U slučajevima kad čačkanje nosa oštećuje untrašnja tkiva, ključne vrste bakterija imaju lakši pristup samom mozgu koji onda reaguje na njihovu prisutnost na načine koji nalikuju simptomima Alchajmerove bolesti.
Ovaj zaključak treba uzeti s rezervom – između ostalog i zbog toga što su se sva istraživanja, koja to potvrđuju, bavila miševima, a ne ljudima – ali rezultati svakako opravdavaju dalja istraživanja jer bi to moglo unaprediti naše znanje o tome kako dolazi do Alchajmerove bolesti, nečemu o čemu se još uvek vrlo malo zna.
Grupa naučnika sa Univerziteta Grifit u Australiji u testovima je koristila bakteriju koja se zove Chlamydia pneumoniae, koja može da zarazi ljude i koja uzrokuje upalu pluća. Ista bakterija je takođe uočena u mozgu većine ljudi koje pogađa poodmakla demencija.
Njihov rad je pokazao da kod miševa ta bakterija može putovati preko olfaktornog živca koji spaja nosnu šupljinu i mozak. Štaviše, u slučajevima kad bi došlo do oštećenja epitela, tj. tankog tkiva u gornjem delu nosne šupljine, upale nerva bi bile još gore.
U takvim okolnostima mozgovi miševa bi počeli da gomilaju veće naslage amiloid-beta proteina, proteina koji mozak proizvodi kao odgovor na upalna stanja. Veće koncentracije naslaga ovog proteina su takođe nađene kod ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti.
"Mi smo prvi pokazali da Chlamydia pneumoniae može direktno otići kroz nos i doći do mozga gde onda može dovesti do patologija koje izgledaju kao Alchajmerova bolest", kaže neuronaučnik Džejms Sent Džon sa univerziteta Grifit. "Videli smo da se to može dogoditi kod miševa, a ti dokazi vode do potencijalno zastrašujućih zaključaka i za ljude."
Naučnike je iznenadila brzina kojom se bakterija ukorenila u centralnom nervnom sistmu kod miševa jer bi do upale došlo između 24 do 72 sata. Veruje se da za bakterije i viruse nos predstavlja brzi put do mozga.
Oko 90 odsto ljudi "kopa" nos
Iako nije sasvim sigurno da dolazi do istog efekta i kod ljudi, ili da su uopšte naslage amiloid-beta proteina uzročnici Alchajmerove bolesti, ipak vredi nastaviti s novim istraživanjima u obećavajućem smeru, kako bi se bolje razumeo taj vrlo česti neurodegenerativni poremećaj.
"Sada treba sprovesti ovakvo istraživanje i na ljudima, kako bismo potvrdili funkcioniše li isti mehanizam i kod njih na takav način", kaže Sent Džon. "Takva istraživanja imaju puno zagovornika, ali nisu još završena. Ono što sigurno znamo jeste da je ova ista bakterija prisutna i kod ljudi, ali za sada još ne znamo kako tačno tamo dođu."
Čačkanje nosa nije baš retka pojava. Zapravo, po jednoj studiji iz 1995. moguće je da 90 odsto ljudi to radi, a primećeno je i kod niza drugih vrsta životinja. Korist od te navike nije sasvim razjašnjena, ali ovakva istraživanja bi trebalo da nas nateraju da razmislimo pre nego što stavimo prst u nos.
Naučnici trenutno planiraju buduće studije koje bi se bavile istim procesom kod ljudi – ali do tada Sent Džon i njegove kolege samo poručuju da kopanje nosa i čupanje dlaka u nosnoj šupljini "nisu dobra ideja" zbog potencijalnog oštećenja tkiva u samom nosu.
Jedno od pitanja na koje će tim pokušati da odgovori jeste i da li su povećane naslage amiloid-beta proteina prirodan, zdrav, odgovor imunološkog sistema, koji se može preokrenuti jednom kada se upalni proces pobedi.
Alchajmerova bolest je neverovatno komplikovana bolest što se i vidi iz ogromnog broja studija koje se bave njom i po raznim pristupima kojima naučnici pokušavaju da dođu do boljeg razumevanja tog oboljenja. Ali svako istraživanje nas dovodi barem korak bliže pronalasku nekog načina za zaustavljanje bolesti.
"Nakon 65. godine života rizik od oboljenja naglo poraste, ali istražujemo i druge uzroke jer se ne radi samo o starosti, radi se i o izlaganju faktorima u okolini. I verujemo da bakterije i virusi pritom imaju ključnu ulogu", kaže Sent Džon.
Komentari 1
Deks
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar