Istraživanje: Ove evropske zemlje daju punu platu radnicima na bolovanju
U Evropskoj uniji Nemačka se nalazi na prvom mestu prema ostvarivanju zdravstvenih beneficija stanovništva i 11 odsto BDP-a otpada na bolovanje i zdravstvenu zaštitu.
Foto: Pixabay
Slede je Francuska i Holandija (obe po 10,2 odsto), prema Eurostatu.
Zemlje koje najmanje izdvajaju za bolesti i zdravstvene beneficije su Estonija (4,9 odsto), Litvanija (pet odsto), Poljska, Mađarska i Irska (sve 5,5 odsto).
Prema podacima za 2020. godinu, Nemačka je takođe zemlja koja najviše troši na naknade za bolovanje. Zemlja izdvaja 2,3 odsto svog BDP-a za podršku bolesnim zaposlenima. Slede je Holandija (2,1 odsto), Švedska (1,7 odsto), Španija (1,5 odsto) i Luksemburg (1,4 odsto).
Na kraju 2022. godine, zemlje s najvećim udelom zaposlenih osoba koje odsustvuju s posla bile su Francuska (14,9 odsto), Finska (14,8 odsto), Švedska (14,7 odsto), Danska (13,6 odsto), Estonija (13,2 odsto) i Holandija (12,4 odsto).
Zemlje u kojima ljudi najmanje izostaju sa posla su Rumunija (2,5 odsto), Bugarska (2,9 odsto), Grčka (4,9 odsto), Poljska (5,8 odsto) i Srbija (5,9 odsto).
Valja napomenuti da je prosečna stopa odsustva s posla u EU značajno viša za žene (12,1 odsto) nego za muškarce (7,8 odsto). Postoji mnogo pravila i uslova koji se odnose na ispunjavanje uslova za plaćeno odsustvo.
Na primer, u nekim zemljama, to je samo opcija za one koji su dali dovoljno doprinosa svojim organima socijalnog osiguranja u referentnom periodu koji je prethodio nesposobnosti za rad.
Neke zemlje takođe imaju uslovne izuzetke koji dozvoljavaju povećanje iznosa koji se daje kao pomoć, na primer, ako osoba ima zaraznu infekciju poput tuberkuloze ili HIV-a.
Kompanije u Luksemburgu su dužne da radnicima na bolovanju isplaćuju punu platu za oko tri meseca - tačnije 77 dana ili do kraja kalendarskog meseca tokom kog nastupa 77. dan nesposobnosti za rad.
Visina naknade u Estoniji iznosi 70 odsto referentne plate iz fonda javnog zdravstvenog osiguranja od drugog dana bolovanja. Referentna plata se utvrđuje na osnovu prosečne plate u poslednjih šest meseci i na osnovu uplaćenih socijalnih poreza tokom prethodne kalendarske godine. Naknada traje do 182 uzastopna kalendarska dana plaćenog bolovanja, maksimalno 240 dana godišnje.
U Finskoj radnici mogu da zatraže naknadu za bolovanje devet radnih dana nakon početka njihove bolesti. Poslodavac uglavnom isplaćuje plate zaposlenima tokom ovog perioda čekanja, a mnogi takođe isplaćuju punu platu tokom prvih mesec dana ili dva. Visina naknade u Švedskoj iznosi oko 80 odsto plate, ali može biti i veća ako postoji kolektivni ugovor.
U zavisnosti od vrste bolesti i profesionalnog statusa naknade u Francuskoj se mogu razlikovati. Ali dnevnica je obično 50 odsto referentne plate radnika. Ako zdravstveno stanje radnika to opravdava, bolovanje može trajati do tri godine.
U Portugalu je zanimljiva situacija: što je bolovanje duže, to je bolje plaćeno. Dok su bolovanja kraća od mesec dana pokrivena sa 55 odsto prosečne zarade radnika, ta stopa se penje i do 70 odsto za bolest koja traje duže od tri meseca, a 75 odsto za bolovanje duže od godinu dana.
Drugim rečima, Francuska i Portugal su veoma velikodušne kada je u pitanju dužina plaćenog odsustva, a ne iznos koji se pokriva za svaki dan bolovanja.
Nemačka nije među najizdašnijima kada je u pitanju plaćeno bolovanje, već je prosečna u odnosu na druge zemlje EU. Radnik koji provede do šest sedmica na bolovanju ostvari pravo na punu platu.
U Letoniji se prvi dan bolovanja ne isplaćuje, ali poslodavac mora da plati bolovanje od drugog do 10. dana u iznosu od najmanje 75 odsto prosečne dnevne zarade radnika.
Od 11. dana bolovanja Agencija za socijalno osiguranje dodeljuje naknade za bolovanje u iznosu od 80 odsto prosečne zarade.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Otkriven novi gen koji izaziva Alchajmerovu bolest
21.01.2025.•
0
Naučnici iz Torina su otkrili novi gen koji izaziva Alchajmerovu bolest, pokazuje najnovija studija.
Važnost joda za zdravlje
20.01.2025.•
0
Jod je esencijalan mineral koji igra važnu ulogu u zdravlju, a njegov nedostatak može da izazove zdravstvene probleme.
Trećina radnika "generacije Z" zbog stresa bila na bolovanju
19.01.2025.•
7
Prošle godine, 35 odsto mladih od 18 do 24 godine uzelo je bolovanje da bi se izborilo sa pritiskom ili anksioznošću, pokazalo je istraživanje u Engleskoj.
Otkriveno na stotine novih genetskih faktora rizika za depresiju
19.01.2025.•
0
Istraživanje koje je objavio naučni časopis "Cell" otkrilo je 300 genetskih faktora rizika za razvoj depresije.
U kakvoj su vezi noćna apneja i sir?
19.01.2025.•
0
Nedavno istraživanje otkrilo je da konzumacija sira može smanjiti verovatnoću razvoja apneje u snu, ozbiljnog zdravstvenog stanja koje ometa disanje tokom spavanja.
Naučnici objavili popis hrane koju doručkujemo, a koja povećava rizik od raka
19.01.2025.•
4
Doručak se često naziva najvažnijim obrokom u danu, a ono što odaberemo da pojedemo ujutro može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje.
Doktori mogu da predvide moždani udar preko očiju: Otkriveno 29 zdravstvenih indikatora
18.01.2025.•
1
Dok neki smatraju da su oči ogledalo duše, doktori već neko vreme znaju da oči mogu pružiti uvid i u opšte zdravlje osobe.
Više od 7.600 slučajeva prehlade i gripa za šest dana
18.01.2025.•
3
U Srbiji je od 6. do 12. januara zabeleženo 7.618 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Nadutost, manjak energije i pad raspoloženja: Krivi su ugljeni hidrati
17.01.2025.•
0
Ovo je pet signala koji nam govore da unosimo previše ugljenih hidrata u organizam.
Predložili: Nikotin u cigaretama smanjiti na nivo koji ne izaziva zavisnost
16.01.2025.•
6
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) predložila je da količine nikotina u cigaretama budu ograničene na nivoe koji ne izazivaju zavisnost.
Stručnjaci: Potrebna nova definicija gojaznosti
15.01.2025.•
1
Izveštaj svetskih stručnjaka navodi da postoji opasnost da se previše ljudi pogrešno dijagnostikuje kao gojazno, pa bi trebalo da se koristi tačnija i detaljnija definicija, objavio je BBC.
Škotska zabranjuje rođendanske torte i slatkiše u vrtićima, a verovatno i čips i gazirane sokove
14.01.2025.•
6
Škotska vlada uvešće zabranu rođendanskih torti i slatkiša u dečjim vrtićima u pokušaju da smanji gojaznost kod najmlađih.
Pravilo 10 minuta: Kako da beli luk zadrži sva zdravstvena svojstva?
13.01.2025.•
0
Beli luk je veoma rasprostranjena začinska biljka koja može da ojača imunitet.
Prvi slučaj gripa A(H1) potvrđen kod dvogodišnjeg deteta u Vladimircima
13.01.2025.•
0
Prvi slučaj infekcije virusom gripa tip A(H1) potvrđen je u opštini Vladimirci kod dvogodišnjeg deteta.
Tri najsmrtonosnije bolesti koje se prenose hranom
13.01.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavile su zajednički izveštaj u kom se rangiraju najčešće virusne bolesti koje se prenose hranom.
Ako često noću ustajete da piškite - evo koliko puta je normalno, a kad se treba zabrinuti
12.01.2025.•
0
Prema lekarima, mokrenje jednom tokom noći smatra se uobičajenim, ako ste mlađi od 60 godina.
Čaša mleka dnevno smanjuje rizik od raka creva za gotovo petinu
12.01.2025.•
4
Konzumiranje čaše mleka dnevno smanjuje rizik od razvoja raka creva za gotovo petinu, pokazala je dosad najveća sprovedena studija ovog tipa.
Batut: Grip potvrđen u 16 okruga
11.01.2025.•
2
Virus gripa potvrđen je do sada u 16 okruga u Srbiji.
Direktorka "Batuta" o novom virusu iz Kine: Ima li razloga za brigu?
10.01.2025.•
2
Poslednjih dana na društvenim mrežama kruže uznemirujući snimci, u kojima su navodno pune čekaonice u kineskim bolnicama. U redovima su i deca i stariji sa maskama.
Saveti gastroenterologa nakon prejedanja: "Kakva soda bikarbona, čoveče?!"
08.01.2025.•
6
Gastroenterolog dr Vojislav Perišić savetuje da protiv povišene kiseline u želucu jedemo pet izbalansiranih malih obroka, pijemo čajeve od kantariona i nane i uzimamo lekove koji imaju duži efekat.
Otkriven prvi slučaj nove varijante majmunskih boginja u Francuskoj
07.01.2025.•
0
U Francuskoj je otkriven prvi slučaj nove varijante majmunskih boginja, saopštilo je francusko ministarstvo zdravlja.
Komentari 4
U Srbiji
roki
Prle
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar