Lepe vesti: Vakcine za karcinom i srčane bolesti očekuju se do 2030. godine, procenjuje Moderna
Vakcine protiv karcinoma i srčanih bolesti mogle bi da budu spremne do kraja decenije, procenjuje izvršni direktor Moderne Pol Barton.
Foto: Pixabay
Dr Pol Barton rekao je da je napredak postignut u oblasti mRNK tehnologije koja se koristi za pravljenje vakcina protiv kovida u ovoj kompaniji.
On predviđa da će do 2030. postojati vakcine za "sve vrste" neizlečivih stanja, spasavajući "stotine hiljada, ako ne i milione života".
Rane studije su već pokazale "obećavajuće rezultate", dodao je on.
"Imaćemo tu vakcinu i ona će biti veoma efikasna, i spasiće stotine hiljada, ako ne i milione života", rekao je dr Pol Barton, izvršni direktor proizvođača vakcine za The Guardian, prenosi Daily Mail.
Doktor je dodao da "misli da će moći da ponude personalizovane vakcine protiv više različitih tipova tumora za ljude širom sveta".
"Ako ste ikada pomislili da je mRNK samo za zarazne bolesti ili samo za kovid, sada postoji dokaz da to apsolutno nije slučaj. Može da se primeni na sve vrste bolesti: karcinom, zarazne bolesti, kardiovaskularne bolesti, autoimune bolesti, ali i retke bolesti. Imamo studije u svim tim oblastima i sve su pokazale obećavajuće rezultate", rekao je dr Barton.
Doktor nije rekao kako će vakcine funkcionisati, ali su prethodne studije pokazale da mRNK može da se koristi u borbi protiv kancera.
MRNK vakcine rade tako što nalažu ćelijama da proizvode protein koji pokreće imuni odgovor protiv specifičnog patogena, kao što je kovid.
Naučnici kažu da se ova uputstva takođe mogu prilagoditi kako bi ćelije mogle da proizvode antigene sa površine ćelija kancera, upozoravajući imuni sistem na ćelije karcinoma i izazivajući napad.
Da bi nekoga vakcinisali protiv kancera, lekari bi prvo morali da uzmu biopsiju tumora te osobe.
Zatim bi identifikovali antigen na ćelijama kancera i kodirali mRNK vakcinu da bi pokrenuli ćelije da naprave isti antigen.
Vakcina bi se zatim davala pacijentu, pokrećući njihove ćelije da naprave antigen i izazivajući imuni odgovor na njega.
Imunološke ćelije bi tada bile obučene da unište sve ćelije kancera koje ostanu u telu i da "love" sve ćelije kancera koje se vrate.
Lekari kažu da bi mRNK vakcine mogle da se podese za svakog pacijenta kako bi uzele u obzir različite tipove kancera i razlike među pacijentima. Ali ovo će se verovatno pokazati skupim načinom.
Ispitivanja mRNK vakcina protiv kancera već su u toku u Velikoj Britaniji i SAD, a rezultati se očekuju u narednim mesecima.
Oni uključuju Moderninu vakcinu protiv kancera, kojoj je Uprava za hranu i lekove (FDA) u februaru dodelila status "probojne terapije", što je otvorilo put za brzo odobrenje.
Vakcina, koja se daje zajedno sa lekom za imunoterapiju koji je napravio Merk, koristila bi se za lečenje pacijenata koji se oporavljaju od uznapredovalog melanoma i koji su najviše izloženi riziku od povratka tumora.
Modernina mRNK vakcina protiv kancera smanjuje rizik od tumora
Vakcina, u kombinaciji sa imunoterapijskim lekom, smanjila je šansu za recidiv za 44 odsto.
Ispitivanje druge faze pokazalo je da je kombinacija smanjila rizik od recidiva ili smrti nakon operacije za 44 odsto u poređenju sa samim imunoterapijskim lekom.
Istraživanja o vakcinama protiv srčanih bolesti su u ranoj fazi ispitivanja
One mogu da deluju ciljajući na proteine koji prouzrokuju visok nivo holesterola u krvi, povećavajući rizik od srčanih oboljenja.
Drugi ukazuju na to da bi se takođe mogle koristiti za podsticanje proizvodnje specifičnih proteina uključenih u "popravku" srca i njegove funkcije.
U studiji objavljenoj prošle godine, naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji koristili su mRNK da rekonstruišu ćelije kod miševa kako bi uklonili fibrozu.
Vakcinama bi se takođe mogla koristiti za lečenje autoimunih bolesti, zbog kojih telo greškom napada zdrave ćelije, kao u slučajevima multiple skleroze (MS).
Kod MS, imune ćelije počinju da napadaju mijelinski omotač koji štiti nervne ćelije izazivajući simptome uključujući grčeve mišića, bol i ograničenu pokretljivost.
Moderna je već pomerila granice mRNK vakcina protiv bolesti, osmišljavajući takvu vakcinu koja bi mogla da podstakne imuni sistem da se bori protiv RSV-a, koji je takođe dobio status "probojne terapije" od strane FDA.
Rezultati su pokazali da je bio 83 odsto efikasan u prevenciji najmanje dva simptoma, kao što su kašalj i groznica, kod odraslih starijih od 60 godina.
Poređenja radi, godišnja vakcinacija protiv gripa smanjuje rizik od bolesti za između 40 i 60 odsto prema procenama.
Fajzer je takođe počeo da regrutuje za kasna klinička ispitivanja vakcine protiv gripa zasnovane na mRNK tehnologiji i razvija lekove protiv drugih bolesti poput šindre.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Batut: Više od 14.000 obolelih od gripa i prehlade prošle nedelje
21.02.2025.•
0
Od 10. do 16. februara u Srbiji su zabeležena 14.072 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Doktorka objašnjava: Kako vitamin K2 utiče na vaše kosti i zbog čega je važan?
18.02.2025.•
0
Vitamin D igra glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju, ali deluje i direktno na imunološki odgovor organizma.
Doktori održali srce u životu van tela rekordnih 12 sati
18.02.2025.•
0
Univerzitetska bolnica u Bernu saopštila je da su lekari uspeli da održe srce živim izvan ljudskog tela rekordnih 12 sati pre nego što je uspešno obavljena transplantacija.
Uz pomoć testa sa kukuruzom izračunajte koliko hrana putuje kroz vaš organizam
16.02.2025.•
4
Brzina kretanja hrane kroz naša creva je važna jer njen način prolaska kroz digestivni trakt utiče na zdravlje, i to na više načina.
Salo na stomaku znatno povećava rizik od oštećenja jetre pri konzumiranju alkohola
16.02.2025.•
1
Osobe koje pate od dijabetesa ili imaju masnoće koncentrisane oko stomaka, više nego dvostruko su sklonije ozbiljnom oštećenju jetre pri unosu alkohola, pokazali su rezultati novog istraživanja.
Dremka tokom radnog vremena dobra ideja ili ne: Evo šta su pokazala istraživanja
16.02.2025.•
1
Dremanje tokom dana je u pojedinim delovima sveta kulturna norma, ali da li dremanje može promeniti radni dan? Stručnjaci razmatraju potencijalne prednosti dremanja na poslu.
SZO: Na alkoholnim pićima štampati upozorenje o opasnosti od raka
15.02.2025.•
5
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je nove nalaze o "alarmantom" nedostatku svesti o povezanosti konzumiranja alkohola sa oboljenjima raka širom Evrope
Službeni glasnik: Proglašen prestanak epidemije kovida19 na teritoriji Srbije
14.02.2025.•
2
Ministar zdravlja doneo je naredbu o proglašenju prestanka epidemije kovida na osnovu člana 50. stav 4. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i člana 15. stav 3. Zakona o državnoj upravi,
Psihoterapeut otkriva: Kako nastaju depresija i anksioznost
14.02.2025.•
1
Sve veći broj ljudi pati od anksioznog ili depresivnog poremećaja a poznati hrvatski psihoterapeut Laslo Pinter otkriva koje su sličnosti i razlike ta dva stanja.
Jod - važan za organizam
14.02.2025.•
0
Jod igra značajnu ulogu u zdravlju štitne žlezde i celokupnog organizma.
U Srbiji sve više slučajeva sifilisa: Najmlađi oboleli imao 14, a najstariji 75 godina
13.02.2025.•
2
Načelnik Službe za venerične bolesti u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti Milan Bjekić rekao je da su u Srbiji, kao i u Evropi, polne bolesti poslednjih nekoliko godina u porastu.
Doktorka Batuta o tome ko najčešće oboleva od gripa i kada se očekuje pik
12.02.2025.•
0
U Srbiji je ukupno registrovan 14.081 slučaj oboljenja sličnih gripu, sa srednjim intenzitetom virusne aktivnosti, a u naredne dve nedelje se bližimo piku obolevanja.
Digitalno naprezanje očiju uvod u mnoge komplikacije sa vidom: Praviti pauze od 20 minuta
11.02.2025.•
1
Ukoliko je sedenje ispred ekrana vaša radna svakodnevica, velike su šanse da imate problema sa očima i vidom, a kao najčešće tegobe mogu se javiti glavobolja, suve ili crvene oči i zamagljen vid.
Indonezija pokrenula program besplatnih zdravstvenih pregleda za 60 miliona ljudi
10.02.2025.•
2
Indonezija je pokrenula program besplatnog lekarskog pregleda za 60 miliona ljudi, i to je predizborno obećanje predsednika Prabova Subjanta.
Suva usta mogla bi biti simptom stanja koje zahteva hitnu pomoć
09.02.2025.•
1
Ako imate suva usta, to bi mogao biti simptom manje poznatog zdravstvenog problema.
Pojeo previše voća odjednom i stvorio mu se "kamen" - pa morao da bude operisan
09.02.2025.•
3
Ministarstvo zdravlja Novosibirske oblasti u Rusiji objavilo je na svom Telegram kanalu da je meštanin morao da bude operisan pošto je odjednom pojeo 10 japanskih ili kaki jabuka.
Naučnici: Čak 80 odsto ljudi radi jednu stvar na poslu koja pogoršava nesanicu
09.02.2025.•
0
Studija objavljena u januaru 2025. u "Journal of Occupational Health Psychology" sugeriše da postoji nešto što 80 odsto nas radi tokom radnog dana što bi mnogi lako mogli rešiti kako bi poboljšali san
Ne jedete više nego inače, a gojite se: Ovo su mogući razlozi
09.02.2025.•
1
Ako jedete više nego inače ili se manje krećete, povećanje telesne težine ne bi trebalo da vas iznenadi. Ali šta ako se pridržavate iste rutine, a brojke na vagi ipak rastu?
Kako sve dugotrajna vožnja utiče na zdravlje?
09.02.2025.•
1
Sedajući za volan malo je onih koji će o tome razmišljati, a trebalo bi jer zdravstvene tegobe vozača, bilo profesionalca ili onih kojima to nije poziv, mogu iznenaditi.
Doručak pre 9 sati ujutro može smanjiti rizik od depresije
09.02.2025.•
1
Ako ste navikli da preskačete doručak ili da ga pojedete tek kasnije ujutro, možda bi trebalo da razmislite o promeni svojih navika.
Batut: Grip potvrđen na teritoriji 24 okruga
08.02.2025.•
0
Virusi gripa labaratorijski su potvrđeni na teritoriji 24 okruga, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar