Kada je britanski neurohirurg Henri Marš seo pored kreveta svog pacijenta nakon operacije, imao je težak zadatak: morao je da mu prense lošu vest da je pogrešio. Pacijent je imao uklješteni živac u ruci, zbog čega je morao na operaciju, tokom koje je Marš slučajno otvorio živac na pogrešnoj strani njegove kičme.
Lekarske greške često se tiču obavljanja operacija na pogrešnoj strani tela: davanje injekcije u pogrešno oko, biopsija pogrešne dojke. Ti događaji pokazuju nam da, iako mnogi od nas još kao mali naučimo da razlikujemo levo i desno, neki, i u odraslom dobu, još uvek ne svladaju to, piše BBC, a prenosi
N1 Zagreb.
Za neke od nas je razlika levo-desno jednostavna kao i razlika gore-dole, ali značajna manjina, otprilike jedan od šest ljudi, kaže nedavna studija, ne može brzo da raspozna levu stranu od desne. Čak i oni koji veruju da nemaju problema mogu pogrešiti ako ih nešto ometa.
"Niko neće pogrešiti pri izjavi da je nešto ispred ili iza, gore ili dole. Ali, razlikovanje leve i desne strane je nešto drugo. Stvar je u simetriji, ako se okrenete, sve će biti na suprotnoj strani. To je ono što ljude buni", naglašava Inke Van der Ham, profesorka neuropsihologije na Univerzitetu Leiden u Holandiji.
Razlikovanje leve i desne strane zapravo je poprilično kompleksan proces, u kojem učestvuje naše pamćenje, jezik, vizuelno i prostorno procesuiranje, kao i mentalna rotacija. Istraživači tek sada počinju da shvataju šta se tačno događa u našem mozgu dok pokušavamo da razlikujemo levo od desnog i zašto je ta radnja za neke vrlo jednostavna, a za neke predstavlja izazov.
"Neki pojedinci to mogu učiniti bez razmišljanja, automatski", kaže Džerard Gormli, lekar i klinički profesor na univerzitetu u Belfastu u Severnoj Irskoj. "Drugi moraju da prođu određeni proces", dodaje on.
Kako bi razumeo šta se događa pri tom procesu, Gormli i njegove kolege sproveli su istraživanje na studentima medicine gde su ispitali njihova iskustva u razlikovanju leve i desne strane.
"Prvo se morate orijentisati u sebi", objašnjava Gormli. "Ako se to ne dogodi automatski, neki učesnici opisali su kako koriste razne trikove - prstima oblikuju slovo L, prisećaju se kojom rukom pišu ili sviraju gitaru. Neki ljudi koristiće tetovaže ili pirsinge koje imaju", priča lekar.
Potom morate shvatiti koja strana je leva ili desna iz tuđe perspektive, što znači da se morate mentalno rotirati kako biste gledali u istom smeru kao i druga osoba.
“Ako gledam u nekog, moja leva ruka biće na istoj strani kao i njegova desna. Ta ideja mentalnog rotiranja stvara dodatni sloj komplikacija", pojašnjava Gormli..
Trikovi sa sopstvenim rukama
Druga istraživanja su pokazala da je ljudima lakše da procene prikazuje li neka slika levu ili desnu ruku ako zamisle rotaciju sopstvenih ruku.
Istraživanje koje su objavili Van der Ham i njene kolege 2020. pokazalo je da oko 15 posto ljudi kaže da imaju problema s razlikovanjem leve i desne strane. Gotovo polovina od 400 učesnika u studiji rekli su da koriste trikove s vlastitim rukama kako bi si pomogli u identifikovanju koja strana je koja.
Istraživači su koristili takozvani Bergenov test razlikovanja leve i desne strane, kako bi bolje shvatili kako ti trikovi funkcionišu. Učesnici su gledali u crteže čovečuljaka i spreda i otpozadi, s rukama u različitim pozicijama, i morali su da odrede koja ruka je leva, a koja desna.
"Čini se jednostavno, ali poprilično frustrira ako morate to uraditi na stotinu crteža što brže možete", kaže Van der Ham.
U prvom eksperimentu, učesnici su sedeli s rukama na stolu.
"Mnogo je zavisilo od toga kako su crteži izgledali", objašnjava ona. "Ako ste gledali u crtež potiljka, čovečuljak je gledao u istom smeru kao i vi, što znači da ste strane mogli odrediti mnogo brže i tačnije", pojašnjava.
Ako je na crtežu čovečuljak prikazan spreda s prekrštenim rukama, učesnici su takođe bolje reagovali.
"To nam govori da je telo zaista uključeno u celi ovaj proces", kaže Van der Ham.
Nije jasno zašto svi nemaju podjednake veštine razlikovanja leve od desne strane, iako istraživanja pokazuju da asimetrija tela može imati veze: što vam je telo asimetričnije, na primer po pitanju dominantne ruke, to će vam biti lakše razlikovati levu stranu od desne.
"Ako je jedna strana vašeg mozga malo veća od druge, imaćete više uspeha pri razlikovanju levog od desnog", kaže Gormli.
Ali, to takođe može biti nešto što smo naučili u detinjstvu, dodaje Van der Ham.
"Ako pustite decu da sami šetaju ispred vas i donose odluke o smeru, imaće bolju prostornu orijentaciju kasnije u životu", tvrdi.
Greška koja može skupo da košta
Iako je mnogo svakodnevnih situacija gde je važno razlikovati levo od desnog, u nekim situacijama to je od životne važnosti. Neurohirurg Marš s početka članka uspeo je da ispravi svoju grešku, ali ako bi hirurg izvadio pogrešan bubreg ili amputirao pogrešnu nogu, na primer, posledice bi bile tragične.
Medicina nije jedino polje gde takve greške mogu praviti razliku između života i smrti: moguće je da je potonuću Titanika doprinela činjenica da je kormilar brod okrenuo u krivom smeru.
I dok neki ljudi moraju da ulože više truda u razlikovanje leve od desne strane, svako od nas može da pogreši, kaže Gormli i dodaje da se nada da će svest o tome koliko je lako pogrešiti umanjiti stigmu koju osećaju oni koji s tim imaju problema.
"Kao zdravstveni radnici, mnogo vremena provodimo označavajući prostorne orijentacije: proksimalno, distalno, superiorno, inferiorno… ali ne obraćamo previše pažnje na levo i desno. Zapravo je od svih prostornih orijentacija upravo ta najkompleksnija", zaključuje on.
Komentari 3
NS49
Sto se tiče
Brban
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar