Kašalj je odbrambeni mehanizam za čišćenje disajnih puteva, međutim ukoliko traje duže može značajno da remeti svakodnevno funkcionisanje i da utiče na kvalitet života.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Violeta Kolarov)
Kašalj je jedan od najčešćih razloga dolazaka pacijenata kod lekara na primarnom nivou zdravstvene zaštite odnosno u Domove zdravlja, ali i u bolničke ustanove.
Kašalj se kod odraslih osoba definiše kao hroničan ukoliko traje duže od 8 nedelja. Postoji više razloga za hronični kašalj, ali je jedan od najčešćih višegodišnje pušenje cigareta.
O pušačkom kašlju govori doc. dr Violeta Kolarov, pulmolog sa Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica.
Pušači svoj kašalj koji je ponekad prisutan i godinama, a najizraženiji u jutarnjim satima uz izbacivanje gustog sekreta, smatraju "normalnim" pratiocem svoje loše navike - pušenja i ne pridaju mu važnost, te se ne javljaju lekaru.
Međutim, hronični kašalj može biti prvi simptom hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP), koja nastaje najčešće kao posledica pušenja i jedna je od vodećih uzroka oboljevanja u celom svetu. Ukoliko se razvije hronična opstruktivna bolest pluća koja se karakteriše suženjem disajnih puteva, tada se osim kašlja javlja i otežano disanje, brzo zamaranje, loša tolerancija fizičkog napora, česta pogoršanja i infekcije disajnih puteva.
"Osim što pušenje može izazvati HOBP, zbog toksičnih materija i katrana koji se nalaze u duvanskom dimu, konzumiranje cigareta je glavni faktor rizika i za nastanak karcinoma pluća koji je jedan od vodećih uzroka umiranja u celom svetu. Moj savet, a svakako i najbolji način da se smanji rizik od nastanka i HOBP i karcinoma pluća je prestanak pušenja", kaže dr Kolarov.
Nekima je lako, međutim velikoj većini je veoma teško da prekinu lošu naviku kao što je pušenje. Ukoliko ste pušač ili je neko vama blizak pušač, treba obratiti pažnju i javiti se lekaru ukoliko su prisutni neki od sledećih simptoma:
kašalj koji traje duže od 8 nedelja, a ponekad mesecima i godinama uz jutarnje iskašljavanje
kašalj koji menja svoj karakter
otežano disanje, osećaj zviždanja prilikom disanja
loša tolerancija fizičkog napora
promuklost
česte respiratorne infekcije
pojava krvi u ispljuvku
Ukoliko imate neki od navedenih simptoma, obavezno se javite svom izabranom lekaru ili pulmologu, savetuje dr V. Kolarov.
Iako je najbolji savet prestanak pušenja, postoje i neki prirodni proizvodi koji pomažu u smanjenju i otklanjanju kašlja, kao što su med i pojedine biljke. Lekovi, proizvodi koji rastvaraju gust sekret i olakšavaju iskašljaj nazivaju se mukolitici i mogu pomoći u čišćenju bronhijalnog stabla i pluća.
"Za mene je preporuka broj jedan PropoMucil® za pušače jer predstavlja jedinstvenu kombinaciju propolisa bogatog polifenolima i N-acetilcisteina, koji udruženo pomažu eliminaciju sekreta, a dodatak meda, te ekstrakta belog sleza, jagorčevine i nane doprinose zdravlju disajnih puteva. Propomucil® za pušače čisti bronhije, disajne puteve i olakšava disanje, dodatno pomaže u iskašljavanju sekreta i smanjenju nadražaja, pa olakšava pušački kašalj. PropoMucil® za pušače u svakodnevnoj primeni dobra je zaštita disajnih puteva kako kod aktivnih pušača, tako i kod osoba koje ostavljaju pušenje", na kraju savetuje dr Violeta Kolarov.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu pokušali su da razumeju uticaj nedostatka sna na cirkulišuće imune ćelije, kao što su monociti, i njegovu povezanost sa sistemskom upalom.
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
