Međutim, nova studija ukazuje na to da ova veza postoji nezavisno od nutritivnog unosa.
Može izgledati jednostavno pogledati vezu između ishrane i specifičnih zdravstvenih problema i pretpostaviti da prvi uzrokuje druge kroz neki oblik nutritivnog nedostatka.
Ipak, nova analiza, objavljena u
"Journal of Affective Disorders", uzela je u obzir širok spektar nutritivnih faktora, uključujući ukupan unos kalorija, unos proteina, unos mikronutrijenata i nivo obrade hrane.
Ovo ukazuje na sledeće - veće stope depresije među vegetarijancima nisu uzrokovane nutritivnim sadržajem u njihovoj ishrani.
Dakle, šta bi moglo objasniti vezu između vegetarijanstva i depresije? Postoji li neki nenutritivni mehanizam koji čini da prvo uzrokuje drugo?
Prvo, moguće je da depresivnost uzrokuje da ljudi verovatnije postanu vegetarijanci, a ne obrnuto. Simptomi depresije mogu uključivati razmišljanje o negativnim stvarima, kao i dovesti do osećanja krivice, navodi Kris Brajant, počasni naučni saradnik sa odseka za psihologiju na Univerzitetu u Batu.
Pod pretpostavkom da će se depresivni i nedepresivni ljudi podjednako susresti sa uznemirujućom istinom o klanicama i fabričkim farmama, moguće je da će depresivni ljudi češće razmišljati o tim stvarima i verovatnije će se osećati krivim za svoj udeo u stvaranju potražnje.
Dok se depresija ponekad karakteriše kao da ima nerealno negativne percepcije, postoje dokazi koji ukazuju na to da ljudi sa blagom do umerenom depresijom imaju realističnije razmišljanje o ishodu neizvesnih događaja i realnije percepcije sopstvene uloge i sposobnosti.
U ovom slučaju zaista postoji okrutno postupanje prema životinjama u proizvodnji mesa. A ovo je zaista uzrokovano potražnjom potrošača za jeftinim mesom.
Drugo, moguće je da vegetarijanska dijeta izaziva depresiju iz drugih razloga osim ishrane. Čak i ako vegetarijanskoj ishrani ne nedostaje nijedan "srećni nutrijent", može biti slučaj da odustajanje od mesa izaziva depresiju na druge načine.
Na primer, usvajanje vegetarijanske ishrane može uticati na nečiji odnos sa drugima i uključenost u društvene aktivnosti, a ponekad može biti povezano sa zadirkivanjem.
Posebno, nova studija je zasnovana na podacima iz ankete prikupljenim u Brazilu, zemlji poznatoj po svojoj ishrani punoj mesa. Neki podaci istraživanja ukazuju na nagli porast vegetarijanstva u Brazilu poslednjih godina, sa osam odsto u 2012. na 16 odsto u 2018.
Međutim, nedavni rad je anketirao više od 14.000 Brazilaca i otkrio samo 82 vegetarijanca – jedva više od pola odsto.
Mora se postaviti pitanje da li bi se ista veza između vegetarijanstva i depresije primetila u Indiji ili drugim zemljama u kojima je vegetarijanstvo više društvena norma. Što je još važnije, kako se stopa vegetarijanstva povećava u Velikoj Britaniji i drugim razvijenim zemljama, da li ćemo videti da veza nestaje tokom vremena?
Konačno, moguće je da ni vegetarijanstvo ni depresija ne uzrokuju ono drugo, već su oba povezana sa nekim trećim faktorom. Ovo može biti bilo koji broj karakteristika ili iskustava koja su povezana i sa vegetarijanstvom i sa depresijom.
Na primer, žene imaju veću verovatnoću da budu vegetarijanke i da dožive depresiju. Međutim, brazilska studija je uzela u obzir pol, isključujući ovu konkretnu treću varijablu.
Nije ispitano
Jedna varijabla koja nije ispitana, ali je verovatno povezana i sa vegetarijanstvom i sa depresijom, jeste izloženost nasilnim slikama mesne industrije. Sprečavanje okrutnosti prema životinjama je najčešće citirani razlog zašto vegetarijanci izbegavaju meso.
Postoji nekoliko mogućih razloga za vezu između vegetarijanstva i depresije. Ova nova studija ukazuje na to da vegetarijanska ishrana nije uzrok depresije.
Umesto toga, vegetarijansko socijalno iskustvo može doprineti depresiji, depresija može da izazove povećanu verovatnoću da se postane vegetarijanac, ili i vegetarijanstvo i depresija mogu biti uzrokovani trećom varijablom, kao što je izloženost nasilnim slikama mesne industrije, piše Brajant za
The Conversation.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar