Skoro svako od nas je barem jednom u životu imao problem sa nakupljenim kamencem ili plakom na zubima - ovo su pojave koje se razvijaju postepeno, ali mogu da nanesu veliku štetu.
Foto: Pexels
Istraživanja i iskustva stomatologa pokazuju da pranje zuba, iako je osnovna navika koju treba da negujemo u sklopu pojedinačne oralne higijene, nije dovoljno da bismo sprečili nastajanje štetnih naslaga bakterija i kamenca.
Ukoliko želite da prevenirate bolesti koje napadaju zube, a ujedno proredite svoje "intervencijske" posete stomatologu, korisno je da u svoju svakodnevnu rutinu uključite neke od sledećih navika.
Konac ili interdentalna četkica - vi birate
Izuzetno ćete pomoći svojim zubima ukoliko u rutinu uključite dentalni konac ili interdentalnu četkicu za zube.
Uloga ovih sredstava je ista - sprečavanje nakupljanja plaka i kamenca. Na vama je da odlučite šta biste, od navedenog, lakše uključili u svoju rutinu tako da ne prestajete sa novoformiranom praksom.
Dentalni konac - praksom do savršenstva
Za upotrebu konca trebaće vam malo veština. Konac se prvo odvoji u dovoljnoj dužini, a potom strateški plasira - pomoću prstiju obe šake, između pojedinačnih zuba tako da obuhvati svaki zub i preko njega prelazi potezima "gore-dole".
U narednom snimku saznaćete kako se pravilno koristi konac.
Želite da potražite konac koji sadrži hlorheksidin, što mu omogućava besprekorno prelaženje preko zuba. Upravo takav konac nalazi se u ponudi kompanije "Curasept", koja uspešno posluje u Srbiji, a korene "vuče" iz Italije.
Curasept konac se ne cepa i olakšava da navlake uđu duboko do desni, kako biste efikasno uklonili sve što bi u budućnosti moglo da predstavlja problem (na primer, ostaci hrane). Ukoliko vam je potrebna pomoć da identifikujete šta tačno uklanjate iz interdentalnih prostora, odlučite se za crni Curasept konac sa hlorheksidinom, koji je obložen voskom i dodatno olakšava ceo proces.
Konac koristite pre nego što za pranje upotrebite četkicu za zube - oduzeće vam nekoliko minuta, ali će se isplatiti. Nakon čišćenja isperite usta vodicom za ispiranje, a potom se bacite na pranje zuba četkicom.
Drugo rešenje - interdentalna četkica
Konac za zube nije idealna opcija za svakoga. Ukoliko lakše rukujete četkicom, Curasept Srbija u ponudi ima profesionalne, jednostavne i efektne interdentalne četkice kao najbolji alat za čišćenje prostora između zuba i oko desni.
Interdentalna četkica je možda i bolji izbor od konca jer olakšava čišćenje vrlo uskih prostora, te ćete biti sigurniji da dobro čistite zube i prostor oko njih. Kao i konac, interdentalnu četkicu koristite pre pranja redovnom četkicom za zube, a potom usta uspirate.
U ponudi su Curasept Proxi interdentalne četkice, optimalan alat za oralnu higijenu. Ove četkice su odličnog oblika za upravljanje i definitivno će vas motivisati da ih uključite u svoju rutinu.
Tečnost za ispiranje usta - uz pranje, a i samostalno
Pomenuta tečnost za ispiranje usta i te kako ima ulogu u očuvanju oralnog zdravlja. Osim što predstavlja idealno sredstvo za ispiranje usta nakon upotrebe konca i/ili interdentalne četkice, tečnost se može koristiti za ispiranje usta i nakon što, na primer, ujutro popijete kafu ili čaj.
Tečnosti su savršene za prevenciju ne samo kamenca i plaka, već i za sprečavanje bojenja zuba različitim tečnostima koje vremenom ostavljaju svoj trag na našim zubima.
Curasept ADS tečnosti za ispiranje usta sa hlorheksidinom profesionalna su sredstva, namenjena svakodnevnoj upotrebi. Ne sadrže alkohol, te nema nikakve opasnosti od isušivanja usne duplje. Razliku ćete primetiti i Vi, ali i Vaš stomatolog.
Upoznajte se sa detaljnom ponudom Curasept Srbija na zvaničnom sajtu OVDE i odaberite sredstva koja će biti najbolja dopuna Vašem životu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
U australijskoj saveznoj državi Viktoriji došlo je do naglog porasta slučajeva oboljevanja od Buruli ulcera, bolesti izazvane bakterijom koja jede meso.
Profesor dr Igor Ivanov, načelnik Odeljenja za ishemijske bolesti srca i koronarnu patofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, lekar je koji godišnje uradi 250 kateterizacija.
Ako mislite da imate srčani udar, nemojte se oslanjati na savet koji se širi internetom jer bi to moglo pogoršati situaciju i ugroziti vaš život, upozorio je britanski lekar Karan Rajan.
Ljubitelji kafe se često oslanjaju na svoju omiljenu jutarnju šoljicu da započnu dan puni energije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa kafom može da izazove neprijatne nuspojave.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da se od 9. do 15. decembra u Srbiji beleži 6.585 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar saopštio je da od danas više nema lista čekanja za operaciju katarakte i izrazio očekivanje da će u narednim danima još neke liste čekanja biti ukinute.
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Pacijentkinjama koje se leče inovativnim lekovima za rak dojke omogućeno je da deo terapije primaju u još 30 opštih bolnica širom Srbije umesto samo u kliničkim centrima, saopštio je RFZO.
Evropske zemlje su od pandemije koronavirusa videle ko-cirkulaciju zimskih virusa, a zdravstveni sistemi suočeni su s potencijalnom "trostrukom pretnjom" bolesti, kažu zdravstvene agencije.
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji je prošle godine porastao 24,8 odsto u odnosu na 2022, na 766, od čega je za 334 ljudi izvršeno asistirano samoubistvo, saopštilo je špansko Ministarstvo zdravlja.
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo je više od 1.100 uboda pčela nakon što ga je napao roj insekata na farmi u brazilskoj državi Mato Groso do Sul, preneo je britanski Miror.
Dvanaestogodišnjem dečaku iz Srbije urađena je istovremena transplantacija jetre i bubrega u Italiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, saopštio je danas RFZO.
S obzirom na to da tokom zime žeđ nije toliko izražena, može se dogoditi da zaboravimo redovno da pijemo dovoljno vode, pa dehidratacija nije retka pojava.
Inspirativne priče o malim i velikim herojima čuli smo na konferenciji Da sva deca skaču, koju su organizovali Fondacija Nataša Kovačević i kompanija AbelaPharm, u sredu, 11. decembra, u Beogradu.
Epidemiološkinja Ivana Begović Lazarević kaže da se u vrtićkim kolektivima u Beogradu prijavljuje sve veći broj dece obolele od varičela, ali da su one očekivana pojava za ovaj period godine.
