Loše navike u ishrani stičemo već sa 12 meseci

Navike u ishrani formiraju se u najranijem životnom dobu, pa tako deca već sa 12 meseci razvijaju nezdrave navike u ishrani koje mogu da dovedu do gojaznosti u kasnijem životnom dobu, navedeno je u istraživanju o ishrani koju je sprovela kompanija "Nestle".
Navike u ishrani formiraju se u najranijem životnom dobu, pa tako deca već sa 12 meseci razvijaju nezdrave navike u ishrani koje mogu da dovedu do gojaznosti u kasnijem životnom dobu, navedeno je u istraživanju o ishrani koju je sprovela kompanija "Nestle".

"Primetili smo da loše navike u ishrani počinju u najranijem životnom dobu i odražavaju se na decu i odrasle", izjavila je globalna direktorka Nauke o ishrani, odseka za dečiju hranu u Nestléu Katlin Rejdi. Prema njenim rečima, veoma je bitno da se postave zdrave osnove ishrane u ranom detinjstvu, u periodu kad se navike i ukus tek formiraju.

U SAD 10 odsto dece od dve do pet godina spada u kategoriju gojaznih, a studija je pokazala da su roditeljima i starateljima neophodna bolja uputstva kako bi pomogli deci da razviju zdrave navike u ishrani počevši od prve godine života. Nestle studija je pokazala da jednostavne navike u ishrani mogu značajno da doprinesu poboljšanju u kvalitetu ishrane dece.

Na primer, roditelji bi trebalo da razmišljaju o hrani između glavnih obroka kao o mini-obrocima i da deci nude zdrave namirnice kao što su voće, povrće, jogurt sa niskim procentom masti i hrana od celovitog zrna. "Roditeljima su potrebne dosledne informacije o tome kako bi trebalo da hrane decu na zdrav način. Ako možemo da edukujemo roditelje o tome kakav sve uticaj mogu da imaju jednostavne promene u ishrani, mogli bismo da sprečimo gojaznost i pojavu hroničnih bolesti kod budućih generacija", dodala je dr Rejdi.

Rezultati su predstavljeni ovih dana na godišnjem naučnom sastanku "Društvo gojaznih" u Orlandu u SAD.

Prema podacima srpskog Ministarstva zdravlja, istraživanje zdravlja stanovnika Srbije 2006. pokazalo je da je gotovo petina dece od sedam do 19 godina umereno gojazna ili gojazna. U Srbiji je tako oko 12 odsto umereno gojazne dece i 10 odsto one gojazne. Takođe, istraživanje pokazuje da u istočnoj Srbiji ima najviše gojazne dece, a procenat se penje do 14 odsto.

Samo 2000. godine taj broj je iznosio 4,4 procenata, što pokazuje da je, za samo šest godina, broj gojazne dece više nego dupliran. Nestle studija je započeta 2002. i u nju je bilo uključeno više od 3.200 dece. To je čini najvećom, najsveobuhvatnijom studijom o ishrani i navikama u ishrani odojčadi, dece i predškolaca u Americi.

U 2008. godini istraživanje je nastavljeno sa ciljem da se otkrije da li su navike u ishrani kod dece u Americi promenjene od 2002.  Studiju je sprovela istraživačka organizacija Mathematica Policy Research.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Zašto su važni pregledi urina

Rezultati osnovnog pregleda urina pokazuju stanje naših bubrega, njegovih izvodnih kanala i mokraćne bešike, a ti rezultati važni su za sve, naročito za trudnice i hronične bolesnike.