenje pojedinih bolesti samoinicijativno uzima svaki deseti stanovnik.

I pored toga što lekove najčešće kupuje 44,3 odsto stanovništva i što se lečimo na svoju ruku ili pravimo kućne zalihe, za potrošnju su krive i farmaceutske kuće koje na razne načine utiču na lekare da propisuju određene lekove.