Iako znatno narušava kvalitet života pojedinca i u praksi se susreće sve više - zbog nedovoljnih istraživanja još nije zvanično klasifikovana kao poremećaj u ishrani.
To je relativno nov i nedovoljno istražen termin koji je svoj pojam i koncept dobio krajem devedesetih zahvaljujući američkom doktoru Stivenu Bratmanu.
Ortoreksiju nazivaju i "dijetalnim perfekcionizmom" jer kod ljudi koji od nje pate izbor hrane postaje toliko restriktivan - i po kalorijama i po vrstama hrane - toliko da ugrožava zdravlje, što je ironičan obrt za osobu koja je potpuno posvećena zdravoj ishrani, rekla je Hini domaćica Centra za poremećaje u ishrani "Bea" Jelena Balabanić Mavrović.
Dijagnoza ortoreksije se pojavljuje i još nije zvanično klasifikovana kao psihološki poremećaj, odnosno poremećaj u ishrani.
"Zbog toga nije uvrštena u dijagnostičke priručnike i nema jasnih i opšteprihvaćenih dijagnostičkih kriterijuma i smernica za lečenje", rekla je Nikolina Vujčić Stipčević, specijalista psihijatrije iz Dnevne bolnice za poremećaje u ishrani Klinike za psihijatriju "Sveti Ivan".
Zbog toga je teško izmeriti ortoreksiju, odnosno teško je reći šta je tačno, koji su uzroci i koju populaciju najčešće pogađa, objasnila je Hini doktorka psihologije Divna Blažev, koja piše disertaciju o biopsihosocijalnom modelu ortoreksije.
O ortoreksiji je iz prve ruke saznala 26-godišnja fitnes trenerka, a poremećaj se pojavio kada je počela ozbiljnije da trenira i proučava ishranu. U to vreme je dnevno unosila 800 - 1.000 kalorija.
"Legla bih u krevet i razmišljala šta ću jesti sledećeg dana. Mislila sam da sve vreme razmišljam o hrani jer me kuvanje i jelo čine srećnom, a nisam shvatala da je to zato što sam bila gladna", rekla je Hini.
Ljudi sa ortoreksijom su opsednuti zdravom hranom i mentalno su zaokupljeni njenim poreklom i načinima pripreme. Jedu samo "zdravu, ispravnu, biološki čistu, dobru hranu", a izbegavaju "nezdravu, pogrešnu, lošu i prljavu".
"U povećanom riziku su ljudi koji znaju mnogo o hrani i imaju osećaj nesigurnosti, studenti nutricionizma, sportisti - posebno bodibilderi i fitnes industrija - i ljudi skloni psihosomatici, odnosno koji pate od fizičkih simptoma bez utvrđenog medicinskog uzroka", rekla je terapeutkinja Balaban Mavrović.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar