Postoje pacijenti koji su preboleli infekciju korona virusom, negativni su na PCR testu, ali i dalje imaju simptome i tegobe koji se ne mogu povezati sa prisustvom druge bolesti.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Ivana Damjanović)
Ukoliko ovo stanje traje duže od četiri nedelje od završetka bolesti eksperti su skloni da ga nazivaju imenom post kovid, ali ukoliko traje duže od 12 nedelja post kovid prerasta u stanje koje najčešće nazivamo simptomom dugačkog kovida.
Bilo kako bilo, nazivi se često mešaju, nema jasne nomenklature, a najvažnije je da jedno zlo nikad ne ide samo, piše dr Ivana Damjanović.
Teško je definisati koji su to pacijenti koji su skloni da podlegnu sindromu dugačkog kovida i koliko ih je zapravo, ali ono malo što znamo nam govori da će ovaj sindrom dobiti češće stariji pacijenti sa istovremenim prisustvom više bolesti.
Nije retko da se sindrom dugačkog kovida zabeleži i kod mlađih ljudi, ali uglavno se smatra da je potrebno da su preležali teži oblik bolesti.
Možemo smatrati da se sindrom dugačkog kovida javlja kod 10 do 15% pacijenata koji su preležali kovid-19. Mnogi autori insistiraju na mnogo većim brojkama, imajući u vidu da ako su simptomi dugačkog kovida blaži ti bacijenti i ne odlaze doktoru. U mnogim zemljama koje su beležile visok broj zaraženih formiraju se posebna odeljenja ili čak i čitave bolnice koje leče samo pacijente koji pate od sindroma dugačkog kovida (Španija, Italija, Francuska, SAD itd). Italijanski stručnjaci smatraju da najmanje 80% pacijenata sa prebolelim kovidom više meseci ima makar jedan simptom, a čak 55% takvih pacijenata čak tri simptoma dugačkog kovida.
Generalno gledajući kovid ostavlja posledice na svim organima. Pacijenti su najčešće umorni, teško se kreću, brzo se umaraju, imaju probadanje u grudima, povećanu količinu sekreta, često kašlju, ali imaju i poremećaj sna, raspoloženja, koncentracije, pažnje i probleme na poslu. Naravno da je najopasnija pojava peri i miokarditisa sa pratećim aritmijama, pogoršanje dijabetesa ili izraženi urinarni problemi. Nedavno je čak pokazano da preležani kovid-19 može ostaviti posledice na reproduktivnu sposobnost muškraca, ali ne i žena, jer se ispostavilo da na njihovim reproduktivnim organima nema dovoljno receptora za koje se vezuje virus.
Bolest se leči uz učešće većeg broja specijalista različitih grana medicine. Uz zvaničnu terapiju koju dobijaju, ovi pacijenti često posežu i za različitim suplementima. Upravo zbog toga nam je ideja bila da razmotrimo moguću i racionalnu primenu ovih proizvoda u sindromu dugačkog kovida.
Tri najizraženija simptoma su umor, teškoće sa disanjem, povećna količina sekreta i tzv "brain fog", koji prate poremećaj raspoloženja, sna, pažnje, koncentracije, nemogućnost brzog razmišljanja i donošenja odluka što rezultira i velikim gubitkom radnih dana na poslu.
Ako je u nečemu bila korisna ova pandemija onda je to činjenica da su naša znanja o suplementima drastično povećana. N-acetil-cistein je recimo mukolitik, što znači da pomaže izbacivanje i smanjuje količinu gustog sekreta, te tako i česti kašalj. Osim toga on deluje i antioksidantno i kod pacijenata sa dugačkim kovidom popravlja disanje, smanjuje učestalost kašlja.
Kada govorimo o nervnom sistemu pomaže da se smanji zaostala upala i popravi stvaranje serotonina, dopamina i drugim supstancija bitnih za raspoloženje i ponašanje. Na ovaj način smanjuje intezitet sva tri najvažnija simptoma sindroma dugog kovida: "brain fog", umor i kašalj. N-acetil-cistein dokazano pomaže da se spreči nastanak plućne fibroze, jedne od najopasnijih komplikacija posle preležanog kovida.
Cink i selen su snažni antioksidansi. Za cink smo saznali da popravlja eliminaciju sekreta i olakšava disanje, da podiže imuni odgovor i urođenog i stečenog imuniteta i na kraju smanjuje umor. Bez cinka i selena danas nema ni lečenja nekih poremećaja štitne žlezde, koji se takođe javlja u sindromu dugačkog kovida.
O vitaminu C je izlišno govoriti. Njegova uloga u popravljanju simptoma infekcije, ali i daljem sprečavanju upale je verovatno presudna. On istovremeno popravlja i odbrambene snage organizma i povoljno deluje na normalno funkcionisanje krvnih sudova.
Vitamin D smanjuje umor i deluje imunomodulatorno. Na pitanje da li je u našim krajevima neophodno uzimanje proizvoda sa vitaminom D postoji samo jedan odgovor: DA.
U našim krajevima nema dovoljno UVB zrakova u sunčanoj svetlosti koji bi u našoj koži napravili dovoljno vitamina D, niti ga u dovoljnoj meri uzimamo hranom. Vrlo je verovatno da je više od 70% stanovništva ima nedostatak pa se on mora nadoknaditi kroz suplemente. I vitamin D i cink je skoro sigurno u manjku kod starijih osoba, a slična je situacija i sa onima koji boluju od hroničnih bolesti.
Naravno, postoje i druge supstancije koje mogu da potpomognu u otklanjanju oksidativnog stresa u postkovidu. Takav je, na primer, mangan ili alfa lipoinska kiselina. Nekoliko studija završenih ove godine je pokazalo da stalna primena probiotika smanjuje osećaj umora kod pacijenata sa sindromom dugačkog kovida.
Kada sva ova znanja, do kojih smo došli na osnovu mnogobrojnih istraživanja u toku pandemije, stavimo na sto, postaje jasno da su nam suplementi, minerali i vitamini, neophodni kao dodatna, ali važna terapija u sindromu dugačkog kovida. U centrima u kojima se ovakvi pacijenti leče upravo se, uz redovnu terapiju, poklanja velika pažnja i suplementaciji.
Lično preporučujem BiVits® ACTIVA Recovery, jedinstvenu formulu koja u jednoj tableti sadrži kombinaciju cinka, selena, vitamina D3, mangana, vitamina C i N-acetilcisteina. Pažljivo odabrani aktivni sastojci ostvaruju obećavajuću sinergiju i snažniji antioksidativni efekat.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
U australijskoj saveznoj državi Viktoriji došlo je do naglog porasta slučajeva oboljevanja od Buruli ulcera, bolesti izazvane bakterijom koja jede meso.
Profesor dr Igor Ivanov, načelnik Odeljenja za ishemijske bolesti srca i koronarnu patofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, lekar je koji godišnje uradi 250 kateterizacija.
Ako mislite da imate srčani udar, nemojte se oslanjati na savet koji se širi internetom jer bi to moglo pogoršati situaciju i ugroziti vaš život, upozorio je britanski lekar Karan Rajan.
Ljubitelji kafe se često oslanjaju na svoju omiljenu jutarnju šoljicu da započnu dan puni energije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa kafom može da izazove neprijatne nuspojave.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da se od 9. do 15. decembra u Srbiji beleži 6.585 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar saopštio je da od danas više nema lista čekanja za operaciju katarakte i izrazio očekivanje da će u narednim danima još neke liste čekanja biti ukinute.
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Pacijentkinjama koje se leče inovativnim lekovima za rak dojke omogućeno je da deo terapije primaju u još 30 opštih bolnica širom Srbije umesto samo u kliničkim centrima, saopštio je RFZO.
Evropske zemlje su od pandemije koronavirusa videle ko-cirkulaciju zimskih virusa, a zdravstveni sistemi suočeni su s potencijalnom "trostrukom pretnjom" bolesti, kažu zdravstvene agencije.
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji je prošle godine porastao 24,8 odsto u odnosu na 2022, na 766, od čega je za 334 ljudi izvršeno asistirano samoubistvo, saopštilo je špansko Ministarstvo zdravlja.
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo je više od 1.100 uboda pčela nakon što ga je napao roj insekata na farmi u brazilskoj državi Mato Groso do Sul, preneo je britanski Miror.
Dvanaestogodišnjem dečaku iz Srbije urađena je istovremena transplantacija jetre i bubrega u Italiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, saopštio je danas RFZO.
S obzirom na to da tokom zime žeđ nije toliko izražena, može se dogoditi da zaboravimo redovno da pijemo dovoljno vode, pa dehidratacija nije retka pojava.
Inspirativne priče o malim i velikim herojima čuli smo na konferenciji Da sva deca skaču, koju su organizovali Fondacija Nataša Kovačević i kompanija AbelaPharm, u sredu, 11. decembra, u Beogradu.
