Međutim, svaka osoba, bez obzira na pol ili starost, može biti pogođena problemima sa štitnom žlezdom, upozorava dr Ruchi Gaba sa Medicinskog fakulteta Baylor u Hjustonu.
Štitna žlezda je mala žlezda u obliku leptira koja se nalazi nisko na prednjem delu vrata i odgovorna je za regulisanje metabolizma u telu. Štitna žlezda proizvodi hormone T3 trijodtironin i T4 tiroksin, koji utiču na regulaciju telesne temperature, metabolizam, rad srca i funkcionisanje nervnog sistema, a kod žena i na reproduktivnu sposobnost.
Ako nema dovoljno joda - ne proizvodi se dovoljno hormona štitne žezde i čitav organizam ne funkcioniše.
Jod je osnovni gradivni element hormona štitne žlezde i neophodan je za normalan rast i razvoj svih ćelija i tkiva. Kada nema dovoljno joda na raspolaganju, štitna žlezda se progresivno povećava (raste struma ili guša) jer pokušava da prati potražnju za proizvodnjom tiroidnih hormona. Unutar strume se mogu razviti čvorovi. Pacijenti sa velikom strumom mogu imati simptome gušenja, posebno kada leže, teškocće pri gutanju i disanju.
Jod ima veliku ulogu u sintezi hormona štitne žlezde,ali i u zdravlju mozga, imunog sistema i dr. Obzirom da jod uzimamo iz hrane i iz jodirane soli, njegov manjak, teoretski gledano, u današnje vreme, ne bismo trebali osećati. Međutim, događa se upravo suprotno, jer se zanemaruje učinak halogenih elemenata na apsorpciju joda. Ukoliko istovremeno unosimo jod, hlor, fluor i brom, oni se nadmeću za iste receptore u ćelijama, a kada zauzmu te receptore, istiskuju jedan drugog. Onaj kojeg je više i jači je, taj pobeđuje. Nažalost, joda je najčešće premalo. Iako jod unosimo hranom, nema ga dovoljno na raspolaganju.
Najbolji izvori joda su alge i morska riba.
