Đerlek: U Srbiji sve više gojazne dece - loše navike u ishrani i manjak fizičke aktivnosti

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je danas da je oko 30 odšto stanovništva Srbije gojazno, a da posebno zabrinjava sve veći procenata gojazne dece.
Đerlek: U Srbiji sve više gojazne dece -  loše navike u ishrani i manjak fizičke aktivnosti
Foto: Pixabay
Na konferenciji "Epidemija gojaznosti u postkovid eri", koju su organizovali Centar za gojaznost Struktura i European Communication Center u hotelu "Crowne Plaza", Đerlek je istakao da posebno zabrinjava da će se taj broj u narednih 10 godina udvostručiti, dok će planeta 2030. imati oko 1,2 millijarde gojaznih ljudi.
"Posebno nas zabrinjava da su nam deca, zbog loših navika, loše hrane i male fizičke aktivnosti u velikom problemu i da 80 odsto te dece zadrži gojaznost u starijem dobu što može da bude vrlo opasno, s obzirom na to da vrlo rano dobijaju dijabetes od gojaznosti, a kasnije i vaskularne i cerebrovaskularne probleme koje su vodeće po smrtnosti", upozorava Đerlek.
On navodi da su osnovni uzroci gojaznosti loše navike u ishrani i smanjeno kretanje, a da smo tokom pademije kovida videli da gojazne osobe imaju mnogo komorbiditeta, i da je gojaznost, sem toga, ozbiljan faktor rizika i kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, cerebrovaskularne i dijabetes.
 
Đerlek ističe da to nije samo zdravstveni problem, već opšte društveni problem koji se mora rešavati sistemski.
 
"Imamo loše navike u ishrani i manjak fizičke aktivnosti, i te dve stvari drastično utiču na povećanje broja gojaznih. Kovid nas upozorava da se prema toj bolesti moramo ophoditi još agresivnije kako bi smanjili progresiju za početak, a zatim i zaustavili", poručuje Đerlek.
 
On kaže da je jedan od načina borbe protiv gojaznosti kontrolisana ishrana, ali naša deca nemaju naviku da je se pridržavaju.
 
"Prvo što treba da naučimo našu decu jeste da jedu više voća i povrća i da se okanu restorana brze hrane i povećaju fizičku aktivnost, pošto su telefoni, računari i druge savremene tehnologije uticale da deca sve više vremena provode u zatvorenom. Imamo sve veći broj dece koji imaju srčane probleme", kaže državni sekretar.
 
On je rekao da se nada da će uskoro biti napravljena ozbiljna strategija za borbu protiv gojaznosti koja će biti u najvećoj meri posvećena kontrolisanoj ishrani i povećanoj fizičkoj aktivnosti.
  • Andrija Šrek

    30.09.2022 12:56
    Već ga imamo
    Radna grupa pod vođstvom prof dr Živića i prof dr Radlovića, u kojoj je bila uključena i moja malenkost je, pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, još 2013. napravila vrlo ozbiljan i temeljan Program nacionalne strategije za prevenciju gojaznosti kod dece, koji je realizovan u saradnji sa Batutom, tako da taj program već postoji i ne treba ga ponovo izmišljati, nego ga samo primeniti.
  • Dd

    29.09.2022 21:46
    Dd
    Sa ovom skupocom veoma brzo ce smrsati i vise od dozvoljenog! Nema vise toliko para za brzu hranu i po kucama se kuva sve vise neobilna hrana! Testenine i jaja su medju glavnim menijama dok je mesa sve manje ko vise od pola gradjana...o salatama i nekoj "zdravoj" ishrani samo imucniji mogu priustiti na jelovniku! Ovo je Srbija zemlja siromasnih!
  • Pa kako da ne

    29.09.2022 21:32
    Nije ni cudo sto su gojazna kad za vreme pandemije nisu smeli da mrdaju ulenjili se i eto sad kako je a i iskeeno skuplja salata od mesa

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Zašto su važni pregledi urina

Rezultati osnovnog pregleda urina pokazuju stanje naših bubrega, njegovih izvodnih kanala i mokraćne bešike, a ti rezultati važni su za sve, naročito za trudnice i hronične bolesnike.